SADRŽAJ SAJTA
POČETNA
НОВИ САЈТ
DOBRODOŠLI !
O NAMA
Aktuelni program
MILIĆ OD MAČVE
ZLATNA KACIGA
PUTEVI KULTURE
TIN FEST
NOSTALGIJA
KRUŠEVAC PAMTI
KARAOKE OKRŠAJ
SLIKAMO ZA KCK
PROGRAMI KCK
Mesečni programi
Vodič KCK - 18
KONKURSI
OGLASI KCK
BLOG
FEDRARO
STARI SAJT
KABARE KCK
HOR SRPKINJE
BIOSKOPI
Grad adrenalina
VIDEO
PROMOCIJE KNJIGA
SAJAM KNJIGA
PUTEVI KULTURE
GRAD ADRENALINA


AUDIO - VIDEO
BLOG KCK
САЈАМ КЊИГА

LINKOVI











BIOSKOPI
20 ZLATNA KACIGA

Izabrana vest
DETALJNIJE
Administrator
Statistika
OS: Linux h
PHP: 5.4.45
MySQL: 5.7.27-log-cll-lve
Vreme: 17:42
Caching: Disabled
GZIP: Disabled
Članovi: 8
Vesti: 721
Veb veze: 5
Posetioci: 3683119
MASTER KLASS 2009 - Završni dan PDF Štampaj E-pošta
Autor Ljuba   
Sunday, 18 January 2009
*Драги гости, читаоци,
Што волите лепе риме
Крушевац је центар света
Поноси се – има чиме*

17.01.2009. године, свечаним отварањем изложбе награђених радова на 17 међународном фестивалу хумора и сатире *ЗЛАТНА КАЦИГА 2009* за младе до 18 година, заврешена је тродневна *МАСТЕР КЛАС* радионица на којој су учествовали добитници награда. Награде је уручио Синиша Максимовић, заменик председника скупштине града Крушевца.

Том приликом јавности су представљени и радови настали на тродневној *МАСТЕР КЛАС* радионици.


Синиша Максимовић, уручује награде


Учесници и организатори

ДРАГИ МОЈИ...

Драги моји, ја сам Сиђа
И најбољу групу водим
У којој су мали писци
Од којих се препородим

Николина, девојчица,
Из Руме је дошла амо
Предивном се прозом бави
Па награде скупља само

 Милица из Варварина,
Још је мала, али расте,
Уклапа се, јер у групи
Једни друге, стихом часте

И Николу да представим
Овдашњи је, ал је фаца
Љубавна му поезија
Из пера се сама баца

Драги гости, читаоци,
Што волите лепе риме
Крушевац је центар света
Поноси се – има чиме


Срђан Живковић Сиђа

Сиђино представљање песничке радионице на завршници МАСТЕР КЛАС радионице:


ДЕВОЈКА ИЗ ПАРКА


На клупи се одмарала
Крај фонтане сред паркића,
Читала је неке песме
И држала црног псића.

На суседној клупи ја сам
Правио у себи скицу
О начину на који бих
Упознао лепотицу.

Почео се да јој верглам
Ракићеве нежне риме,
Ал узалуд, не даде ми
Ни адресу нити име.

Свраћао сам у парк стално
Скоро цело једно лето,
Пристала је најзад само
Да милујем њено псето.

Никола Стојановић, Велика Крушевица


МАЛИША

Једног летњег јутра у сам цик зоре, у штали мога деде родило се једно мало јаре.Било је тако сићушно и изгледало је сасвим невино. После пар дана његова мака се разболела и преминула.Остало је право сироче – без игде икога.

Када сам га уледала како лежи у мекој слами, његове тужне, крупне очи као да су ме молиле – Молим те узми ме да будем твоје јаренце, молим те. . . Нисам могла да одолим његовом умиљатом погледу.Од тог тренутка је оно било само моје – моје јаре и ничије више.Привила сам га на груди, тако чврсто, да је могло осетити њихову топлину.Знала сам да му је потребна сигурност.Назвала сам га Малиша.
Следећег јутра затекла сам Малишу како покушава да устане.

Јадничак! Колико је био нејак није имао снаге ни да се помери. Дала сам му флашицу пуну свежег млека, а он ју је онако гладан, испразнио за трен ока. Помагала сам му да се придигне. Његова нејака колена су клецала и он се, попут кише, сручио на сламу.

Уследили су дани и недеље вежбања. Увече, заједно са Малишом, одлазила сам на крај мог дворишта у хлад густих крошњи багрема. Сваког дана његове ноге су јачале и после пар недеља могао је да се ослања на њих. Примећивала сам како из његових, до тада тужних очију, зраче искре радости. Са флашицом свежег млека удаљавала сам се од њега а он је, несигурним корацима, прилазио, падао и поново се придизао. Нисмо посустајали.

После месец дана упорног вежбања, Малиша поносно хода двориштем. Ево, само да га видите, како хитро прескаче пањеве исечених старих јабука и пење се на гомиле кукуруза.

Николина Тутуш, Рума


ОДРАСЛИ И ЈА

Добар дан, дечији свете!
Ја сам становник ове планете.
Баш сада кад је недеља наша
Тражим права, моја и ваша!

Тражим поштовање одрасли свете
За свако дете ове планете
Хоћу да нас пазе и мазе
Јер ми наслеђујемо њихове стазе.

Желим да свићу светлија јутра
Да мир буде и данас и сутра,
Да никад више не буде рата
И свако има сестру и брата.

Љубав и пажњу свима ћу дати
И неће ни једно дете да пати
И свако дете ове планете
Моћи ће само да буде дете.

Нек деца имају довољно хлеба
Лутку и меду, и малог зеца
Да ли су црна, бела или жута
Свеједно. Нек никад нису љута!

Милица Марковић, Варварин








Радни договор


Мома са предавачима


Кустос музеја говори о Мозаик сали


Млади пажљиво слушају


Један од мозака у Мозаик сали града Крушевца


Ана Јовановић - заменик директора КЦК


Ана Јовановић - заменик директора КЦК


У мозаик сали града Крушевца


Пријем у мозаик сали града Крушевца


У мозаик сали града Крушевца


У Цркви Лазарици


У Цркви Лазарици


Отац Драги Вешковац


Слика са награђеним учесницима конкурса *ИГРАЧКА*


Нена - скретарица КЦК


Јелена Вељковић, Пи-ар КЦК, са гостом 


Предавачи


Поздрав учесницима радионице


Они су уложили велики труд  за успешност радионице


Млади водитељи програма


Мома и млади водитељи


Млади радници КЦК - Веркан и Вишња


Синиша Максимовић - Затварање 17-те
*МАСТЕР КЛАС* радионице


Сениш атмосвера


Само за Рајну


Било је забавно


Дивно певаш


Било је весело


На растанку - слика за успомену

Poslednji put ažurirano ( Sunday, 18 January 2009 )
 
< Prethodno   Sledeće >