SADRŽAJ SAJTA
POČETNA
НОВИ САЈТ
DOBRODOŠLI !
O NAMA
Aktuelni program
MILIĆ OD MAČVE
ZLATNA KACIGA
PUTEVI KULTURE
TIN FEST
NOSTALGIJA
KRUŠEVAC PAMTI
KARAOKE OKRŠAJ
SLIKAMO ZA KCK
PROGRAMI KCK
Mesečni programi
Vodič KCK - 18
KONKURSI
OGLASI KCK
BLOG
FEDRARO
STARI SAJT
KABARE KCK
HOR SRPKINJE
BIOSKOPI
Grad adrenalina
VIDEO
PROMOCIJE KNJIGA
SAJAM KNJIGA
PUTEVI KULTURE
GRAD ADRENALINA


AUDIO - VIDEO
BLOG KCK
САЈАМ КЊИГА

LINKOVI











BIOSKOPI
20 ZLATNA KACIGA

Izabrana vest
DETALJNIJE
Administrator
Statistika
OS: Linux h
PHP: 5.4.45
MySQL: 5.7.27-log-cll-lve
Vreme: 12:38
Caching: Disabled
GZIP: Disabled
Članovi: 8
Vesti: 721
Veb veze: 5
Posetioci: 3830416
SVEČANA AKADEMIJA PDF Štampaj E-pošta
Autor Jelena Ivanović   
Monday, 12 October 2009
13.10.2009. godine u Beloj sali KCK održana je svečana akademija povodom obeležavanja 65 godina od oslobodjenja Kruševca u drugom svetskom ratu. Organizatori su bili Kulturni centar Kruševac i Forum žena SPS-a Kruševac. Pogledajte kako je to izgledalo i uživajte!


Na početku balet kao simbol radjanja slobode - Milica Gajić


Voditeljski par: Jelena Djordjević i Peca Radovanović


Pored njih zastave, a iza njih Spomenik Kosovskim junacima


Hor Srpkinje


Siniša Maksimović čita referat o slobodi i perspektivama


Republički sekretar Perić


Aleksandar Grašić


Mlade Jasičanke


Hor Binički


Pesma *OKTOBAR* - Ksenija Aleksić


Iza voditelja slika zločina koji je neprijatelj vršio u toku II svetskog rata


Hor Srpkinje


Sima i Srpkinje


Sima i Binički


Poklon publici posle izvrsne pesme


I za sam kraj - balet kao simbol uzleta koji nas čeka - Aleksandra Marić


Desa Šljivić - presednica Foruma žena SPS-a saopštava rezultate konkursa


Nagradjeni učenici...


i direktori osnovnih škola...


Mlada pevačica izvornih narodnih pesama iz Padeža


Šopska trojka iz Padeža


Prvi red: predsednica skupštine Vesna Vesković, predsednica Foruma žena SPS-a
Kruševac Desa Šljivić, gradonačelnik Desimir Pavlović, republički sekretari...


Pozdrav Himni


Krca, Dejvi, Laza, Živan, Vesna...


Laza, Živan...


Milutin, pobratim, Drakče...


Ljuba...


Nebojša...


Publika... i to je sve na akademiji...


A onda na koktel u Klub KCK, gde je Gedža sa mladim snagama dočekao goste...


Živeli !!!

U nastavku pogledajte slike i osetite delić prijatne atmosvere na koktelu!!!
















































































I na kraju za zainteresovane komletni scenario svečane akademije

СЦЕНАРИО СВЕЧАНЕ АКАДЕМИЈЕ ПОСВЕЋЕНЕ ОБЕЛЕЖАВАЊУ ДАНА ОСЛОБОЂЕЊА КРУШЕВЦА У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ 14.ОКТОБРА 1944.Г.

/ сцена празна. На видео екрану натпис " ПАМТИМО " . На знак за почетак, гашење светла у дворани. Уводни штимунг светла на сцени . На знак за почетак гаси се светло у сали. Милица Гајић у полутами излази на сцену. Музика за балетску тачку...Бранко Симић.

МИЛИЦА ГАЈИЋ - БАЛЕТ

Након балетске тачке и поклона Милице Гајић. Хор Српкиња у полусветлу излази на сцену. Излазе водитељи./

ПЕЦА: Поштовани пријатељи добро вече и добро дошли на свечану академију посвећену обележавању четрнаестог октобра, дана ослобођења нашег града у другом светском рату.

ЈЕЛЕНА: Добродошлицу у име организатора Форума жена Социјалистичке партије Србије и Културног центра Крушевац, желимо и уваженим гостима овог скупа, уз подсећање да је Крушевац град који носи часну титулу Град весника мира Уједињених нација.

ПЕЦА: На самом почетку добродошлицу у име извођача пожелела нам је Милица Гајић чланица Ритмичког студија Културног центра Крушевац.

ЈЕЛЕНА А пре него нас у име Скупштине града поздрави заменик председника Скупштине ,част да отвори ово вече има мешовити камерни хор Српкиња Културног центра Крушевац под диригентском палицом госпође Леоноре Станковић.

ХИМНА БОЖЕ ПРАВДЕ / водитељи са склопљеним фасциклама стоје поред својим микрофона/

ЈЕЛЕНА: У име Скупштине Града Крушевца обратиће нам се господин Синиша Максимовић, заменик председника Скупштине.

ПЕЦА: Господине Максимовићу изволите.

СИНИША МАКСИМОВИЋ у свом говору поздравља све госте по протоколу.

Након Синише без најаве хор Српкиња пева још једну песму.

ПЕЦА: Хвала господину Синиши Максимовићу и камерном хору Српкиња који нас је даривао нумером Величаније Светом Кнезу Лазару из Србљака.

ЈЕЛЕНА: А ми се у предвечерје 14. октобра присећамо да је Лазарев град поробљаван и тлачен много пута, почевши од Косовске Голготе па до крвавих стратишта под Багдалом.

ПЕЦА: Отуд и не чуди да се у овом месецу, тачније 17. октобра, бележи и деведесет и прва годишњица ослобођења града у Првом светском рату.

ЕЛЕНА: У спомен на сва страдања и освајања слободе под овим Расинским небом, ми потомци оних који су сањали слободарске снове и заувек склопили очи у мраку окупација, са великим пијететом желимо данас да сведочимо о величини и оправданости свих жртава принетих на олтар слободарства овог града.

БЕЗ НАЈАВЕ "ПЕСМА ОСЛОБОЂЕЊА " Милана Симића

Другови,

Дигните високо, поносно, гордо главе.

Развијте пурпурне барјаке слободе,

љубави, славе

Пред зору слободе блиске, као претеча

дела,

хукнуће сова црна потоњу песму своју.

И кроз њен језив јаук, што симбол таме беше,

Синуће румена роса с блиског, пурпурног неба.

И кад свечана звона забрује врелим

зраком

И кад се господ јави са нове слободе

знаком:

Са вечним блиставим сунцем

Мрака ће нестати тада, и с њиме злокобне птице.

Милан Симић 1928. године прошлог века.

ЈЕЛЕНА: Нека нас одломак Песме ослобођења Милана Симића, који смо чули у интерпретацији младог глумца Александра Грашића, уведе у подсећање на ослобађања овог града кроз историју дугу седам векова.

ПЕЦА:ТОКОМ СВОЈЕ ВИШЕВЕКОВНЕ ИСТОРИЈЕ ОД ОСНИВАЊА 1371.ГОДИНЕ,ДО ДАНАШЊИХ ДАНА КРУШЕВАЦ ЈЕ ВИШЕ ПУТА ПОРОБЉАВАН И ОСЛОБАЂАН.

ЈЕЛЕНА:Поробљен 1454.године,Крушевац је остао под Турском окупациојом све до 1833.године.

ПЕЦА:У овом периоду историја Крушевца,бележи и једну промену освајача,османлијско цартсво заменила је окупациона Аустроугарска војска .

ЈЕЛЕНА:У време аустроугасрке окупације града,обновљена је једна од највећих српских светиња црква Лазарица и у њој је 1790 године по први пута након 1454.године служена литургија.

ПЕЦА:Нада да ће се Крушевац коначно ослободити усахла је јер је једна војна сила заменила другу,а након две године аустроугарске окупације ,град је поново поробљен од Турака.

ЈЕЛЕНА: Наредне минуте улепшаће нам дечја етно група Основне школе Станислав Бинички из Јасике.

ДЕЧИЈА ЕТНО ГРУПА ИЗ ЈАСИКЕ

ЈЕЛЕНА: Крушевљани и Крушевац,дају значајну војну и материјалну подршку српским устаницима у првом српком устанку.

ПЕЦА : Већ 1806. устаници ослобађају Крушевац и јунаци овог славног раздобља српске историје,успешно град бране све до 1813.године када долази до слома устанка у Србији.Поново Крушевац заузимају османлијске трупе,које угњетавањем и репресијом према становништву успостављају Турску власт.

ЈЕЛЕНА:Овај славни период нашег града уткао је у слободу многобројне жртве,којих се морамо сећати док и један србин хода земљом.

ПЕЦА:Поновна неслобода потпуно је опустошила град и малобројно српско становништво економски уништила.

ЈЕЛЕНА:1833.годину памтимо као годину коначног ослобађања Крушевца од вишевековне владавине османлијске империје и краткотрајних али болних аустроугарских окупација.

ПЕЦА:Мир на овим просторима није дуго трајао. Србија је била принуђена да ради заштите српских интереса и ослобађања свих српских земаља и уједињења са матицом води више ратова.Морамо се сетити свих Српско- Турских ратова у којима је повраћен територијални суверенитет Србије и коначно уједињење свих стрпских земаља под Турском окупацијом.Крушевљани су дали и у овим ратовима огроман допринос слободи српског народа

ЈЕЛЕНА:Измучену и економски ослабљену Србију у ослободилачким ратовима,мучки напада Аустроугарска и заједно са Немачким трупама пред крај 1915.године окупира и Крушевац.Током тродишње окупације ,Крушевац са околином потпуно је опустошен .

ПЕЦА:Славна српска војска,након херојског пробоја Солунског фронта ,15.октобра 1915.године отпочела је у јутарњим часовима борбу за коначно ослобођење Крушевца.Велики елан и брзо наступање српске војске натерало је Аустроугарско-немачког окупатора да се повуче.У вечерњим часовима са Српске светиње Лазарице, након три године тешке окупације, поново су звонила звона у част слободе и ослободилаца.

ЈЕЛЕНА: Мушки камерни хор СТАНИСЛАВ БИНИЧКИ са својим диригентом магистром Милорадом Радовановићем.

ХОР БИНИЧКИ ПЕВА ОЈ СРБИЈО

Без најаве Ксенија Алексић рецитује песму ОКТОБАР. Бинички остаје на сцени.

НАКОН КСЕНИЈЕ И ПЕСМЕ ОКТОБАР БИНИЧКИ БЕЗ НАЈАВЕ ПЕВА ТАМО ДАЛЕКО СА РАДИВОЈЕМ СИМИЋЕМ.

ПЕЦА Након стихова песме Октобар у интерпретацији професорке разредне наставе Ксеније Алексић , настављамо присећање на херојске странице историје овог града.

ЈЕЛЕНА: У 20-то годишњој слободи град доживљава цивилизацијски просперитет.У граду се обнавља рад школа,болнице,издају се новине ,граде се први индустријски капацитети . Али убрзани развој града бива заустављен. Фашизам који се над Европом појавио није мимоишао Југославију ни Крушевац.Мрачна фашистичка идеологија није прихватила јасно народно изречено НЕ 27.марта 1941.године.Над отаџбином се наднео мрак рата и Крушевац је поново окупиран од стране Фашистичке Немачке по други пу у 20-ом веку.

ПЕЦА:Ово је најмрачнији период историје града.Репресија окупатора није имала ограничења.Многобројни грађани су хапшени интернирани у логоре широм Европе,а преко 1.000 грађана стрељано је на једном од највећих српских стратишта Слободишту. Ширење страха и панике ,од стране окупатора није заплашило велики број наших храбрих суграђана,већ их је осоколило да се Немачкој армади и Бугарским окупационим снагама супротставе са оружјем у руци.

ЈЕЛЕНА:Већ 22.јула 1941.године формиран је Расински партизански одред на брду Беловић,у непосредној близини града.Отпор окупационим снагама био је континуиран.Многобројни становници града и Крушевачког краја узели су уместо оловака,плугова и алата.пушке у руке и снажним отпором Немцима дали огроман допринос у коначном сламању фашизма у Југославији.

ПЕЦА:Хероји ,Милоје Закић,Велизар Станковић,Драгомир Марковић,Бранко Перишић,Драгослав Петровић-Горски,и многи знани и незнани јунаци, наши су учитељи како се домовина воли и брани.

ЈЕЛЕНА:У јутарњим часовима 14.октобра 1944.године снаге Црвене Армије под командом генерала Миљајева започињу борбу за осбађање Крушевца.у 14.часова 14.октобра јединице Црвене армије умарширале су у град.Велики број грађана изашао је наулице формирао колону диобродошлице и најтоплије дочекао ослободице.

ПЕЦА:Но треба напоменути да слобода није остварена речима,у њу је уткана крв седамнаесторице војника црвеноармејаца, који су погинули у крвавим борбама на десној обали Расине у Паруновца. Они су вечни хероји Крушевца,које не смемо заборавити.

/ХОР СРПКИЊА ИЗЛАЗИ НА СЦЕНУ!!!/

ПЕЦА: Памтимо жртву АВРАМА АНДРЕЈЕВИЧА ЗЕЛЕЖИНСКОГ

ЈЕЛЕНА АЛЕКСЕЈА ВЛАСОВИЧА СЛОБОДСКОГ

ПЕЦА АНТОНА ЛУКЈАНОВИЧА ЛАЈКИНОГ

ЈЕЛЕНА ГРИГОРИЈА РОМАНОВИЧА БУЛОВА

ПЕЦА ИВАНА ЛАЗАРОВИЧА МОЛОХОВА

ЈЕЛЕНА ЈЕВДОКИЈА ЛАТКИНОВИЧА ГЛАВАРОДКОВОГ

ПЕЦА МИХАИЛА НИКОЛАЕВИЧА КЕРЕТИЈА

ЈЕЛЕНА НИКОЛАЈА ЈАСТРЕБОВОГ

ПЕЦА НИКОЛАЈА ВАСИЉЕВИЧА ЛИСИЦИНОГ

ЈЕЛЕНА НИКОЛАЈА ИВАНОВИЧА ОСТАНЕНКА

ПЕЦА ПАВЛА КОДМОРА

ЈЕЛЕНА ПЈОТРА ТИХОНОВИЧА ДАТЧЕНКА

ПЕЦА ПЈОТРА КИРИЛУКА

ЈЕЛЕНА СВИРИДА КРИВИЦКОГ

ПЕЦА СВИПАНА МИКУЛИНА

ЈЕЛЕНА СЕРГЕЈА СИДЕНКА

ПЕЦА СРЕЧАНА МИКУЛИНА

ЈЕЛЕНА и војника ПРОКОПЕНКА

ПЕЦА: Памтимо жртве.

ИЗЛАЗЕ ВОДИТЕЉИ ВАН СЦЕНЕ А НА СЦЕНУ УЛАЗЕ СИМА И ИВАНА. БЕЗ НАЈАВЕ ИДЕ КАЉИНКА.

Сима и Ивана и хор Српкиња - КАЉИНКА

ЈЕЛЕНА: Били су ово оперски тенор Радивоје Симић, хор Српкиња уз клавирску пратњу професорке Иване Тодосијевић.

ПЕЦА:Време окупације је прошлост,која нас обавезује да је не заборавимo,а Крушевљани имају велику обавезу да памте све своје жртве пале у антифашистичкој борби и све своје ослободиоце који уградише себе у темеље нашег града.

ЈЕЛЕНА :Време слободе је време великог народног ентузијазма у обнови порушене земље и нашег града.Омладина,стари,сељаци,интелектуалци укључили су све своје потенцијале у изградњу новог Крушевца. Изградили смо град са који се по својим инфраструктурним,привредним капацитетима,образовним,културним и спортским институцијама сврстао у сам врх Југославије.

ПЕЦА:Крушевачки производни брендови,спортски резултати,културна и образовна достигнућа ,постали су познати широм света.

ЈЕЛЕНА:И за свој миротворни рад и изграђену културу толеранције Крушевац је као једини град у свету награђен са два највиша признања Организације уједињених нација:*Весником мира *и *Медаљом мира*.Тако да нас и ова признања сврставају у сам врх велике породице градова *Весника мира*,која своју мисију миротворства и толеранције пропагирају широм света.

ПЕЦА:Наши споменици оснивачу града светом кнезу Лазару, косовским јунацима, краљу ујединитељу и српским јунацима ослободилачких ратова Србије 1912-1918.године, Слободиште,погинулим партизанима 1941-1944.године, споменик палим борцима у НАТО агресији 1999.године,наша светиња Црква Лазарица и гробови наших предака ,историјски су уџбеници како се воле Србија и слобода.

ЈЕЛЕНА:Споменици као сећање на прошлост,још већа су опомена нашој и будућности наше деце.Морамо изградити Крушевац,са којим ћемо се поносно представљати.Наша је обавеза да у граду традиције и слободе створимо услове за живот достојан човека.Да се пре свега наши суграђани запошљавају,школују и лече,баве спортом и исказују своје таленте у културном,научном и другом стваралаштву ,а све у складу са принципима социјалне правде.

ПЕЦА:Знали смо и знаћемо да се одужимо нашим прецима ,да од заборава отргнемо и оне који падоше 14.октобра 1944.године на обалама Расине за слободу Крушевца....

ЈЕЛЕНА: ... да се одужимо нашим палим суграђанима у току НАТО агресије.

ПЕЦА: И вратимо имена хероја у памћење грађана, упркос безумној одлуци једног времена које је желело да укине херојство.

БЕЗ НАЈАВЕ БАЛЕТСКА ТАЧКА АЛЕКСАНДРА МАРИЋ...музика Бранко Симић

ЈЕЛЕНА: Била је ово Алексадра Марић чланица Ритмичког студија КЦК у кореографији Лидија Вукашиновић.

ПЕЦА: А младост и таленат су одлична најава за финале наградног конурса Крушевац град светлости и слободе.

ЈЕЛЕНА У име организатора конкурса Форума жена ОО СПС обратићемо нам се председница Форума Деса Шљивић.

ДЕСА ШЉИВИЋ говори

Након говора Јелена позива награђене да прочитају радове па потом да приме награде од Десе.

ПЕЦА: Уз честитке награђенима дозволите нам да ово претпразнично вече завршимо уз националне тонове Културно уметничког друштва ПОЛЕТ из Падежа .

ЈЕЛЕНА: Хвала што сте своју пажњу посветили подсећању на херојске дане наше историје.

ПЕЦА: Пријатно вече.


Poslednji put ažurirano ( Friday, 16 October 2009 )
 
< Prethodno   Sledeće >