SADRŽAJ SAJTA
POČETNA
НОВИ САЈТ
DOBRODOŠLI !
O NAMA
Aktuelni program
MILIĆ OD MAČVE
ZLATNA KACIGA
PUTEVI KULTURE
TIN FEST
NOSTALGIJA
KRUŠEVAC PAMTI
KARAOKE OKRŠAJ
SLIKAMO ZA KCK
PROGRAMI KCK
Mesečni programi
Vodič KCK - 18
KONKURSI
OGLASI KCK
BLOG
FEDRARO
STARI SAJT
KABARE KCK
HOR SRPKINJE
BIOSKOPI
Grad adrenalina
VIDEO
PROMOCIJE KNJIGA
SAJAM KNJIGA
PUTEVI KULTURE
GRAD ADRENALINA


AUDIO - VIDEO
BLOG KCK
САЈАМ КЊИГА

LINKOVI











BIOSKOPI
20 ZLATNA KACIGA

Izabrana vest
DETALJNIJE
Administrator
Statistika
OS: Linux h
PHP: 5.4.45
MySQL: 5.7.28-log-cll-lve
Vreme: 14:51
Caching: Disabled
GZIP: Disabled
Članovi: 8
Vesti: 721
Veb veze: 5
Posetioci: 3890408
Bora Blagojević - Promocija u Kruševcu PDF Štampaj E-pošta
Autor Ljuba   
Sunday, 04 July 2010
Poezija... i slika i muzika!
02.07.2010. године у оквиру ЛЕТА КУЛТУРЕ 2010, у ДЕЧЈЕМ ЦЕНТРУ у Пионирском парку, у организацији Културног центра Крушевац, одржана је промоција књижњевног стваралаштва Борисава Боре Благојевића, песника и председника КК *Душан Матић* из Ђуприје.

На промоцији су учешће узели рецензенти најновије Борине Књиге *ТИ МЕНИ МОЖЕШ УВЕК* Др Стеван Милосављевић и Радивије Пацко Миладиновић. По нешто о Бори и његове стихове казали су и Томислав Милетић и Љубодраг Обрадовић, а Борине стихове (осим самог аутора) говорили су и Јелена Ђорђевић и Микица Ракић.

Програм је веома успешно осмислила ( уз Љубино *сметање у задњи час*) и водила Лидија Ужаревић - уредник КЦК, за музички тренутак били су задужени Бранко Симић и Мића Живановић, а специјални гости ове дивне вечери у Пионирском парку били су чланови Фолклорног друштва *КОЧАНИ* из Кочана - Република Македонија, који су на крају промоције одиграли сплет фолклорних игара из Македоније.



МОЈА БРАЋА

Све што може да се прода
Продала су моја браћа
Ми ни свесни нисмо били
Ко купује и ко плаћа

Продали су окућницу
Шљивар изнад родне куће
И бачвану крај врбака
Плава јутра у свануће

Продали су без тапија
Све ђутуре и од ока
Све ливаде до јаруге
Бистру воду из потока

Њиву што нас хлебом храни
У закуп су јуче дали
Сад причају правдају се
Где је међа нису знали

А међа је све док може
Поглед птице да се вине
Продали су део неба
Белог орла у висине

И ћувике што међају
Од силника што нас бране
Лојзе што нас вином поји
Манастире разидане

И утробу земље ове
Где се нови камен рађа
Старо гробље поред пута
Продала су моја браћа

И све наше крвотоке
Што долазе из далека
Продали су све изворе
Све кладенце белих река

Православље славу веру
Колач што се даје сину
Продала су моја браћа
Тиху модру месечину

Продадоше браћа браћу
Расејаше кости њине
Ко да овде никад није
Било правде и истине

Продадоше цреп са куће
Кисну греде откривене
Труне душа у огњишту
Продали су део мене

Бора Благојевић

Лидија Ужаревић


Љубодраг Обрадовић


Јелена Ђорђевић


Мића Живановић


Елизабета Муљић - организатор у Пионирском парку


Бора и Лидија


Др Стеван Милосављевић


 Радивије Пацко Миладиновић


Микица Ракић


Томислав Милетић


Мића Живановић


Борисав Бора Благојевић

ПОЕЗИЈА... И СЛИКА И МУЗИКА

Сваки човек без разлике на образовање, а који чита, има морално право, а и дужност, бар према себи, да о томе искаже своје мишљење. Зато и јесте хомосапиенс. То наравно не морају бити мериторна или исправна мишљења али су доказ интересовања и домета сваког од нас у свери уметности где, наравно, припада и књижевност. То је оно фундаментално.

Друга је ствар улажење у суштину и бављење књижевношћу на било који начин и колико успешно. Ту спадају и јавна мишљења о неком делу исказана и написана као: рецензије, предговори, критичке анализе, есеји и најмање, кратки-критички осврти. Е ту већ онај који жели то да ради мора имати и нека знања сходно ономе шта од поменутог хоће.

Узимајући себи право и слободу да кажем неку реч свога мишљења о стваралаштву Боре Благојевића кроз краћи критички осврт имао сам све то на уму и кроз написане приказе у књигама то и наглашавао.

Неко мора бити искусан књижевни критичар, да би се подухватио анализе целокупног Благојевићсвог опуса. Зато сам ја, свестан својих могућности, узео да напишем критичке осврте на две његове књиге. Но како су оне представљале компилацију више ранијих дела, то ми је задатак био још тежи, па сам као репере, узео компарацију са другим врстама уметности - сликарством и музиком.

Многи умни људи ранијих времена и савремени наглашавају тесну везу чак и преливање једне врсте уметности у другу. Тако су мени многе Борине песме личиле на слике, а друге пак на музичка дела, као што се може доживети и обратно. Свој приказ Борине књиге компилације *Оцветали песмовези*  упоредио сам са изложбом слика па идући од песме до песме, као на изложби од слике до слике, себи их дочаравао и објаснио. А у књизи *Ти мени можеш увек* упоредио сам са музичким делима и то назвао Оркестрација поезије, поредећи пласирања Бориних метафора са оркестрацијом музичких комада.

Пошто за најкраћа - телеграфска - објашњења, то јест аналитичке погледе Бориних књига, којих има 12 и много песама, није довољан ни цео есеј, ја сам читаоцу дао само смернице. Шта по мени у поезији Боре Благојевића треба тражити и шта се може наћи, наравно, ко је способан за то, воли и познаје поезију.

Оно што је заједничко за целокупни опус Боре Благојевића, било да је реч о љубавној поезији која је његова превасходна вокација, преко других видова мисаоне, социјалне до патриотске поезије за мене је - ЕМОЦИЈА.

Та несретна човекова особина, драстично и садистички спутавана у савременој поезији двадесетог века, Бору Благојевића је доказала као озбиљног песника већег формата. Он је успео да се избори са противницима и докаже да је емоција неижбежни репер и одраз људског ума али и људске душе.

Да вам ове речи мало појасним (одустаћу од свог тврдог става да не анализирам песме и читаоцима прсзентирам СВОЈЕ утиске Бориних порука), поменућу улогу емоције у две дијаметрално супротне поетске форме као што су љубавна песма ЂУТИ САМО ЋУТИ и патриотска МОЈА БРАЋА.

У љубавној, он стварност претвара у сан, љубав у стварност, жељу у нагон, а људску душу у емоцију као жив осећај. Али ... не. Ипак морате то сами прочитати и наћи своје одговоре.

У патриотској, сав гнев, тугу, печал, мржњу и љубав, патриотизам и реалност, он износи кроз тврду, тешку и густу емоцију. Али то је само минимум речи које би требало изрећи, да се та емоција схвати као патриотизам. Зато ово морате Ви прочитати и наћи своје објашњење.

Наравно да у опусу Боре Благојевића има песама које се некима неће допасти због њима знаних разлога или због сличности са неким другим. Али, верујте, много тога " назови негативног" долази од нашег смањеног интересовања и жеље да се у ту поезију довољно удубимо и употребимо сва своја знања о томе ( без увреде, наравно, онолико колико их ко има) а и таленат, тај божји дар.

Мислим, то јест сигуран сам, да овај мој увод у поезију Боре Благојевића, неће никоме одмоћи да је разуме. Напротив успеће, само се мора свако добро потрудити.

Желим Вам да уживате у овој поезији и обавезно створите СВОЈ СУД, јер, што ја често говорим, поезија је ипак ПОСЕБНА ПОЈАВА.



Др. Стеван Милосављевић,
књижевник, члан КК Душан Матић


3А ПРОМОЦИ.ЈУ БОРИНЕ КЊИГЕ *ТИ МЕНИ МОЖЕШ УВЕК* у Крушевцу 

Када човек пређе одређени пут, онда има потребу да бар на тренутак предахне и сагледа узроке и последице' пређеног пута. Мене за Бору везују снажне импресије, као и осећање блискости у етеричној области, која се зове поезија, а у којој смо нас двојица, вођени визијом да будемо покретачи замрлих песничких илузија, које је створило једно сурово време распада једних и успостављања других вредности.

Ми смо то дефинисали као уништавање већ достигнутих нивоа модерне и васпостављања новог таласа пост модерне. Као људи, који су живели у много романтичнијим условима живота, желели смо да сачувамо бар делић онога што је као вредност, значила поезија двадесетог века.

Интуитивно смо осећали да је снага и енергија, која је зрачила из римоване, ритмичне, метрички ограничене, емотивно узвишене лирске поезије, снага Универзума, који пулсира у ритму и по мелодији, коју осећају само Богом дане душе. Зaто смо нас двојица осетили потребу да се ставимо у одбрану оног највреднијег и покренули смо талас који је понео многе ствараоце и песнике, најпре у нашој средини, а онда и широм Србије.

Верујем да не треба истицати, да је Бора заједно самном један од "криваца" за сада већ широм Србије позназу поетску позорницу, али и за многе лепе ствари, које су се у међувремену догађале: од десетина уређених књига, преко још толико рецензија, па до пријема у У.К.С. и чпанства у многим књижсвним клубовима.

А сада бих се вратио на саму књигу која је последица дугогодишњег Бориног стварања. Основно питање је: како дефинисати и шта рећи о песнику, који у својој поетској имагинацији, понесен својом лиром пева о ономе што носи енергију свих времена, вечиту тему младости и заноса, љубав.

Бору као песника надахнула је снажна жеља да повеже садашњост и прошлост са будућношћу. Јер, ако сам себе дефинише као *последњег романтичара*, не оставља ми другу могућност, но да и ја њега и његову поезију дефинишем на исти начин. А када је реч о имагинацији у песниковом стваралачком опусу, који је изузетан зa место и време његовог битисања, морам па нагласим да његова поезија зависи не само од звука његових речи, исто и још више од њиховог одјека. Зато је песникова имагинација срећна околност песникове инвенције, да вештим компоновањсм мисли и  фантазија или њихових варијација, које проистичу из речитости или вештине украшавања и заодевања метафоричким изразима јасно видљива у плодотворности и истанчаности у изражавању.

Реч као светиња, ритам звукова и сазвучја, која, када се на поссбан начин спојее, дају енергију која плени, преплављујее и узноси кроз емоцију, која се дефинише као највиши облик, љубав: љубав према богу, жени, домовини... А љубав је оно што повезује све живе душе у Универзуму. Она све одржава, храни, брани, оплемењује и креативно ствара. Реч је не знак, већ дух. Упијајупи њену срж, одбацујемо костур. Реч је звук и тон у најчистијем свом облику. А звук је сила, светлост, боја, топлина, јединствена целина. Срочени звукови на посебан (уметнички ) начин, обликују изванредну слику, фантастичан талас, тело, чији су сви органи међусобно повезани. И ма колико речи и језици разнолико изгледали, сви имају заједнички чинилац: једнак распон дубоких и тајних вибрација, нечујних за људско ухо, које служе као фундамент. Важна је тежина речи, а њихова таласна дужина и хармонија, које су узрок свему, нису испразне речи.

Ова својеврсна збирка носи печат савремености по темама, али и стари печат по брзој визуелизацији, која својом смелошћу продире у свет чула и звука, који је ван домета световних и постмодернистичких схватања у поезији. Инвенција и поетска слика су суштине искристалисане песникове емоционалности. Зато су разноликости песничког израза Боре Благојевића, као и многи гласови кој и певају не напуштајући своју сопствену хармонију.

Очиглелно је да се песме, бар оне које се називају лирским, баве бележењем сензибилитета, непосредног или реаговања на непосредни сензибилитет и могу дефинисати као" Блаженство самоће''. Неки лирски песници, као што је и наш Бора су осетљиви на лепоту стварног феномена, други на асоцијације, али се најчешће слажу у томе да њихове емоције погичу од непосредне свесности о свету који их окружује: о женама, цвећу, атмосфери и свим осталим суптилностима.

У овом опусу примећујем осим дужих и песме краће форме и запажам да између дуге и кратке форме не постоји разлика, не она у односу на њихову дужину, већ на њихову садржину. Јер кратку лирску форму можемо компоновати и певати, покоравајући их задовољству једног тренутка, а многе Борине песме су певљиве или се већ певају, јер се лако на њих надграђује музика. Са поетског становишта овакву лирску врсту можемо дефинисати као отелотворење јединственог емотивног набоја. Зато је поезија, посебно лирска, уметност која настаје из музике самогласника и сугласника, звука и асоцијација, изнедрених слика и метафора и могла би се назвати "Чистом поезијом".

Могао бих још много тога рећи о Бориној поезнји, поредећи је са теоријама књижевности и критике, али мислим да то није потребно, јер је Борисав Бора Благојевић остварен песник истанчане поетике, који је оставио дубок траг у срцима многих српских песника и читалачке публике.
Мени остаје да му као и до сада пожелим још плодотворнији рад и још много оваквих и још бољих књига.

 У Ћуприји на Видовдан 2010. године

 
Радивоје Пацко Миладиновић




Публика


Младе чланице Фолклорног друштва КОЧАНИ из Македоније


Фолклорно друштво КОЧАНИ из Македоније


Фолклорно друштво КОЧАНИ из Македоније


Бора у публици


Јелена Протић-Петронијевић - уредник КЦК (прва слева) и Анђа Нешић,
члан Кола српских сестара из Крушевца
 

Слика за успомену


Љуба и Бора


Подписивање књига


Радни договор - Бора и Лидија


На крају програма играло се и македонско оро и српско коло


Пре самог наступа у Пионирском парку чланови Фолклорног друштва КОЧАНИ из Македоније посетили су галерију Милића од Мачве *КОСОВО ПРВИ ПРАГ СРБИЈЕ* где су од Марије Стојадиновић чули о историјату ове галерије и мозаик салу Града Крушевца где их је примио Синиша Максимовић, заменик председника скупштине Града Крушевца.


Марија Стојадиновић


Бирисав Чолић председник КУД-а Вук Караџић и Љуба Обрадовић




Синиша Максимовић, заменик председника скупштине Града Крушевца
је примио госте из Кочана...


и уручио им монографију мозаик сале за успомену на пријем




На крају и заједничка слика за успомену


Плакат за промоцију

Poslednji put ažurirano ( Thursday, 08 July 2010 )
 
< Prethodno   Sledeće >