SADRŽAJ SAJTA
POČETNA
НОВИ САЈТ
DOBRODOŠLI !
O NAMA
Aktuelni program
MILIĆ OD MAČVE
ZLATNA KACIGA
PUTEVI KULTURE
TIN FEST
NOSTALGIJA
KRUŠEVAC PAMTI
KARAOKE OKRŠAJ
SLIKAMO ZA KCK
PROGRAMI KCK
Mesečni programi
Vodič KCK - 18
KONKURSI
OGLASI KCK
BLOG
FEDRARO
STARI SAJT
KABARE KCK
HOR SRPKINJE
BIOSKOPI
Grad adrenalina
VIDEO
PROMOCIJE KNJIGA
SAJAM KNJIGA
PUTEVI KULTURE
GRAD ADRENALINA


AUDIO - VIDEO
BLOG KCK
САЈАМ КЊИГА

LINKOVI











BIOSKOPI
20 ZLATNA KACIGA

Izabrana vest
DETALJNIJE
Administrator
Statistika
OS: Linux h
PHP: 5.4.45
MySQL: 5.7.28-log-cll-lve
Vreme: 14:53
Caching: Disabled
GZIP: Disabled
Članovi: 8
Vesti: 721
Veb veze: 5
Posetioci: 3890420
SVE MOJE - Slobodan Ivanović - Promocija PDF Štampaj E-pošta
Autor Ljuba   
Sunday, 25 July 2010
Sloba Kck2010
U subotu, 24.07.2010. godine u 21:00 u Klubu KCK u Kruševcu, u okviru LETA KULTURE 2010, održana je promocija knjige SVE MOJE, pesnika Slobodana Ivanovića iz Paraćina.

Na promociji su o knjizi govorili mr Predrag Jašović, Djordje Petković i sam autor, a učešće u promociji su uzeli i direktor Kulturnog centra Kruševac Ljubodrag Obradović i urednik KCK Nebojša Lapčević, a stihove su govorili Jelena Djordjević, Tomislav Simić i Tomislav Miletić. Za tehničku podršku bili su zaduženi Branko Simić, Marko Višnjić i Goran Babić, a za muzički trenutak mladi trio kruševačkih muzičara.



Učesnici promocije: Djordje Petković, mr Predrag Jašović,
Nebojša Lapčević i Slobodan Ivanović
 
MATEMATIKA

Ti si barem
Dobar matematičar
I kako onda
Možeš da lažeš
Da ti mene voliš
Najviše na svetu? 
 
Ti misliš
Da sam ja
Poludeo od želje
I da ću
Svakakve laži
Tek tako
Ćutke
Da progutam.

Kako da ti poverujem
Kada sam ja
Imao dvojku
Iz matematike
Ali sam zapamtio
Da najviše
Može da bude
Samo jedno

Pa kada znam
Da ja tebe
Volim
Najviše na svetu
(to je moj aksiom
Moja teorema
I jednačina moja
Sa dve poznate
U kojoj si ti
I iks i ipsilon)
Kako onda
Možeš da mi kažeš
Da me voliš
Najviše na svetu

Zato ćuti
Ne laži
Pusti
Da ti ljubim razlomke
I da te volim
Nedeljivu
Sa dva

(C) Slobodan Ivanović


Jelena Djordjević


Slobodan Ivanović

РЕЦЕПТ ЗА ЛУДИЛО
 

Прво
Отвориш своје срце
Оставиш га
Да се опусти
Неко време
На собној температури. 

Када срце постане
Онако лагано
Опуштено
И спремно
Ставиш у њега
Део неба
Или још боље
Два плава ока
Да птицама лет
Саплитао не би. 

Саме по себи
Дођу ту и усне
Љ
убилице
Мазилице
Слатких тајни
Шапталице
Пажљиво их
у срце
Спустиш. 

Ухватиш
Дашак ветра
За увом њеним
Скривен
У прамену
Косе боје ражи
И заплетен ту.
Све скупа
У срце положиш
Ко у цркву
Пажљиво
Да ти ветар
Не умакне. 

Када све то
Крене да се комеша
Додаш по прстохват
Страсти и страха
Жеље
И лудог маштања
И оставиш то
Да
се крчка
А ти
Изађеш из себе
На улице
Неког града
У нади
Да ћеш је срести.
И држиш се
За мобилни
Као за сидро
Чекајући
Да ћутање
Прекине. 

Када
Голуб писмоноша
Зацвркуће
Добро ти познати глас
Саопшти
Оно што већ знаш
Да мобилни претплатник
Није доступан.
На крају
Схватиш
Да си ставио
Сувише бибера
И да овај рецепт
Без пића
Не иде.

Жестоког.

Слободан Ивановић


Ljubodrag Obradović


Tomislav Simić


Tomislav Miletić


Djordje Petković, mr Predrag Jašović,  Nebojša Lapčević i Slobodan Ivanović

Лирика искрености

Слободан Ивановић, сада већ песник препознатљивог лирског израза и поетике која се значајно диференцира од масе анонимног сивог безличја, ево оглашава се по трећи пут новом збирком песама под радним насловом Све моје. Први пут се Ивановић огласио 2004. године збирком Пишу ме песме која је више наговештавала песника, но што су песме приказивале једног зрелог формираног песника. Овом збирком је песник тек нагласио своје тематске преокупације.

У наредној збирци Птице, месец и остало из 2008. године, Слободан Ивановић доказује, рекли би, свој лирски темперамент и тематске преокупације у чијем средишту ће бити мотив љубави, родољубља и остало, а то остало су најчешће ситнице које живот значе.

У најновијој збирци, односно рукопису најновије збирке који је пред нама, препознатљива је тематика љубавне преокупације нашег лиричара који се све више намеће својим осебујним лирским дискурсом уносећи свежину у једно тако често опевано људско осећање, као што је љубав.

У његовој љубавној поезији доминирају танана лирска осећања, опевана одмереним неусиљеним пажљиво бираним изразима, најчешће оригиналним метафорама у песничком језичком дискурсу који нагиње ка модерним песничким врховима, као што су Драган Јовановић Данилов, Ђорђо Сладоје и други.

Поред лиризма, који је доминантан наговештава лиричара каквог данас на поднебљу Поморавља можемо само препознати у Милораду Радуновићу, препознајемо и другачије, наратолошке наносе у његовој поезији. Наиме, у неким песмама, превасходно првим (Састанак и Бајке лажу) наилазимо на потребу песника да образлаже уводне строфе што, суштински, одузима од лиричности самих песама. Другим речима, прва строфа у песми Састанак, сама представља готову песму. Зато се чини да све наредне строфе које су у служби њеног додатног семантичког о бразложења, нарушавају љену лирску кохерентност. Слично је и са песмом Бајке лажу, где је песма завршена првим двема строфама. Додатне строфе само одузимају од њене лирске заокружености.

Постоји већи број песама, које се строфично практично састоје из низа засебних песама, али њима не смета тежња потврђивању кроз наратолошки дискурс (Распродаја, Ти одлучи, Обећање). Без обзира на дужину песме, садржинска обимност и наратолошка оптерћеност стиха је "разбијена" скраћивањем стихова, чиме се успоставља динамика, оставарује ефонична кохерентност и несметано пребацивање из слике у слику, из строфе у строфу. На крају, да подсетимо, основна одлика лиризма јесте концизност. Ту концизност је наш песник остварио увођењем стихова од једне речи, различитих броја слогова. Речи се не сврставају према ефоничности, већ према носећој семантичкој снази, па се певљивост не остварује на плану звука већ на плану знака, односно значења.

Евентулане слабости истакнуте у почетним песмама, практично мало значе у односу на целину збирке, где немамо песме, већ брижљиво обликоване срцем и душом низ лирских медаљона. То су лирски бисери каквих је у нашој песничкој актуелности врло, врло мало. Поред тога што ове песме плене лиризмом и набијеном, искреном, дубоко проживљеном емоцијом, оне и на семантичком фону делују оригинално. У својој једноставности чине се профаним (Сусрети), али плене једноставном ненарушеном лепотом искреног, проживљеног лиризма.

У средишту ове, толико љубавне поезије, да ће бити врло тешко љубавнију написати, јесте двојство. У овој поезији нема мушког цинизма, лицемерја, нити саможивости. Ова поезија је проткана осећањима која никад нису сама себи циљ, већ се потврђују кроз приказивање оног другог. И док ће у почетку лирском субјекту песма да представља бег, већ на средини збирке, песма представља тежиште, животно упориште лирском субјекту, као једном насушном потребом кроз који се пуноћа његовог сензибилитета потврђује. Таквих песама у овој збирци има много. Ми ћемо навести тек неке: Речи, Сусрет, Ти одлучи, Распродаја, Питалица, Макар у пролазу, Чекање, Јесен, Добродошлица, Боемска, итд.

За ову прилику ми посебно издвајамо песму Математика, јер смо убеђења да она најбоље осликава Ивановићеву поетику у до сада оствареном, а односи се на: богату метафорику, успостављање необичне оригиналне аналогичности каквих у односу на знак и њиме означено досад није било, лаки шеретски хумор и, надасве лакоћу певања која не допушта читаоцу да се отргне од њеног звонког звука, лаке ритмике дубоког значења иједноставне лепоте.

Све то су разлози да издавачима најтоплије препоручимо овај рукопис за штампу.
 

Предраг Јашовuћ



Mr Predrag Jašović, Nebojša Lapčević i Slobodan Ivanović






Djordje Petković je specijalno za promociju u Kruševcu napisao pesmu:

ДETE МУШКО

Деконструисам сонат
с репом и с ахростихом у огледалу,
после читаља збирке CBЕ МОЈЕ.

За стихове меке вије моје ухо,
Ако јеси, мухо, звук из дискотеке.
Истка словну масу, за чабрицу пуну,
Вихор по харпуну на хепи-таласу!

Агресивни свати овде се не туку,
Несташном пауку завиде пирати!
Они који тyђe виде као слађе,
Виркају на млађе, и од лудог луђе!

Имитирајући брк од Казанове:
Ћемер за улове које не сме куhи
Стих прима под своје и у песму свеже.

Лептирице свеже буде неспокоје;
Он у равнотежи, љубави у славу,
Бодри се по лаву а по псићу режи.
Узалу Ромео за Јулијом пати.

Узалуд инати чији је стих део!
Без љубавне спреге испод кућног крова,
Од свег изазова празне су натеге!
Луциферијада... Не, то су фазони,
с којих фора звони к'о слободијада.
Ћера Еpa керца сигуран у слова,
И с тог времеплова дижу му се перца!

Вечност Жак Превара, Изет Сарајлића;
Од млађих се прића, јави 3убац Пера;
Нешто нам и Душко Трифуновић заче;
Ако је присмаче - јесте дете мушко.

Ветропирац Слоба с моравскога спруда;
И та чудна чуда певаће до гроба!
А ми, уз музику и уз пивску флашу,
Зовну ћемо снашу стискати по (с)лику.

Ђорђе Петковић

Параћин, 24.07.2010











































Poslednji put ažurirano ( Sunday, 25 July 2010 )
 
< Prethodno   Sledeće >