Културни центар Крушевац - Добродошли!

Даме и господо, Поштовани пријатељи, Драги гости,

Чини ми част и велико задовољство што имам прилику да вас, у име Града Крушевца поздравим и да вам честитам Дан ослобођења града у првом и другом светском рату.

Поздрављам људе из привреде, културе, просвете, здравства, спорта, јавних радника из града и округа, представнике бораца, представнике војске и полиције. Ова академија нас окупља у славу слободе. Наш народ и овај град, посебно, су свесни значаја и суштине слободе за сваког од нас, за нацију и државу.

Крушевац има дугу, богату и бурну историју. У духовној вертикали српског народа има посебно место. Зидан и рушен изнова обнављан данас је досегао границе модерног града. И у овим тешким и бременитим временима успешно одолева разним искушењима. Дели судбину српског простора, а народ у њему судбину српског народа.

Данас живимо у времену великих друштвених и привредних промена. Велика светска криза није мимоишла ни нашу земљу. После свих недаћа, промена, рата и великих последица кризе, сваког дана се чине помаци на боље. Народ овог краја увек је знао да нађе излазе и крене путем привредног, друштвеног и духовног развоја.

И поред великих последица кризе Град Крушевац стрпљиво и стабилно корак по корак иде напред. Из дана у дан, из месеца у месец мења се лице града. Данас када постоје проблеми у развоју потребан је пожртвован рад на изградњи модерног града и државе и оптимистички поглед на будућност. Потпуно смо свесни проблема и одговорности која је пред нама у овом тренутку. Покренули  смо својом активношћу развој града, успешно исправљамо грешке пролости, зауставили смо негативне трендове и склонили град са ивице понора.

Променили смо однос према проблемима, врло смо рестриктивни према трошковима, а подстицајни према инвестирању и развоју. Увели смо субвенције према пољопривреди и запошљавању, повећали издвајања за развој, социјалу и спорт, остварили смо одличну сарадњу са Владом Србије, смањили администрацију. И поред економске кризе резултати су очигледни. Радили смо много и у протеклих годину дана урадили смо много. Још много посла  нас чека. Радићемо одговорно и бићемо солидарни.

14. и 15. октобар су дани ослобођења, односно дани слободе. Највећи идеал живота појединаца, државе и нације је  слобода. Кроз историју стално смо се борили за слободу и поднели велике жртве. Хвала свима онима који су за слободу и мир дали своје животе.

Данас желим да упутим поруку мира: да се никада и никоме рат не деси, већ само развој и благостање. Наша је обавеза да чувамо мир и у слободи развијамо град и државу.

СИНОПСИС

СВЕЧАНА АКАДЕМИЈА ПОВОДОМ ОСЛОБОЂЕЊА ГРАДА КРУШЕВЦА У ПРВОМ И ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ
“У СЛАВУ СЛОБОДЕ”

Четвртак, 14.10.2010., 18 САТИ, Бела сала

-    на ВИДЕО-БИМУ - слика плаката
-    гаси се светло у Сали, пали на сцени, светла за водитеље,
-    у исто време са тејпа креће нумера са ЦД-а - кад крену водитељи иде у подлогу

ВОДИТЕЉ-1:
   
Ово је мој град,
    град из глусареве песме

ВОДИТЕЉ-2:
    
    Престони град честитиг Кнеза и великомученика Лазара
    Град над којим бди митски Јастребац и епска Морава

ВОДИТЕЉ-1:

    Ово је град у коме се још чују косовски гавранови и заветне речи косовских јунака.
    У овом граду венац победе часно сја над заставом Бошка Југовића.

ВОДИТЕЉ-2:
   
    Ово је град на чијим стратиштима почивају хиљаде невиних мученика.
    Град који чува завет камених птица Слободишта и каменог жрвња страдања.

ВОДИТЕЉ-1:

    Град који памти новострадалнике милосрдног Анђела.
    Ово је град који памти вековни мрак окупација.

ВОДИТЕЉ-2:

    Ово је град који заслужено живи своју слободу.

ВОДИТЕЉ-1:

    Ово је мој град.

 ( -музика се извлачи, водитељи остају на сцени…)

/ БОЖЕ ПРАВДЕ/ - са тејпа

( - док водитељи прилазе микрофонима улази хор и заузима место…)

ВОДИТЕЉ-1:
Поштовани пријатељи, уважени гости добро вече и добро дошли на Свечану академију посвећену успомени на ослобађање града Крушевца у првом и другом светском рату коју организује Културни центар Крушевац.

ВОДИТЕЉ-2:
    “У СЛАВУ СЛОБОДЕ” назив је вечерашњег програма и заједнички именитељ свега што ће се десити на овој сцени, зато на самом почетку, у славу слободе и свих ослободилаца нашег града реч има Градоначелник Крушевца, магистар Десимир Павловић.

ПОЗДРАВНА РЕЧ - Градоначелник.
( по завршетку поздравне речи водитељи излазе са сцене, хор пева без најаве…)

ХОР “СРПКИЊА”- и песма “Величаније Кнезу Лазару”
( -хор остаје на сцени…)

ВОДИТЕЉ-1:
    Од хиљаду три стотине седамдесет и прве године када се са пресветлим кнезом и мучеником Лазаром, населисмо на овај поморавски вис судба нам додели да будемо мета некрсту и тиранину.

ВОДИТЕЉ-2:
    Тлачиће нас и затираће, робиће и одводиће, уверени да су нас спалили, затрли, поробили…уверени да су нас довољно застрашили и да никада нећемо пожелети да поново будемо оно што јесмо.

ВОДИТЕЉ-1:
Да никада нећемо смети да помислимо на слободно сунце над Багдалом, које ће поново бити наше.

ВОДИТЕЉ-2:
    Разуверили смо их када су почели наивно да верују у своју победу. Зато желимо вечерас да се са поносом сећамо наших очева и мајки, наших комшија и пријатеља који су храбро веровали у слободу сутра. Оних који су своју крв завештали прецима и потомцима као вечни залог и опомену да нема вечног мрака окупације и да је правда увек на страин праведних.

ВОДИТЕЉ-1:
    Вечерас, у славу слободе, стимо се њих којих више нема.
    ( водитељи излазе…..)

ХОР “СРПКИЊА”- песма “Тамо далеко”, солиста Радивоје Симић

ВОДИТЕЉ-2:
    У мутној и жртвама богатој историји нашег града, у предвечерје 15. октобра, светлог датума ослобођења Крушевца у првом светском рату, сећамо се човека коме дугујемо и ми, али и цело српство.

ВОДИТЕЉ-1:
    Његово име данас мало ко памти, што не служи на част ни нама, а ни српском народу. Зато нек нас одломак из драме Ивана Пудла у извођењу глумаца Крушевачког позоришта: Никола Пантовић и Предраг Миленковић, подсети на председника Српског црвеног Крста, кру{евљанина доктора Марка Лека и његову борбу за колективно се}ање једног народа.

ВОДИТЕЉ-2:
    Година је 1915. Наредба комисије за ратни плен: Обавештавају се сви грађани Крушевца и округа крушевачког, да неизоставно у року од три дана, морају предате надлежним окупацијским властима све металне предмете од гвожђа, бакра, бронзе, месинга и олова које имају у свом власништву, или за које знају где се налазе. То се нарочито односи на казане, бакраче, тепсије и алат. Ко не изврши ову наредбу биће најстрожије кажњен.

 (- светла на глумце, водитељи се повлаче иза сцене….)

ЛЕКО: Шта вас још интересује осим овог што је набројано, господине пуковниче?

СИБЕР: Интересују ме ове металне скулптуре господине Леко. Тоне метала се налазе на овом споменику.

ЛЕКО: Али то је Споменик косовским јунацима пуковниче.

СИБЕР: То је наш ратни плен господине.

ЛЕКО: Он је српска светиња пуковниче.

СИБЕР: Без обзира на све, ово је ратни плен аустро-угарске монархије.

ЛЕКО: Да ли знате пуковниче да су фигуре овог споменика на Светској изложби у Паризу 1900-те овенчане златном медаљам?

СИБЕР: Знам, био сам на тој изложби господине.

ЛЕКО: Управо због тога он не може бити ратни плен пуковниче. Тековине цивилизације не могу се запленити да би се уништиле.

СИБЕР: Господине докторе, ми смо окупирали ову земљу и све што се овде затекне је окупациони ратни плен. Ове скулптуре ће колико сутра бити однете у наше фабрике, где ће бити претопљене у чауре за артиљеријске гранате.

ЛЕКО: Да ли о томе само ви одлучујете.

СИБЕР: Да, ја лично.

ЛЕКО: И ваша савест ће остати мирна ако уништите овај споменик?

СИБЕР: Докторе, победници се не оптерећују савешћу.

ЛЕКО: Победа је варљива ствар господине Сибер. Јунак који стоји на врху овог споменика, није победник косовског боја. Али баш том пораженом Бошку Југовићу, младићу који страда за своју веру и спас Европе од турског полумесеца, митска вечност је доделила ловоров венац славе. Ви то хоћете  да предате забораву пуковниче? Ратови ће се завршити пуковниче, а злочин и срамота ће се памтити вечно. Зато што год данас одлучили, знајте да ће вас то пратити бесконачно дуго после ваше смрти.

СИБЕР: Да ли знате шта тражите од мене?

ЛЕКО:  Тражим од вас да будете Европљанин господине Сибер. Овај споменик је наша заједничка баштина. Ово је споменик историје, баш као и онај у  грчким Термопилима - подигнут пораженој војсци.

СИБЕР: Реако сам вам да сам био у Паризу када је ваш вајар Ђорђе Јовановић награђен златном медаљом. Пожелео сам да том човеку стиснем руку јер сам био импресиониран овим статуама. Али нисам успео да дођем до њега. Ја сам тада био само обичан радознали туриста у космополитенском Паризу.

ЛЕКО: Али сада можете много, господине Сибер. Учините тоЂорђу, учините због европске цултуре…Учините због себе.

СИБЕР: Питам се да ли ће ваша земља знати да цени оно што сте ви данас учинили за свој народ?

ЛЕКО: То је мање важно господине пуковниче. Најважније је да ће овај споменик надживети и овај рат и наше животе, јер њему је досуђено да буде сведок историје.

СИБЕР: У праву сте докторе, нека нас он барем памти по добру.

ЛЕКО: Хвала вам господине Сибер. Нека вас Бог чува.

СИБЕР: Хвала вама докторе.

( Сибер се окреће према видео зиду на коме је пројектован споменик…)
(- светла се повлаче са глумаца, полако пале за водитеље. Глумци излазе, улазе водитељи и хор…)

ВОДИТЕЉ-1:
    Сунце слободе засјало је над Крушевцем 15. октобра хиљаду деветстотина осамнаесте године, али не задуго. Немачке окупационе снаге умарширале су у град под Багдалом _______________1941. године. Хапшења, стрељања, депортације и логори смрти постали су крвава свакодневица. Багдалско стратиште и хумке Слободишта света су места сећања на више од хиљаду мученика чија имена су темељ наше слободе.

ВОДИТЕЉ-2:
    И брдо Беловић часно је место у историји крушевачког слободарства. Двадесет и другог јула 1941. године на овом месту формиран је Расински партизански одред, који је континуираним отпором окупатору дао огроман допринос у коначном сламању фашизма у Југославији.

ВОДИТЕЉ-1:
    Народни хероји Милоје Закић, Велизар Станковић-Корчагин, Драгомир Марковић, Бранко Перишић, Мирко Томић, Нада и Јован Поповић, Драгослав Петровић - Горски наши су учитељи како се домовина воли и брани.

ВОДИТЕЉИ-2:
    У раним јутарњим часовима 14. октобра 1944. године, трупе Црвене армије под командом генерала Миљајева започеле су борбу за ослобађање Крушевца која се завршила победоносним уласком руских трупа истог дана у 14:00 часова. Велики број грађана изашао је на улице, формирао колону добродошлице и најтоплије дочекао ослободиоце.

ХОР “СРПКИЊА”- песма 3, - без најаве…
(-по завршетку хор силази са сцене…)

ВОДИТЕЉ-2:
    Прве деценије слободе биле су време великог народног ентузијазма у обнови порушене земље и нашег града. Готово сви становници поратног Крушевца укључили су све своје потенцијале у обнову и изградњу свог града.

ВОДИТЕЉ-1:
    Изградили смо град који се по својим инфраструктурним, привредним капацитетима, образовним, културним и спортским институцијама сврстао у сам врх Југославије.

ВОДИТЕЉ-2:
    Крушевачки производни брендови, спортски резултати, културна и образовна достигнућа, постали су познати широм света.

ВОДИТЕЉ-1:
    И за свој миротворни рад и изграђену културу толеранције Крушевац је као једини град у свету награђен са два највиша признања Организације уједињених нација:”Весником мира” и “Медаљом мира”. Тако да нас и ова признања сврставају у сам врх велике породице градова “Весника мира”, која своју мисију миротворства и толеранције пропагирају широм света.

ВОДИТЕЉ-2:
    Наши споменици оснивачу града светом кнезу Лазару, косовским јунацима, краљу ујединитељу и српским јунацима ослободилачких ратова Србије 1912-1918. године, Слбодиште, погинулим партизанима 1941-1944. године, споменик палим борцима у НАТО агресији 1999. године, наша светиња Црква Лазарица и гробови предака, историјски су уџбеници како се воле Србија и слобода.

ВОДИТЕЉ-1:
    Споменици као сећање на прошлост, још већа су опомена нашој и будућности наше деце. Морамо изградити Крушевац, са којим ћемо се поносно представљати. Наша је обавеза да у граду традиције и слободе створимо услове за живот достојан човека. Да се пре свега наши суграђани запошљавају, школују и лече, баве спортом и исказују своје таленте у културном, научном и другом стваралаштву, а све у складу са принципима социјалане правде.

ВОДИТЕЉ-2:
    Знали смо и знаћемо да се одужимо нашим прецима, да од заборава отргнемо и оне који падоше 14. октобра 1944. године на обалама Расине за слободу Крушевца…

ВОДИТЕЉ-1:
    ….да се одужимо нашим палим суграђанима у току НАТО агресије.

ВОДИТЕЉ-2:
    И вратимо имена хероја у памћењу грађана, упркос безумној одлуци једног времена које је желело да укине херојство.

-( водитељи се повлач са сцене…излази вокални солиста Сандра Петровић….)

ВОКАЛНИ СОЛИСТА-Песма о Косову - Косовски божури

(- са тејпа креће музика као на почетку, излазе водитељи, музика иде у подлогу…)   

ВОДИТЕЉ-1:
   
Ово је мој град, град из глусареве песме

ВОДИТЕЉ-2:
    
    Престони град честитиг Кнеза и великомученика Лазара
    Град над којим бди митски Јастребац и епска Морава

ВОДИТЕЉ-1:

    Ово је град у коме се још чују косовски гавранови и заветне речи косовских јунака.
    У овом граду венац победе часно сја над заставом Бошка Југовића.

ВОДИТЕЉ-2:
   
    Ово је град на чијим стратиштима почивају хиљаде невиних мученика.
    Град који чува завет камених птица Слободишта и каменог жрвња страдања.

ВОДИТЕЉ-1:

    Град који памти новострадалнике милосрдног Анђела.
    Ово је град који памти вековни мрак окупација.

ВОДИТЕЉ-2:

    Ово је град који заслужено живи своју слободу.

ВОДИТЕЉ-1:
    Ово је мој град.

 ( -музика се извлачи….


ВОДИТЕЉ-2:
    У вечерашњем програму су учествовали: глумци Крушевачког позоришта: Никола Пантовић и Предраг Миленковић, мешовити камерни хор КЦК “Српкиња”, диригент Леонора Станковић, солиста Радивоје Симић и вокални солиста Сандра Петровић. А кроз програм су вас водили  Лидија Ужаревић

ВОДИТЕЉ-1:
    И Александар Грашић

ВОДИТЕЉ-2:
    Поштовани пријатељи у име организатора вечерашње свечане академије срдачно вас поздрављамо и желимо пријатно вече