| PUTEVI KULTURE |
|---|
| GRAD ADRENALINA | ||
|---|---|---|
|
| AUDIO - VIDEO |
|---|
| BLOG KCK | |
|---|---|
|
| СÐЈÐÐœ КЊИГР|
|---|
|
|
| LINKOVI | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
| BIOSKOPI |
|---|
| 20 ZLATNA KACIGA |
|---|
 |
| Izabrana vest |
|---|
| DETALJNIJE |
|---|
|
| Statistika |
|---|
|
OS: Linux h PHP: 5.4.45 MySQL: 10.11.11-MariaDB-cll-lve-log Vreme: 01:14 Caching: Disabled GZIP: Disabled Članovi: 8 Vesti: 721 Veb veze: 5 Posetioci: 7047812 |
| DRAINÄŒEVI DANI 2010 - Trbunje&Blace |
|
|
|
| Autor Ljuba | |
| Saturday, 22 May 2010 | |
|
Draincevi Susreti 2010 20.05.2010. godine u Trbunju i u Kulturnom centru *DRAINAC* u Blacu održani su susreti pesnika (koje su organizovale biblioteke iz Prokuplja i Blaca koje nose ime Rade Drainac, a pridružio im se uÄešÄ‡em kruševaÄkih pesnika i Kulturni centar Kruševac) u okviru manifestacije *DRAINÄŒEVI KNJIŽEVNI SUSRETI 2010* - 41-e po redu. Na susretima su se predstavili pesnici (ovim redom): Raša Popov, Zoran VuÄić, Momir Dragićević, Dane Stojiljković, Miloje DonÄić, Gordana Boranijašević, Ljubodrag Obradović, Miljojko Milojević, Bratislav Milanović, Veljko Stambolija, Nebojša LapÄević, Dragan Borisavljević, Miroslav Cera Mihajlović. Pesme Radeta Drainca govorio je njegov rodjak Vita Jovanović, a medijator programa je bio Dragan Ognjanović. ProÄitajte pesme pisaca koji su govorili na susretima ( neke su izgovorene na susretima, neke nisu) pogledajte fotografije i pomislićete kao i mi koji smo bili na licu mesta, predivno veÄe!!! POGLEDAJTE GALERIJU SLIKA
DRAINÄŒEVI DANI - 20.05.2010 - Trbunje& Blace  NIRVANA Šumne noći ko javori sinji Tamom grobnom leže mi na dlanu Bolestan sam mnogo... mnogo! Jedinu zvezdu u ovoj pustinji Vidim svoju ranu. Pritisla me stidna žalost ko olovna ploÄa. Nigde jedan vedar dan! Slomila me tužna malaksalost na ljubav, život i san. Hteo bih samo u rodni kraj da odem što pre i da umrem tamo, zaboravljajući sve. A kad me na dasci put groblja ponesu volujska kola, kao nekad u mladosti, nada mnom da zaplaÄu od istinskog bola bele breze, tužne od starosti. To su zadnji snovi u noćima šumnim ko javori sinji, otvoreni kao rane, koje u ovoj pustinji gnojem kaplju poslednje dane. (C) Rade Drainac    БратиÑлав Ð . Милановић ПИСМРИЗ ПРÐСТÐРЕ БУДУЋÐОСТИ I ТридеÑет година ниÑам одговорио на твоје пиÑмо: тада Ñе, ненадно, под нама одронила јеÑен и Ñвет је јурнуо низ другу матицу. Пишем ти на једину познату адреÑу: октобар 1976... И гледам Ñа ове даљине како, у грозници, отвараш пиÑмо, пожутело од лутања, а у њему – Ñве године што Ñу Ñрљале овом низветрином између првог и поÑледњег крика. И не Ñклањаш коÑу Ñа чела како ти Ñе не би у очима видела два тамна и преÑлана мора у којима ћеш Ñе уÑкоро купати... уÑкоро... Пишем ти Ñа ове даљине, Ñа руба беÑкраја, нагорео у риђим шумама, умноженим на путевима, још тад... Ðа тој адреÑи и не можеш знати да је јутро препукло у зраку што Ð½Ð°Ñ Ñ‚Ñƒ, код тебе, увија у Ñвилу. Ту, у невиној прошлоÑти, Ñан је још увек Ñан. Док читаш видим на твојим ноÑницама дрхтај и под веђама пламичак Ñпреман да Ñагори злогуке моје речи: каÑно је... веома каÑно: и прижељкујем да их прождере пепео. БратиÑлав Ð . Милановић  Љубодраг Обрадовић БЕЛЕЖИ СРЦЕ, БЕЛЕЖИ … Бележи Ñрце, бележи, Ñве поразе и Ñве замке. Бележи Ñрце, бележи, Ñве Ñпуштене рампе. Бележи Ñрце, бележи, Слобода је далеки Ñан. Бележи Ñрце и Ñањај, Ñањати није Ñрам... ПОПУÐИТИ СТРÐÐУ Кад кренем улицом, Ñретнем нељуде. Кад кренем шумом, наиђу звери. Кад Ñкренем друмом, преÑретну ме претње. Кад окренем умом наÑтану Ñметње. Много тога Ñе мора у животу теÑном. Иза далеких гора увек је Ñве лепо. Попунити Ñтрану- задатак увек лак. Залечити рану- никад јак. ИÑпунити жеље није хтео нико: за веÑеље, народ ненавико. ДУГРДуго краÑна, обаÑјана златом, баш Ñи лепа, баш Ñи јаÑна, небом коÑе. Ја ниÑам див, миловао Ñам те. Ветар је крив, упалио ме. И Ñад ми прÑти горе. И Ñад ме ветри ноÑе. Ðли неће запевати, моја душа, нећеш долетети, мени доле. Дуго краÑна, девојко златна, дивна ти машна. Ðли други младић Ñад ти коÑу чешља и милује очи. И мени Ñи рекла, иÑто што певаш том младићу. И ја урадићу пеÑму из Ñнова. Само доплови, да милујем дугу. Само дозволи, да лутам у лугу иÑкричаве ти маште. Дуго краÑна, девојко златна, баш Ñи лепа, баш Ñи јаÑна, на небу заноÑа. Љубодраг Обрадовић  Дане Стојиљковић ПОЛÐКО КРÐЈ ДОЛÐЗИ Мој отац Ñеди на кућном прагу увече мајка не пали лампу у кујни Ñпрема вечеру у мраку мој отац уморан Ñеди на кућном прагу ракију пије цигарету пали моја мајка му прилази Ñеда један Ñтепеник ниже чаÑови пролазе године долазе четири ока гледају дим отац рече: Ñутра ме чека њива у долове меÑец је Ñада Ñ ÑšÐ¸Ð¼ кад би Ñамо Он пиÑао мајка рече: да Ñкинемо бриге био би добар Ñин цигарета оде у дим црвена трака полете Ñа њим тренутак обележи дан мој отац и мајка уморни леже један крај другог полако кроз прозор меÑец у Ñобу улази каÑно у Ñтаре дане Ñан долази Дане Стојиљковић  Дане Стјиљковић пред Ñпомеником Радету Дранцу у Трбуњу  Momir Dragićević BAŠ ME BRIGA Jutros mi je u školi Ceduljica stigla Ne voli me Tanja Baš me za to briga U razredu bura Prašina se digla Svi šapuću na moj raÄun Baš me za to briga Šta zamišlja Tanja Ko joj uši šmirgla Neka fura sa Nidžom Baš me za to briga Osećam se glupo Hladan sam ko cigla Zavoleću Kaću Za Tanju me nije briga (C) Momir Dragićević Moma  SEKVENCA SA MERILlN MONRO Lako je, iz potaje posmatrati je, obasjanu boÄnim svetlima, crvenim, belim i plavim, dok trepere žice bendžo gitare, kao tonovi vlažnog neba, kao nabori vlažne postelje, iz koje izranja potpuno naga... Prelepe dojke, dugi prsti prolaze kroz kosu, klize niz vrat i bedra, (usnimljen krupni plan skoro antiÄke lepote), u samome dnu stomaka smedje kovrdže, medju njima kao izvor svetluca "Kristal", jebeno dobar šampanjac. ( .. .Rez). Lako je, iz potaje posmatrati je, ako se poput intrmeca grickanja semenki, Äuje tihi ritual jezika muškaraca, koji su ljubavima toliko opsednuti. (C) Nebojša LapÄević  Vita Jovanović - DrainÄev rodjak govori jednu od DrainÄevih pesama RODNI BREG Na peskovitoj padini njišu se tuje; Pod njima bujni mravinjaci. ÄŒesto,ovuda,neÄujni koraci Gluvih noći do kolena gaze. A koji put,kad dunu oluje, Zelenom dolinom,sve do planinskog ždrela, Glas neke kobne ptice zoru pomraÄuje. Neki krupan crveni cvet Raste ispod mrkih senika, Kao kandila šumskom bogu. Sa toga sam brega,davno,odlutao u svet, Te ne znam da li još u kojoj brezi živi slika Mog prozeblog detinjstva, SvetaÄkih i bosih nogu?... (C) Rodni Breg  Raša Popov MOJA DUŠA Moja duša je staro vino bez pretakanja komad bajatog hleba gutanog bez žvakanja Moja duša je svoj sopstveni vrag krvopija Sama sobom narcisoidno se opija Moja je duša mešina stara na šinama Komad hleba na milost crnim ptiÄurinama Ona ni ne sluti sve tajne smišljene grožnje Po meÄ‘unarodnom domaćem redu vožnje Ponekad ne znam da li duša ta je i moja Da li jeste numerisana il' je bez broja Samerljivo li je šta daje a šta uzima Nit' znam koliki prostor ona zauzima Može li je ikoji silnik srpkom popiti I kakvim će se bunilom on opiti (C) Raša Popov 27. februar 2003 .  Zoran VuÄić  Miloje DonÄić DRAINAC Za vratom ti mraÄne službe, krpelji i crvi Kroz žig grobni crni se Toplica To je zato što si po svodu zvezdanom udarao prvi. U kavezu istom peva ptica u oku ubica. Na horizontu ameba u crnom luku spoj Školsko zvono, pernica, akademska deÄaci Fosforne šume, prazna barka, pištaljka i stroj Kartonska gradjevina, krik i posmrtni ostaci. U kutiji praznoj tuku se odela Naspram svih opela, gori tvoja glava Kroz ledeni mesec gledaju se tvoja Äela Jedan zvuk si za veÄne tonove, Galaksija spava. (C) Miloje DonÄić  Gordana Boranijašević U SUSRET ÄŒUDU Saleću me Poruke snovne: Lirske, a olovne... ReÄi onosvete Što u šumi moždanoj Zamreže, zakorove... Brdo Äuda ÄŒudo - piše Vasilije ÄŒudotvorac Porukonosac Božji glasonosac ÄŒudorodac! Verujem u slovo: Iz štamparije višnje Slovno slovo - Lanovo, bolovno... Verujem u onostrane glasove: Na bujici dnevnoj, gnevnoj - od tembrena srebra - son-orne splavove. (C) Gordana Boranijašević  Miljojko Milojević - Bile “ ETO ,TO SAM JA ! “ Svet pustoše zli fašisti ljuti, Nemanjina prva župa stara Grca, pati, pod biÄem Tatara. Šum Toplice vale krvi sluti, Al Ustanak ugasiti neće... Za rafale s Gavranove kose Niko ne zna sta taÄno donose: Il Slobodu, il nesreće veće. A Drainac, slavni pesnik sedi, Sa ropstvom se nipošto ne miri, Partizane i Äetnike miri, Al ne vredi, al ne vredi... Pošten pesnik istinu ne krije, O izdaji ,,Crne dane,, piše: Od vojvode, zle svrzimantije- Od pop- Mike ne može da diše. Vojvoda mu panaiju sprema, Kaverna mu bolna pluća dubi, Još Trbunje iz sveg srca ljubi, Al mu mesta u Toplici nema. Zalud tragaš po ledenoj buri Zalud pitaš kobna crna trojko Gde je pesnik Drainac Radojko. On već krišom za Beograd žuri Izgnaniku s roÄ‘enog ognjišta, Ni ampule ni pilule razne Nisu mogle da pomognu ništa: Klonule su ,,ruke veÄno prazne,,. Beogradom bestija tortura Na sahrani - ciniÄnoj paradi, Krst mu nosi nedićevac mladi! Još se Raka u grobu pretura. Putujući kroz tamno bespuće Zapisao je o sebi šta zna: ,,I tigar i ovca- eto, to sam ja!,, Moć, let, uzlet i gorko klonuće.. Pesme pišu i stranci i naši, Ali barda, poetu bez premca, Još niÄija lira ne nadmaši, Ni zaseni Zmaja sa Jastrepca! Sledbenici po duhu i peru, O pesniku, o strasnom boemu, O Draincu Äasnom proleteru, Napišite najlepšu poemu. Dok nam dušman i ludi i hudi Rog za sveću na batini nudi, Darujte je ojaÄ‘enom rodu Boj da poÄne za zlatnu Slobodu. (C) Miljojko Milojević - Bile  Bratislav Milanović  Veljko Stambolija  Dragan Borisavljević ЈЕФИМИЈИ ОпроÑти ÑеÑтро моја драга и црна Што дрхте ми руке Ñуве и прÑти Док црн дивит и златна зрна Кроз пиÑмена Ñлажу у Ñонет чврÑти Блажен нек је онај трен кад пређоÑмо праг Овог древног храма ноÑећ краÑни Ñаг Вез руке и дар Ñузе Ñнене Коју дирну трајно бол ваÑељене Тек ридањем нашим одÑечене главе Свег Србља редом и кроз векове Ðађоше Ñмирај на не врату Већ на коцу оштром где дух чиÑти Ñлаве Ртелу им трошном Ñве лекове Плаћамо још у Ñувом злату Драган БориÑављевић  Miroslav Cera Mihajlović Miroslav Cera Mihailović, višestruko nagradjivani srpski pesnik, stanovnik Vranja u kome zaradjuje za život kao urednik, objavio je knjigu satiriÄne poezije „SliÄice iz Lipsandrije“ sa podnaslovom „poskoÄice i brzalice, bez žica bez trzalice“, koju je sam i ilustrovao. AforistiÄar Aleksandar Baljak o ovoj knjizi kaže:“...Oslanjajući se na najbolju tradiciju srpskog satiriÄnog pesništva, na proverene rime i deseterce, Miroslav Cera Mihailović u „SliÄicama iz Lipsandrije“ opevava dogadjaje, ljude, društvo, podsmevajući se taman toliko da i Äitaocu bude smešno, a nedovoljno da se iko naljuti. Ovu knjigu izvesnom setom boji deo posvećen konkretnim ljudima, prijateljima, i podiže je na sentimentalni nivo, topao, boemski i raskošno vrcav...  Драган Огњановић ŠUMA U šumu kad odšetao stope mu nestale, k´o po oblaku da je hodao, više se nije vratio. Magla se jutrom Äešljala hrastu na krošnji visokoj, sunce se u nju utopilo kad k´o u zemlju je propao. Prhnula kreja sa kruške, na uraslom lazu muk – zvezdu je neku pratio što nije imala put. (C) Dragan Ognjanović O RADETU DRAINCU Rade Drainac Rade Drainac rodio se kao Radojko Jovanović 4./26/ avgusta 1899.god. u Trbunju kod Blaca.Osnovnu školu završio je u Blacu a 1911. upisuje se u gimnaziju u Kruševcu u kojoj - do poÄetka Prvog svetskog rata, završava tri razreda.Godine 1914. već je na frontu,sa svojom vojskom,a 1915. povlaÄi se preko Kosova i Metohije do Skadra i Lješa i stiže u San Djovani. U zemlju se vraća 1918.godine, nastavlja školovanje,a prekida ga posle šestog razreda.Već 1919.god, objavljuje poeziju u Äasopisu "Epoha".Zbirka stihova "Modri smeh"izlazi u Beogradu 1920.sa potpisom Rad.Jovanović. 1922.pokreće Äasopis "Hipnos" i objavljuje program Hipnizma - prvi put potpisuje se kao Rade Drainac.U ediciji Hipnosa objavljuje knjige stihova "Voz odlazi".Potom objavljuje niz zbirki pesama sve do poslednje "Dah zemlje" objavljene 1940.god. Voleo je da putuje:1927.i 1929.bio je u Francuskoj,1931. u Firenci,a 1932. u Bugarskoj. Mobilisan je 1941, a posle sloma jugoslovenske vojske zlopaćenja i kraćeg lutanja vraća se u zaviÄaj ,u Toplicu.Vreme provedeno u ratnoj Toplici opisao je u posthumno objavljenoj knjizi "Crni dani".Oboleo je od tuberkuloze -tada pesniÄke boljke i kratko se leÄio u sanatorijumu na Ozrenu.Odatle je prebaÄen u Beograd, gde je umro 1.maja 1943.godine.U rubrici mesto stanovanja ostalo je zapisano-"bez ulice i broja stana",a u rubrici najbliži srodnici -nije bilo srodnika na sahrani. Pedesetih godina vraća se ,konaÄno i pesnik Rade Drainac u zaviÄaj,kada se u Prokuplju osniva književno društvo "Rade Drainac"IzdavaÄka kuća "Prosveta" 1960.godine objavljuje knjigu pesama Rada Drainca sa predgovorom S.RaiÄkovića i svrstava ga medju znaÄajnije srpske književnike izmedju dva svetska rata.U Prokuplju,poÄev od 1966.organizuje se tradicionalna manifestacija "DrainÄevi dani" i dodeljuje se pesniÄka nagrada koja nosi DrainÄevo ime.. Rade Drainac Pesnik,apaš i profet, Don Kihot,poroÄni ljubavnik i stihotvorac kakvog ova zemlja Äula nije, Karnevalski princ,vagabunda oko Äije glave petrolejska lampa sja: Eto to sam ja! Pijanac,kockar,ali i nežan brat, Prijatelj što u srcu Äuva Orionska Sazveždja, Slabi igraÄ na konopcu morala,ali zato izvrstan ironiÄar i pljuvaÄ, Na stolu kao supa ljubav je moja sva: Eto to sam ja! Neprijatelj Akademija,Crkava i Muzeja, Pobornik trgova i pisoara, Dirigent telegrafskih žica iznad bolnica i bordela, U hajduÄkom liku sa lavovska oka dva: Eto to sam ja! Tigar i ovca, Žongler što nožem u srce gadja, Rapsod kome domovina na Äelo nije udarila prosvetni žig, Pesnik krvave istine i Äovekovog prava, Upamtite: To sam ja! Intermeco Ja kažem san, Vi kažete sloboda; Jedno i drugo je Tihi okean I pena iza parobroda. Samo hlebovi na svetu Ne kriju lice iza paravana; sve drugo je - ptice u letu I lišÄ‡e sa grana . Pismo Živ sam i zdrav, Samo stanujem visoko. Kroz krov stakleno oko Gleda na Dunav. Voda je pepeljasto - siva, U podne od oblaka polilej, U suton ladja se u vrbak skriva Što iz Bakua za Nirnberg nosi petrolej. InaÄe...jesenje boje u spektru dana, A uveÄe krupna,zvezdana slova: Noć je kao rana, Noć je Ana Pavlova. Koji put okno zatresu kiše Kao bezbroj žutih leptira, Tad na krovu džin neki poÄne da diše I oluja na oluku zasvira. Glavno je da sam živ i zdrav, Mada stanujem visoko. Samo jedno: ko reÄe da je Dunav plav Kao kravlje oko?.... Kišna ptica Sve što se danima i noćima u me utkiva i slaže, Što košavom struji kroz krvotok i pore, Ne bi moglo ni onda da se iskaže, Taman da svu dušu iznesem iznad gore, Na sušenje... I tad bi neko vrenje, Možda vetrova ili svetlosti, Prostrujalo mnome kao žuborenje I jezivo bi,ogoljene,na zemlji zaškripale moje kosti. O kada bi bilo mogućno pokupiti sva komadanja Iza zaboravljenih koraka I do Sirijusa,visoko,napraviti Äoveka od sanja, Bila bi to Äudovišna kišna ptica Što leti ispred oblaka, Ukleta i sama. **** Koga ja ovde tražim, I zbog Äega dodjoh ovamo? Vazda je Äovek na svetu sam. Kao u kraju drevnih ruševina Detinjstvo mi blista kao hram. No i ono me danas vredja, Kada se niÄemu ne nadam boljem Uprtio sam djavola na ledja, s kojim se neprestano koljem. Teško sam se umorio od života I klonuo od neke patnje iznenadne Kao suncokret iza plota. Ali svaka noć koja padne Iz neznanih daljina, Zasvetli na mojim dlanovima Kao lice harlekina. I sumnje me tad omame kao greh, Te poverujem da je na svetu i najveća zbilja Samo jedan prezrivi smeh. (C) Rade Drainac |
|
| Poslednji put ažurirano ( Saturday, 22 May 2010 ) |
| < Prethodno | Sledeće > |
|---|