Културни центар Крушевац - Добродошли!

27.06.2010. godine u Galeriji Milića od Mačve u Kruševcu, Cara Lazara 8 i Kruševačkom pozorištu, u predvečerje Vidovdana, održan je muzičko-poetski triptih RASPETO KOSOVO, posvećen idiji da se se Kosovo i Metohija očuvaju u granicima Srbije. Pogledajte detalje...

Видовдан је дан када најбоље знамо ко смо и одакле смо, али још увек не знамо где идемо.

Тог дана, за Видовдан, једино што сви добро знамо јесте дa смо Срби. За Видовдан исто тако знамо да долазимо од оног кобног Видовдана 1389 године када смо изгубили државу, коју ни до данас још нисмо успоставили и стално се питам да ли је то зато што смо мање способни од осталих европских народа који одавно уживају у благодетима њихових суверенитета, или је наша судбина таква, па да је било који народ живео на овој раскрсници, не би био у стању да створи трајну државу и да се тако заштити од свакојаких агресија.

Милош Шобајић

Poštovani prijatelji kulture, poštavaci stvaralaštva Milića od Mačve, dobrodošli u njegovu galeriju *KOSOVO PRVI PRAG SRBIJE*, koju je poklonio gradu Kruševcu, dobrodošli u grad Kruševac, dobrodošli na VIDOV DAN 2010!

Posebna mi je čast da u svoje i u ime Kulturnog centra pozdravim naše Večerašnje goste:

i požilim im lepe trenutke u Gradu Kruševcu i Kulturnom centru Kruševac. Naravno pozdravljam i sve goste grada Kruševca, sve prestavnike Grada Kruševca na čelu sa Radoicom Milosavljevićem, sve pripadnike crkve, polcije i vojske Srbije, sve pripadnike političkih stranaka, ustanova, preduzeća i udruženja gradjanja i sve ostale prisutnegradjanje.

Poštovani prijatelji, ljubitelji umetnosti, dragi gosti,

Ponekad par sthova kaže više od stotinu rečenica, zato sam danas poželeo da Vas pozdravim i jednom mojom pesmom, koja simbolizuje želju da se Kosovo i Metohija sačuvaju u granicama Srbije, a koju sam napisao za ponovni čin otvaranja galerije, podstaknut nazivom galerije Milića od Mačve *KOSOVO - PRVI PRAG SRBIJE* i idejom koji ovaj naziv nosi u sebi.

MIRIS BOŽURA

Pusto je Kosovo polje,
 vrapci kljucaju vreme.
Vetar doneo nespokoje
i na pleća teško breme.

Božuri ni u snu ne mirišu,
seta dušom piri.
Otišli su, da opet dišu,
da razum srce smiri.

Otišli su, prognanici mnogi,
od zlih kornšija da se sklone.
Šamarom baborogi,
nepravdu danas gone.

Sloboda se danas čini daleka,
dok im lome kolevku i nadu.
Budućnost samo hrabre čeka,
nju ni zli vetrovi ne kradu.

Ne cvetaju više božuri,
tama pada na snove.
Pred zlom se ne žmuri,
Kosovo u mirise zove.

Poštovani posetioci, još jednom dobrodošli u galeriju Milića od Mačve, dobrodošli na triptih RASPETO KOSOVO!


Miloš Šobajić govori besedu o Miliću od Mačve, Kosovu i svojoj nameri da pokloni
svoju sliku galeriji Milića od Mačve


Bata Milanović govori svoju poeziju


Dobrica Erić govori svoju poeziju



A ONDA JE PROGRAM NASTAVLJEN U KRUŠEVAČKOM POZORIŠTU




Slobodan Antić

Lidija i Peca - voditeljski par

Ljubodrag Obradović pozdravlja prisutne u kruševačkom pozorištu

OFF POČETAK- skraćeni testament i odgovor gradske vlasti

PECA:  Poštovani prijatelji, uvaženi gosti, dobro vam veče i dobro došli u Galeriju legata KOSOVO PRVI PRAG SRBIJE autora Milića od Mačve.

LIDIJA:    Dobro došli u jedinstveni duhovni prostor ovog Grada, sa čijih zidova sjaje kupole Kosovskih svetinja,  plamteća svetlost letećih balvana i krvave magle kosovske Golgote.
 
PECA:   U predvečerje najvećeg nacionalnog praznika Vidovdana  staratelj Galerije KOSOVO PRVI PRAG SRBIJE, Kulturni centar Kruševac, organizitor je poetsko- muzičkog triptiha RASPETO KOSOVO koji je svojevrsni intelektualni krik za očuvanjem teritorije naše južne pokrajine i zaštitu pravoslavne sakralne baštine Kosova i Metohije- bisera Evropske kulture i duhovnosti.

LIDIJA: Drugi segment ovog triptiha pod nazivom   SLOVOLjUBLjE MILIĆU skromno je uzdarje za neizrecivu lepotu kojom nas je Milić Stanković, na početku drugog milenijuma,  nesebično darovao.

PECA:  No pre nego reč uzmu Milićevi prijatelji i savremenici u ime domaćina, pozdraviće vas direktor Kulturnog centra Kruševac Ljubodrag Obradović.

Ljubodrag Obradović - govor do 3 minuta.

SLOBODAN ANTIĆ - bez najave

Milić Stanković rođen je u Mačvanskom Belotiću 1934. godine od majke Desanke i oca Radovana Pantelijinog. Još kao dete pravio  je uzbudljive igračke  zbog čega ga je otac hteo dati za mašin-šlosera, ali je on ipak završio Gimnaziju u Šapcu, a studije slikarstva na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu 1959. godine.

Tog leta je nagrađen studijskim boravkom u Parizu , a već u jesen otvorio prvu samostalnu izložbu u galeriji Grafičkog kolektiva. Sa te izložbe, ženevski kolekcionar Žorž Herbert Bek otkupio je sedam Milićevih slika. Od tog novca sin je ocu Radovanu kupio par najdebljih volova u znak pomirenja, pošto ga se otac prethodno odrekao zbog napuštanja studija arhitekture.  Nije mu bilo svejedno što mu je sin : Ošo u slikare da bude vagabunda i da nikad nema ni prebijene pare.  

Do samrtnog časa 2000. godine slikar je priredio hiljadu i dve stotine samostalnih izložbi, dok se njegova platna nalaze u beogradskom Narodnom muzeju ,Muzeju savreme umetnosti u Beogradu, Palati Ufiči u Firenci, Vatikanskom muzeju, Muzeju Gugenhajm u Njujorku i Muzeju umetnosti i istorije u Ženevi.  

Od izložbe u Galeriji Grafičkog kolektiva devesto šezdeset druge godine ,koja mu je nasilno zatvorena zbog TRADICIJE I ĆIRILICE,  kao i manifesta Novi realizam i nacionalna umetnost, postaje politički disident sve do poznatih promena 1989. godine.  

Pored slikarstva bavio se i književnošću za šta je nagrađen Bagdalinim Zlatnim prstenom despota Stefana Lazarevića 1999 godine.  Pored ovog priznanja dobio je još samo dve nagrade: Nagradu za fantastiku Milena Pavlović - Barili 1989. godine i Vukovu nagradu 1992. godine. Kako je sam zapisao više od toga mu nije ni bilo potrebno.  

LIDIJA: Nakon podsećanja na život Milića Stankovića o Miliću prijatelju i Miliću umetniku govoriće Ljubiša Bata Đidić čijom zaslugom je ovaj legat danas u našem gradu.

PECA: Dame i gospodo pozdravimo kruševljanina koji nosi priznanje zaslužnog umetnika republike Srbije, gospodina Ljubišu Batu Đidića.

BATA ĐIDIĆ govori o Miliću

SLOBODAN:  Milić poseduje zanat koji zbunjuje i ošamućuje. On je izdanak velikih evropskih slikara  vizionara kao što su Boš, Brojgel i Dali. Nahranjen legendama srpskog etnosa, stalno žedan tradicionalne magije svoje zemlje, slikar je neobuzdana i neobična ličnost, koja veruje u ono što nam priča, i koji sebi pripisuje jednu vrstu mesijanske sudbine.

Čovek  oseća da se prosto duhovno kupa kod ovog alhemičara sadašnjosti i budućnosti, u jednom svetu snova krajnje uznemirujućih predela. Ne zna se da li Milić od Mačve destiliše nadu ili zlu sudbinu i da li njegov rečnik umiruje gledaoca ili zapaljuje nove varnice koje će raspaliti bes demona. Likovni kritičar Stefan Rej,  Brisel,  1980 godine.

LIDIJA: Tako je Milićevo delo video zapad, a kako je Milića upamtio pesnik i novinar radio Beograda Bratislav Bata Milanović ?

PECA: Gospodine Milanoviću izvolite.

BATA MILANOVIĆ

SLOBODAN:  Pred velikim smo misaonim i stvaralačkim pregrupisavanjem - Pojavom „nacionalnih“ potencijala prema apstraktnim evropejcima, gde ovi prvi udaraju temelje najnovijoj misaono-umetničkoj orijentaciji u Jugoslaviji.

To nacionalno u nama nekima / neka se „evropejci“ naši primire/ ne znači da mi s time prestajemo biti ta toliko željena Velika Evropa. Ako ja slikam kožuh i šubaru, opanak i gunj /ubrljane mačvanskim znojem/ onda sam ja, svakako, sa tim svojim junakom, prvenstveno Mačvanin. Potom Srbin. Odmah i Jugosloven. I baš zato što je Jugoslavija damar Evrope ja sam kao Mačvanin i Veliki Evropljanin.  Jer samo skup svih Mačvi sveta čini Svet.  Moja Mačva stoga, je Mačva svih nas.

PECA: Tako je pisao u svom manifestu Milić Stanković,  a kako je vilenjaka iz Mačve za večnost portretisao čarobnjak iz Gruže čujmo u interpretaciji samog autora.

LIDIJA: Dame i gospodo izuzetna nam je čast da u našem gradu pozdravimo književnika Dobricu Erića.

DOBRICA ERIĆ

LIDIJA: Još jedan značajan gost je večeras sa nama na naše veliko zadovoljstvo.

PECA: Slikar evropskog renomea i bogate biografije gospodin Miloš Šobajić gost je Lazarevog grada i legata „Kosovo prvi prag Srbije“

LIDIJA: Gospodine Šobajiću čast nam je da vas pozovemo da nam se obratite.

ŠOBAJIĆ govori i daruje sliku _________________?

PECA:  Uz veliku zahvalnost gospodinu Šobajiću za dar kojim nas je darivao, zahvaljujemo i ostalim  gostima koji su iskazali poštovanje prema Miliću Stankoviću  i našem gradskom prazniku.

LIDIJA: Takođe se zahvaljujemo i vama što ste svojim prisustvom u predvečerje Vidova dana zablagodarili slikaru koji je deo svog bića zaveštao Kruševcu.

PECA:  Uz podsećanje da se treći deo ovog programa odigrava u Kruševačkom pozorištu sa početkom u 21 čas, želimo vam prijatno veče.


SLOBODAN ANTIĆ:

 JA ZNAM KO SAM
PO ZVONU
ŠTO SA ZADUŽBINA NEMANjIĆKIH PEVA,
PO JASNOSTI NjEGOVA GLASA,
PO TOME ŠTO ME OD STUDENICE DO MILEŠEVA
PRADEDOVI GLEDAJU S IKONOSTASA
I ŠTO SVAKI U RUCI NOSI HRAM

JA IMAM
SVETITELjA OCA I DEDA,
IMAM SVETITELjA ZA KUMA,
I NA NEBESIMA
SVE SUHOJ PLANINI  OD GROMADA
PREKO SITNICE DO RASA I HUMA
MOJA LOZA VLADA

JA ZNAM KO SAM
I PO MRŽNjI BESOMUČNOJ
KOJOM ME ZLOPAKOSNI GONE ODVAJKADA
ZNAM PO TOME KOLIKO SAM UGRU
PRED OČIMA CRN
I PO TOME KOLIKI TRN
U SAN VIZANTIJI MOJA MOĆ  ZABADA.

JA ZNAM KO SAM
I PO PRIJATELjA SVOJIH GOSPODSTVU,
I PO BLAGORODNOSTI NjIHOVA LIKA
I SLAVI IM KOPLjA I ŠTITA.
SA SVECIMA I KRALjIMA JA SAM U SRODSTVU,
O MOM POREKLU IZ KNjIGA STAROSTAVNIH
VLADAR NA DALEKOM DVORU
I LETOPISAC U MANASTIRU ČITA.

LIDIJA:  POŠTOVANI PRIJATELjI DOBRO VEČE I DOBRO DOŠLI NA TREĆI PROGRAM TRIPTIHA RASPETO KOSOVO KOJI NOSI NAZIV „JUŽNA ZEMLjA“,  U PRODUKCIJI KULTURNOG CENTRA KRUŠEVAC  I MANIFESTACIJE VIDOVDAN DVE HILjADE DESETE,

PECA:  NA SAMOM POČETKU ČULI SMO STIHOVE DESANKE MAKSIMOVIĆ U INTERPRETACIJI SLOBODANA ANTIĆA,  STUDENTA KNjIŽEVNOSTI UNIVERZITETA U PRIŠTINI,  KAO UVOD U PRIČU O STRADANjU NAŠEG NARODA I DUHOVNE BAŠTINE OD VIDOVDANA TRISTA OSAMDESET DEVETE DO DANAŠNjEG DANA.

LIDIJA: UZ PODSEĆANjE DA JE OVU PRIČU NA SVOJIM PLATNIMA ZA VEČNOST OSLIKAO MILIĆ OD MAČVE, KULTURNI CENTAR KRUŠEVAC  KAO RIZNIČAR LEGATA „KOSOVO PRVI PRAG SRBIJE“  VEČERAS UPUĆUJE INTELEKTUALNI KRIK ZA OČUVANjE  TERITORIJE NAŠE  JUŽNE POKRAJINE I ZAŠITU PRAVOSLAVNE SAKRALNE BAŠTINE KOSOVA I METOHIJE - BISERA EVROPSKE KULTURE I DUHOVNOSTI.

PECA: U IME DOMAĆINA VEČERAŠNjEG PROGRAMA  POZDRAVIĆE VAS DIREKTOR KULTURNOG CENTRA LjUBODRAG OBRADOVIĆ.

- POZDRAVNI GOVOR DIREKTORA U KOME ON POZIVA PREDSTAVNIKA GRADSKE UPRAVE DA POZDRAVI SKUP.

- GOVOR PREDSTAVNIKA GRADSKE UPRAVE U KOME SE POZDRAVLjAJU GOSTI KOJI U IME GRADONAČELNIKA PRISUSTVUJU SKUPU I POZIVA SE MILOŠ ŠOBAJIĆ DA MU SE URUČI SKROMNO PRIZNANjE ZA POKLON SLIKU.

- ŠOBAJIĆEVA POZDRAVNA REČ SKUPU / UKOLIKO ON TO ŽELI/.

/ PROMENA SVETLA NAKON OFICIJELNOG DELA I OFF UVOD U DRUGI DEO. /

LIDIJA:   IAKO JE TOG KOBNOG VIDOVA DANA HILjADU TRISTA OSAMDESET I DEVETE SRPSKI NAROD OSTAO ZA  NEKOLIKO GENERACIJA BEZ SVOG CVETNOG BOŽURA -SVOJE STVARALAČKE ZAVRŠNICE, OMLADINSKE I PLEMIĆKE, NARODNI GENIJ SE KROZ SLEDEĆIH SEDAMDESET GODINA POSTEPENOG GUBITKA SRPSKE DRŽAVNOSTI PRIPREMAO ZA NOVE SKOKOVE.

PECA: SVOJU MUKU, JAD I ČEMER IZAZVAN NEČUVENIM TURSKIM TLAČENjEM, PRETVORIO JE U MONUMETNALNU LITERATURU I POETIKU USMENOG KAZIVANjA. TAKO JE NADOMESTIO SVE DRŽAVNE GUBITKE I PONOVO SE USTROJIO U EVROPSKE NARODE - PREKO SVOG JEZIKA! - ZAPISAO JE U SVOJOJ MONOGRAFIJI MILIĆ OD MAČVE.

LIDIJA: SVEDOČEĆI TEZU MATIJE BEĆKOVIĆA, DA NAJVEĆU OTPORNOST POKAZUJE DUH, A NAJVEĆU NOSIVOST ZGAŽENI JEZIK, VEČERAS POZDRAVLjAMO ONE KOJI SU SVOJOM POEZIJOM OPEVALI NOVO KOSOVSKO STRADANjE.

PECA: PESNICI,  MILOJE DONČIĆ KOJI NAM DOLAZI SA SVETE KOSOVSKE ZEMLjE,

LIDIJA: LjUBIŠA BATA ĐIDIĆ - ZATOČNIK LAZAREVE KULE I KRUŠEVAČKI ČUVAR MILIĆEVOG PEČATA

PECA: BRATISLAV BATA MILANOVIĆ  PESNIK SA KALEMEGDANSKIH BEDEMA  PRESTONICE DESPOTA STEFANA,

LIDIJA: I DOBRICA ERIĆ IZDANAK  USTANIČKOG  TAKOVSKOG GRMA, NOĆAS ĆE SVOJE REČI OKUPATI MUZIKOM KOJU IZVODI MEŠOVITI KAMERNI HOR „SRPKINjA“ KULTURNOG CENTRA KRUŠEVAC UZ SOLISTE MILICU VUKELIĆ I RADIVOJA SIMIĆA  / U TOKU OVOG TEKSTA ULAZI HOR IZA VODITELjA/

PECA:  U SAGLASJU STIHOVA KOJE ĆE NAM PODARITI PRVAKINjA DRAME JUGOSLOVENSKOG DRAMSKOG POZORIŠTA MIRJANA VUKOJČIĆ UZ ETNO ZVUKE KAVALA IZ RUKU MILICE TOMIĆ  I ETNO POJANjE ERŽEBET STOJIĆ.

LIDIJA:  UZ ŽELjU DA NAS ŠTO PRE OZARI SVETLOST ZAVETNIH VOŠTANICA KNjEGINjE MILICE,  DAROVANIH MANASTIRU VISOKI DEČANI  UZ ZAVET DA IH UŽEŽE OSLOBODILAC POROBLjENOG KOSOVA - PREPUŠTAMO VAS ISCELjUJUĆOJ LEPOTI UMETNIČKOG STVARALAŠTVA,  UZ PORUKU DA NEMA  VEČNOG MRAKA NI POTPUNOG PORAZA.

- HOR SRPKINjA - VELIČANIJE KNEZU LAZARU - BEZ NAJAVE

- MILOJE DONČIĆ 3 PESME DO 6 MINUTA

- HOR TIJELO HRISTOVO

- LjUBIŠA ĐIDIĆ 3 PESME DO 6 MINUTA

- HOR SRPKINjA - HERUVIMSKA PESMA

- BRATISLAV MILANOVIĆ 3 PESME

- HOR SRPKINjA - HAJDUK VELjKO

- DOBRICA ERIĆ POEMA O KOSOVU

- OFF UVOD U MIRJANU VUKOJČIĆ - HOR IZLAZI SA SCENE

- MIRA VUKOJČIĆ AUTONOMNI PROGRAM U TRAJANjU DO 30 MIN

- HOR SRPKINjA SA SOLISTIMA RAVANICA

PECA: POŠTOVANI PRIJATELjI ZAHVALjUJEMO VAM ŠTO STE SVOJE VREME POSVETILI INTELEKTUALNOJ ODBRANI NAŠE SVETE JUŽNE ZEMLjE.

LIDIJA: LAKU NOĆ!