11.02.2010. godine u Kasarni Car Lazar, povodom DANA VOJSKE SRBIJE, Kulturni centar Kruševac je izveo prigodni kulturno-umetnički program. Program je izveden pred prepunom salom Doma vojske u kasarni Car Lazar.

U programu su učesvovali članovi sekcija KCK, MeÅ¡oviti hor muzičke Å¡kole Stevan Hristić iz KruÅ¡evca i urednici i pesnici Kulturnog centra KruÅ¡evac: Momir Dragićević, Ljubodrag Obradović, Jelena Protić-Petronijević, NebojÅ¡a Lapčević, Lidija Užarević i Miodrag Dinulović. Tehničko vodjstvo programa profesionalno su odradili Marko ViÅ¡njić i Verkan Gvozdenović. Posle programa za njih je priredjen koktel od strane komadanta Centra za obuku logistike u KruÅ¡evcu - pukovnika Milorada Dimitrijevića. Pogledajte detalje i uživajte!!!

BREZA


Breza na vetru leluja.
Pupoljci žude da se otvore.
Srbiju sad Å¡iba oluja,
Srbiju sad hoće da pokore.

Pada mrak na sanjano,
čemer duše obuzima...
Mi Srbiju, ko brezu, ne damo,
sila sveta nas ne zanima.

A svaka bomba koja padne
na krvlju natopljeno tlo,
samo je znak da će da propadne,
kad-tad, svetski poredak nov.


(C) Ljubodrag Obradović

09.04.1999. godine

PISAO SAM IME TVOJE

Pisao sam ime tvoje,
na papiru, u travi,
na drveću, u srcu,
svuda sam pisao.

A ti si se smejala i govorila
kako je to glupo,
jer imena luda nalaze se svuda.

E, moja, mala, devojčice,
ne znaš ti šta je ljubav,
ne znaš ti šta je tuga,
ništa ti ne znaš…

A kad bi znala, ne bi se smejala
pisanju mom, Å¡aputanju mom,
patnjama mojim.

E, moja, mala, devojčice,
ne znaš ti šta je ljubav,
ne znaš ti šta je tuga,
ne znaš, ništa ti ne znaš…

A kad bi znala i sama bi pisala
ime tvoje, ime moje,
u travi, na drveću, u srcu…

Svuda bi pisala
samo da ne zaboraviš:
Å¡ta je ljubav, Å¡ta je tuga,
Å¡ta je radost,
šta je duga noć
na obali mutne reke,
ispod neke stare vrbe,
sa mnom provedena.

(C) Ljubodrag Obradović

ДАН ВОЈСКЕ СРБИЈЕ

Сретење, 15. фебруар, Дан државности Републике Србије од 2007. године обележава се и као Дан Војске Србије. За тај празник везују се два изузетно важна догађаја - Први српски устанак и доношење првог српског Устава.

У Орашцу је, 15. фебруара 1804. године, почела борба за ослобођење од петовековне турске власти. Истог датума,1835. године, кнез Милош Обреновић прогласио је први српски Устав, који је сматран за један од најлибералнијих и најмодернијих у Европи тог времена. Дакле, за празник Војске Србије одређен је датум који симболизује почетак стварања нововековне српске државе и српске војске.

Први српски устанак
Повод за устанак, 1804. године, била је „сеча кнезова“, убиство четворице првака српског народа. Устанак, који је предводио Ђорђе Петровић - Карађорђе у основи је био побуна против тираније - ослобађање народа од турске власти и феудалних обавеза, ослобађање Српске православне цркве од притисака исламизације и формирање независне државе, која тежи да се сврста у ред модерних европских народа.
Бројно стање устаничке војске је брзо расло и већ на Ђурђевдан 1804. године, достигло 25.000 војника. Београдски пашалук је у то време имао непуних 300.000 житеља.
Устаничка Србија је настојала да уђе у Европу. Формиран је државни апарат и Војска (у чијем саставу су били пешадија, коњица и артиљерија). Омогућена је слободна трговина, становништво је ослобођено од феудалних обавеза, подизане су школе и привремене болнице. Ослобођење Београда у октобру 1806. године и заузеће његове тврђаве у јануару 1807. године сматрано је делом храбрости и вештине Карађорђа.

Српска војска у 19. веку
Прве регуларне трупе у Србији појавиле су се 1808, када је Карађорђе основао батаљон тзв. регулаша, као и батерију тобџија. Официри, тобџије, добошари и сигналисти имали су руску униформу. Пешаци регулаши имали су униформу по народном кроју и пушку са бајонетом. Уведени су и нови официрски, подофицирски и војнички чинови: капетан, поручник, потпоручник, прапорчик, вахтмајстор (наредник), естандарфирер (барјактар), унтерофицир (поднаредник) и барабанчик (добошар). Из 1808. године потиче и најстарије писано правило по коме је вршена обука. Друго, шире и потпуније правило, са сликама разних врста стројева, написано је 1813. године. Пред пропаст устанка, 1813. године, Србија је имала 55.000 бораца, са 378 тешких и лаких топова.
Војно организовање је обновљено почетком Другог српског устанка и јачано током 19. века, од организовања војних школа, преко респективне стајаће војске до првог Генералштаба.
Та војска је, након многобројних победа у ратовима против Турске, Балканским и Првом светском рату, била основа Војске Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и каснијих југословенских војски.

Сретење Дан Војске Србије
Зашто је 15. фебруар - Сретење, Дан државности, одређен и за Дан Војске Србије? Намера је била да се за дан Војске Србије одреди датум од када имамо континуитет војног организовања у Србији, као и да се укаже на повезаност српске државе и српске војске.
Сретење је установљен као Дан Војске Србије зато што су војни успеси у Првом српском устанку водили ка стварању српске војске и државе у XIX веку и зато што се у Првом српском устанку јављају први организовани облици оружане силе будуће српске државе. Обележавање Сретења и Дана Војске обједињује идентитете војске и државе, чиме се обнавља њихова најдубља повезаност у српској државотворној традицији.

Војска Србије 2008. године
Данашња Војска Србије тренутно броји око 27.000 припадника. Чине је Ваздухопловство и противваздухопловна одбрана, Копнена војска и новоформирана Команда за обуку са седам територијалних центара за основну обуку и пет центара за стручно-специјалистичку обуку видова, родова и служби. У саставу Копнене војске је Речна флотила, намењена за обезбеђење унутрашњих пловних путева и помоћ цивилним властима у природним катастрофама и елементарним непогодама. У земљи, највећи степен ангажовања имају јединице у Копненој зони безбедности.
Војска Србије сарађује са више од 30 армија у свету. Припадници Војске Србије учествују у међународним мировним операцијама Уједињених нација и тренутно се налазе у три мисије у ДР Конго, Обали Слоноваче и Либерији.
Војска Србије је започела трансформацију средином 2006. године и њена прва фаза – реорганизација, успешно је завршена симболично 28. јуна 2007. године, формирањем Четврте бригаде Копнене војске у Врању. Доношењем нових Закона о Војсци Србије и Закона о одбрани, створени су неопходни услови за наставак трансформације која, између осталог, подразумева и модернизацију, промене у систему обуке, увођење подофицирског кора и социјалне реформе. Циљ је мања а ефикаснија Војска, у складу са изазовима и претњама и стандардима модерних држава.