| PUTEVI KULTURE |
|---|
| GRAD ADRENALINA | ||
|---|---|---|
|
| AUDIO - VIDEO |
|---|
| BLOG KCK | |
|---|---|
|
| САЈАМ КЊИГА |
|---|
|
|
| LINKOVI | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
| BIOSKOPI |
|---|
| 20 ZLATNA KACIGA |
|---|
 |
| Izabrana vest |
|---|
| DETALJNIJE |
|---|
|
| Statistika |
|---|
|
OS: Linux h PHP: 5.4.45 MySQL: 5.7.44-log-cll-lve Vreme: 15:23 Caching: Disabled GZIP: Disabled Članovi: 8 Vesti: 721 Veb veze: 5 Posetioci: 6454565 |
| Pesnici Mikici Rakić u čast !!! |
|
|
|
| Autor Ljuba | |
| Monday, 27 December 2010 | |
|
29.
decembra 2010.
godine u Medija centru KCK u 17:00 časova, održano je književno veče
*PESNICI MIKICI RAKIĆ U ČAST*! Organizatori
su:
Književni klub Stanoje Mijatović iz Konjuha, KUD *Gerasim Vujić* iz
Konjuha, KPZ Kruševac i Kulturni centar Kruševac, koji je bio i domaćin
ovog druženja pesnika posvećenog podsećanju na kulturni lik i pesničko
stvaralaštvo Mikice
Rakić!
Da Vas podsetimo: Mikica Rakić iz Konjuha iznenada je preminula, posle kraće i teške bolesti i sahranjena je 24.11.2010. godine u 13:00 na groblju u Konjuhu! Mikica Rakić je bila osnivač i član književnog kluba Stanoje Mijatović iz Konjuha, radnik KPZ Kruševac, sekretar KUD-a Gerasim Vujić iz Konjuha, odlična glumica i pesnikinja, član sajta www.poezijascg.com, dobar čovek i dobar drug... Zauvek će ostati u sećanju i srcima svih koji su je poznavili... Ovo veče je ustanovljeno njoj u čast i pao je dogovor da će se održavati svake godine na dan radjenja Mikice Rakić 29. marata!!!  Jasmina Milić - direktor KPZ Kruševac govori o Mikici Rakić  Pesnici, aforističari i poštovaoci Mikice Rakić  Pesnici i poštovaoci Mikuce Rakić  Pesnici i poštovaoci Mikice Rakić  Bata Spasojević, Jasmina Milić i Ljubodrag Obradović  Prof. dr Pavle Bubanja i Dr. Velibor Lazarević  Rodbina Mikice Rakić   Prof. dr Pavle Bubanja - slovo o Mikici Rakić  Bratislav Bata Spasojević govori pesmu koja se Mikici najviše svidjala Р О С А О ти дивна наговести јутра Данас те има, већ те нема сутра У теби се ломе излазећег сунца зраци У теби остају последљи ноћни остаци Ти си бисер из зелене траве И чистота овенчане славе И суза што искри то је само роса Док хода по оку нечујна и боса Са извора срца у дубини душе Ил је смех тад гони ил јецаји гуше Колико смо пута оквасили ноге Газећи по трави где су капље многе Ил од својих суза, што из срца теку У трави са росом направили реку © Братислав Спасојевић  Kaja Nikolić - Stojanović iz Ražnja  Dr. Velibor Lazarević  Ivko Mihajlović  Zorica Marić - predsednik KK Stanoje Mijatović iz Konjuha  Rade, Kaja i Slobodan Jovanović - Stubički  Bora Blagojević iz Ćuprije    Radivoje Miladinović Packo iz Ćuprije НА МОМ ПЕПЕЛИШТУ Скупило се једа, горчине у души, Чудна равнодушност, беспомоhност. Шта ли? Немаштина, беда суровошћу гуши. Згасле су ми наде, снови, идеали. Морал мије пао на најниже гране, Као парни ваљак кад изгуби пару. Грозоморне, празне сад проводим дане, Листам старе Списе, причам причу стару. Бљутаво и грозно, скоро гозно звучи. Као кад удараш у трулину неку, Суморно и шупље, ко подземље бучи, Ко задње опело да пише човеку. Поштапам се кад - кад лажном надом. Као; тешко ми је, сутра биће боље, Па обришем сузе из потаје, крадом, Обесхрабрен, тужан, без снаге и воље. Па опет помислим у тренутку тешком Да Излаза има, спасење нас чека. Ово што се збива, догађа се грешком, Крајем миленијума, поткрај овог века. За све своје муке, кривим, псујем Бога, Призивам за своје и за туђе грешке. У здижем пороке и призивам, злога И чиним пакости тешке и претешке. И док јад, горчину још носим у души, Испљуван, разапет, ко Господ на крсту, Дом ми се распада, отаџбина руши, Ја доносим одлуку, непобитну, чврсту: Живећу у инат, победићу вољом. Душманима душу никад нећу дати. Победићу духом и чврстином бољом, А они ће знати, сигурно ће знати, Исто тако добро, ко што и сад знају, Чему овај хаос и у чију славу. Коме се и зашто почасти одају И чију ће ловор овенчати главу. Зато када прођу све ове страхоте, Кад се човек опет човеком назове, Кад се зачне живот пун чедне милоте И када освану неке зоре нове, Ја ћу тада знати, знаће и свет цео, Зашто круну носим изнад пепелишта, Зашто ми је престо углачан и бео И зашто сем круне не оста ми ништа © Радивоје Миладиновић Пацко  Nebojša Lapčević iz Kruševca  Nebojša Lapčević iz Kruševca govori poeziju  Dragan Matejić iz V. Šiljegovca  Mića Momirović iz Lazarevca  Jelena Protić-Petronijević iz Kruševca  Gordana Vlahović  Gordana Vlahović  Mlada koleginica čita pesmu Mikice Rakić СМЕЈ СЕ ПАЈАЦО Смеј се пајацо Смеј кад ти кажем Поломићу ти руке Поломићу ти ноге Смеј се пајацо Забави светину грубу Која те баца из руке у руку Која ти чупа косу, кида удове Буши очи, разара тело. Смеј се пајајцо, Смеј кад ти кажем Забави светину грубу. А кад те пусте из руку И баце у мрачну таму Тад ридај пајацо, Тад вришти, Сакупљај сломљене удове, Парчиће тела и душе Исплачи их и сузама слети Да би сутра могао Да се опет смејеш пајацо. Смеј се пајацо, Смеј кад ти кажем. © Микица Ракић  MEDIJA CENTAR KULTURNOG CENTRA KRUŠEVAC *PESNICI MIKICI
RAKIĆ U ČAST*
|
|
| Poslednji put ažurirano ( Wednesday, 29 December 2010 ) |
| < Prethodno | Sledeće > |
|---|