SADRŽAJ SAJTA
POČETNA
НОВИ САЈТ
DOBRODOŠLI !
O NAMA
Aktuelni program
MILIĆ OD MAČVE
ZLATNA KACIGA
PUTEVI KULTURE
TIN FEST
NOSTALGIJA
KRUŠEVAC PAMTI
KARAOKE OKRŠAJ
SLIKAMO ZA KCK
PROGRAMI KCK
Mesečni programi
Vodič KCK - 18
KONKURSI
OGLASI KCK
BLOG
FEDRARO
STARI SAJT
KABARE KCK
HOR SRPKINJE
BIOSKOPI
Grad adrenalina
VIDEO
PROMOCIJE KNJIGA
SAJAM KNJIGA
PUTEVI KULTURE
GRAD ADRENALINA


AUDIO - VIDEO
BLOG KCK
САЈАМ КЊИГА

LINKOVI











BIOSKOPI
20 ZLATNA KACIGA

Izabrana vest
DETALJNIJE
Administrator
Statistika
OS: Linux h
PHP: 5.4.45
MySQL: 5.7.28-log-cll-lve
Vreme: 03:35
Caching: Disabled
GZIP: Disabled
Članovi: 8
Vesti: 721
Veb veze: 5
Posetioci: 3877034
OTIMANJE EVROPE - Jevgenije Vodolaskin PDF Štampaj E-pošta
Autor Ljuba   
Friday, 14 January 2011
17. januara 2011. godine u Beloj sali Kulturnog centra Kruševac, održana je promocija knjige *OTIMANJE EVROPE* Jevgenija Vodolaskina, koju je prevela Jugoslavka Miljković-Katić. Promociju je osmislila i vodila Jelena Protić-Petronijević, a u čestvovali su pored prevodioca i Lidija Užarević i Vlada Ratković.

Jelena Protić-Petronijević, Jugoslavka Miljković-Katić,
Lidija Užarević i Vlada Ratković




РЕЦЕНЗИЈА - Јелена Протић-Петронијевић
 
ОТИМАЊЕ ЕВРОПЕ Јевгенија Водоласкина
(Исповест Кристијана Шмита)

Пред намаје роман провокативног наслова који би могао да завара читаоца. Само да завара, јер роман носи у правом смислу речи низ изненадних обрта и изневерених очекивања, што га чини занимљивим и узбудљивим до самог краја. Томе доприноси спремност аутора да примени многа теоријска знаља, као што jе теорија рецепције, на пример, као и упућеност у многе области кљижевности, историје, теологије па и савремене политике.

Дакле, овај роман који је представио и свог аутора као храброг, свестраног, а пре свега талентованог ствараоца, подразумева и активног читаоца, спремног да отвореног духа и ума прихвати исповест Кристијана Шмита, главног јунака романа. Овај роман подразумева стрпљивог, преданог читаоца који ће му посветити своје време, а за узврат добија естетски доживљај који носе уметничка дела највишег квалитета.
 
Наравно, незахвално је говорити о вредности романа без оног, најосетљивијег критеријума, а то је временска дистанца. Време ће показати шта вреди, чули смо много пута и то јесте чиљеница. Ипак, треба говорити и о новом роману, о роману који говори о времену у којем смо и ми протагоности, можда и неименованијунаци. Или именовани као припадници једног народа, једне земље која више не постоји, али чији крах није утицао само на наше животе.

Вероватно не бисмо веровали да су грађани европских земаља, с краја прошлог века и прошлог миленијума, на СВОЈ начин преживљавали рат на простору тадашље Југославије. Рат је кулминирао бомбардовањем од стране великих сила предвођених Америком, а многи становници Немачке, Француске и Русије - пратили су медијски рат који је био права основа и логистика војне интервенције. Многи људи нашли су се у чуду и нису равнодушно посматрали ТВ преносе у којима су Срби негативци, читава ситуација нашминкана црно-бело, као за наручену представу. Наравно даје то било сумњиво грађанима европских земаља и да је њихова савест захтевала сазнања и о другој страни која није могла да пробије медијску блокаду саздану од стране моћних ПР служби Алијансе.

Главни јунак романа, наратор, Кристијан Шмит, израстао у прелепог, витког Европљанина који живи у Минхену, можда је типичан представник те младе Европе која има слуха, снаге и воље да саслуша другу страну. У Дому за старе у Минхену где ради као војник на цивилној служби он сусреће историју Европе наједном месту, симболика је препознатљива и неизбежна. Сви ликови су типови обележени историјским догађањима, госпођа Сара, Јеврејка којаје преживела прогон, одлазак у Израел и вратила се у Немачку где завршава свој живот, или фрау Кугел, невина жртва бомбардовања Дрездена, или фрау Волф, удовица СС официра која се враћа из Венецуеле, где су побегли после другог светског рата, враћа се такође да би умрла у домовини. У дому је и Шулц, масер који под маском бриге о старим штићеницима крије сву фриволност и перверзију савременог света. Дом за старе нестаје у пожару а и тај догађај симболизује крај једне епохе коју је обележио Други светски рат са свим последицама.
 
Веомаје важна Појава Настје, представника свежих снага нове Европе, обновљене руским православним духом ослобођеним дугогодишњих стега друштвеног система. Улога Настје спонтане, прелепе, учене, искрене, али заводљиве у коју се јунак романа заљубљује из све снаге је равнотежа у односима нове Европе која треба да процвета и отргне се из власти моћне силе, Америке.

Још један важан лик у роману је кнез Сава Голицин који живи у Минхену. Он представља аристократску Русију која је ипак преживела и делује у Европи бранећи позитивне и слободоумне личности и подухвате. Заступа слабије, жртвоване народе, у овом случају Србе. А лекар који брине о здрављу кнеза Саве, Американац Бил, у сталном је сукобу са кнезом око политике, али су ипак пријатељи. Бил је огроман човек, у складу са земљом из које долази,  он игра важну улогу у спасавању Кристијана Шмита, чиме се одаје признање снази, истрајности и способностима, позитивним странама америчког духа.

Страсна љубав Кристијана Шмита и младе Рускиње, студенткиње германистике, Настје,  кулминира у Паризу где се њихова духовна веза остварује у телесном смислу . Очаравајући Париз, центар уметничке Европе, ослобађа сва чула, али доводи ово двоје младих људи и до новог пријатеља, кључног за даљи расплет радње. Фламанц Анри упознаје их на антиратном протесту поводом бомбардовања Косова и Србије. Највештији ПР менаџер НАТО Алијансе уз помоћ ово двоје младих представника Немачке и Русије прави салто мортале и од ударне НАТОпеснице постаје творац покрета Млада Европа, покрета за отимање Европе, назад онима којима припада. И самом блазираном, префињеном Анрију, наизглед лишеном морала, смучила  се улога Европе у рату против Србије. Ми смо сви преузели улогу Монике Левински, рекао је једном приликом. Анри  се заправо, свесно жртвује због онога што је учинио као ПР великих сила.

После вратоломног успона, на месту лидера новог покрета за Европу, пронашавши скривене потенцијале у себи, јер је осим утицаја на масе, успео да одигра и успешну фудбалску утакмицу на пуном стадиону, Кристијан Шмит бежи од убице. Џон Смит, убица његовог  пријатеља Анрија кога је удавио реквизитом за рекреацију, конопцем за прескакање, прогони и њега. Сцене изненадних напада и пуцњаве у парку а касније у снежној пустоши Русије  личе на изненадне обрте у крими трилерима.

Наратор, главни јунак, добија заклон у манастиру на северу Русије, али не за дуго. Најбитнији део за буђење духовног дела личности главног јунака је сусрет са монасима крај  којих проводи неколико месеци преобучен у искушеника. Поред свих патњи младог урбаног, заљубљеног човека истргнутог из сопственог живота, Кристијан Шмит доживљава право просветљење  дружеђи се са двојицом монаха, Јоном и Никодимом. Јона, огроман, као само православље, учи га практичном  хришћанском животу, у риболову, у кухињи, читајући житија светитеља, обасипајући га братском пажњом. На крају, заклања га од убице... Никодим , испрва ћутљив, пружа му руку разумевања и учи га православној хришћанској философији и сам врло образован, некадашњи професор универзитета.Он говори о цикличном живљењу монаха и различитим нивоима откривања истине, а монаштво представља један од највиших. Помаже Кристијану Шмиту да се на послетку определи, којим путем ће поћи... Али тај пут остаје отворен као и одлука коју глави јунак треба да донесе...

Отворен завршетак романа одговара стилу приповедања којим се Шмит служи, а писац вешто користи документарну грађу, постмодерно монтирање фрагмената, паузе које изгледају као лирске слике ...Наводе се текстови из новина са тачним датумима.Помињу се имена преко медија познатих  политичких извршилаца, али и наредбодаваца бомбардовања Југославије... Посебно је упечатљив коматозни сан после рањавања главног јунака. У том бунилу се појављују Медлин Олбрајт и Клинтон и сумирају резултате свог ратног подухвата... Доказ да човечанство не иде напрад, осим у техничком смислу... За децу која су том приликом страдала  они свирају заједно Адађо од Албинонија... Сарказам ове сцене је допуњен ушивањем чарапе која је пукла  испод кратке сукње Медлин Олбрајт... Њихов подухват је пукао и није прошао онако како су очекивали, резултати су језиви, али то не могу да признају.

Кроз роман промичу алузије и парадигме библијских прича и сцена, о блудном сину, о Јосифу и његовој браћи, о Јони, распеће Исусово...И најзад, наводи нас на познате писце као што су Томас Ман, Пушкин, Достојевски, Толстој... А ми ћемо дати себи слободу да наведемо чак и паралелу са бестселер књигом Вилијема Пола Јанга КОЛИБА. Наравно, ово је нека другачија приповест о препознавању истине и Бога кроз страдање оних који су нам најближи... Али, читаоци ће препознати још много детаља које нисмо поменули. И које вреди откривати.
                
Јелена Протић-Петронијевић








Naslovna strana knjige OTIMANJE EVROPE


Naslov Originala


Predgovor za Otimanje Evrope

Ни онај који је одлучивао о судбини свих људи и богова, врховни бог Зевс, није јој одолео. Да би је освојио, претворио се у белог бика са златним роговима, те му је наивна и кротка лепотица Европа пришла како би му окитила рогове набраним цвећем, а онда се без страха попела на његова леђа. Тада је бик са својим пленом скочио у море и Европу однео са феничанских обала на Крит, где јој је открио свој идентитет и напаствовао је, захтевајући након тога да се тај део света на коме она живи назове по њој. Како би се искупио за силовање, Зевс јој је дао и драгоцене дарове: ловачко копље које увек погађа циљ, скупоцени накит, а по неким изворима и бика и пса са посебнм моћима.

Тако је мит о отмици и силовању постао незаобилазан када је реч о Европи и њеној судбини или, прецизније, историји.

О таквој Европи, која је жеља а често и плен моћника, руски професор старе књижевности, њен историчар, Јевгеније Водоласкин, написао је књигу којом се представља српској читалачкој публици на један изузетан начин, стављајући у центар свог приповедања управо збивања у Србији крајем деведесетих година прошлог века.

Књига о којој је реч зове се „Отимање Европе“, и то је роман који би сваки Србин морао да прочита, након чега би се, сигурна сам у то, осетио поносним што припада народу чије је постојање и понашање повод да се раскринкају они који су у савременом свету заговорници рата, али и како би се, на таквом фону, истакли и они који им се по сваку цену супротстављају.

Тема романа „Отимање Европе“ јесте, пре свега, борба против милитаризма и модерног колонијализма, као и тежња да се створи јака, снажна, уједињена и независна  Европа, изграђена на принципима једнакости, слободе и правде.

Таква Европа, многонационална али јединствена, она која уважава различитости и има исте аршине за све, идеал је свих њених становника, или бар оних који спадају у најумније, најнапредније и најплеменитије.

Због тога један од јунака, руски кнез Голицин, објашњавајући разлику између старог и новог континента, свом лекару, Американцу Билу, каже:„Најмудрије су, по мом мишљењу, Биле, поступили ваши земљаци: они су просто потаманили све Индијанце да им не би кварили општу слику. Истребивши једино исконско становништво, многонационални гости су ослобођену територију освојили. Али Европа, Биле, Европа је нешто друго! У њој су  све нације исконске. Оне нису долазиле преко океана, и са тим се мора рачунати. Због тога етнички принцип стварања држава, који тако наметљиво предлаже Запад, овде не функционише.“

Отуда у роману централно место заузима агресија НАТО пакта на Југославију, извршена 1999. године, тј. бомбардовање Србије и Црне Горе, али и срамно понашање многих европских земаља у том рату, јер су подржале Америку, не схватајући да на тај начин не наносе штету само онима који су жртве, већ и себи самима, тиме што слепо верују у оно што медији саопштавају, уместо да се освесте и увиде разлику између истине и лажи.

Заправо, освешћивање је готово немогућа мисија у свету у коме су средства масовних медија у рукама оних који желе да покоре цео свет и којима ништа није свето. О начину на који се информације сервирају публици Анри, један од протагониста, каже:» Други нам припреме чињенице, а ми само стварамо парадигму мишљења, а онда свест сама бира све оно што таквој парадигми одговара. То је већ као мозаик: причињава задовољство оним што си сам саставио. Друга је ствар што се из предложеног комплета може саставити само једна шара. Из супе у кесици, уз све напоре, не можеш да спремиш  гуску са јабукама. Уосталом, то не смањује радост саме припреме

Владавина туђом свешћу у једнакој мери је важна и организацијама и појединцима, за које је све то само игра, о чему говори Анри:„Ја се наслађујем најтајанственијом  и најјачом влашћу - влашћу над свешћу свих који гледају телевизију и читају новине, а чак и оних који ништа не читају и не гледају. Чак су и они у моме  делокругу... Мени је доста што владам нечијом свешћу, а са којим циљем, то на крају крајева и није важно. То је игра, разумете? Зар у игри постоји питање „због чега?“ Или:„Ко је измислио та правила?“Игра се одвија ради саме игре и она нема других задатака...»

Анри закључује: „Гледајући објективно, пријатељи моји, много је простије натовце прогласити за ратне злочинце него њихову делатност замислити  као миротворачку. Али мени...али нама је то успело! Јастребе смо  претворили у голубове. Сада разумете какву фабрику живине имамо

По мишљењу дојучерашњег натовског потрпарола, Анрија, тако заведену и обмануту Европу може да уједини само добра организација и мудрост нових снага, на челу са младим Немцем, Кристијаном Шмитом, који је и приповедач у овом роману-исповести, роману-драми, роману-химни љубави која превазилази све што је телесно и ниско и, узвисивши се изнад свакодневице и себичних интереса, преображава и оне који су наивни (претварајући их у зреле и мудре) и оне који то нису (претварајући их у одане и пожртвоване пријатеље и борце за правду).

Из интимних  побуда Анри, портпарол НАТО пакта, Кристијану и његовој девојци, Рускињи Настји, открива механизме који се примењују при распиривању рата на просторима Србије.

Писац романа истовремено приказује како љубав као покретачка снага делује на Анрија, и како га непридржавање и мењање правила игре наводе да уради нешто велико, за шта се само једном у животу човеку пружа прилика („Сада је наступило време када се треба позабавити Европом. Она је сазрела за независност. Најпре се ослободила Русије, што није било лако. Сада треба да се ослободи Америке, што је још теже...Ја желим да нас зближи неки изузетан, узвишен задатак, нешто што није банално, што нема везе ни са трговином, ни са тајним упутствима нити са сличним шљамом. А ово што вам сада предлажем, зар то није узвишен циљ? Зар у њему нема узлета?“).

Анри постаје Кристијанов саветник и ментор, учитељ, даје му инструкције које млади човек задивљујуће брзо усваја и њихов покрет за ослобађање (отимање) Европе почиње да се формира, расте, шири се на околне земље. Анри не само да зна како да од непознатог, интровертног младића створи познату личност, већ га чини и славним, што је важан ступањ за будући рад и успех у Покрету, чак и за обезбеђивање материјалних средстава и  самосталности..

Анрија, који је не само тактичар већ и стратег, одликује изузетна дарежљивост према вољеном и његовој девојци, пожртвованост и храброст. Он се не боји ризика: супроставља се најмоћнијој светској организацији и презире своје дојучерашње неморалне послодавце, али и даље користи њихове ресурсе за потребе нове организације: аутомобиле, новине и телевизију.

Кристијан Шмит постаје лидер међународне организације «Млада Европа», чији је циљ да уједини европске народе, али и све њихове политичке партије и покрете. Та организација мора да спасе, тј. отме Европу од туђих утицаја, пре свега америчког, и мора неизоставно да је уједини са Русијом, која ће јој бити моћан савезник и духовна потпора. Русија је та која се није одрекла духовности и у којој се они који владају по праву јачега не осећају као код куће. Онако како Настја утиче на буђење свих успаваних потенцијала у Кристијану, Русија може утицати на Европу.

Буђење личних, па и националних потенцијала у непосредној је вези са моралом и са духовношћу појединца, о чему сведочи и Никодим, руски монах: «Један народ, држава или армија не може бити Божји саговорник. Тако је било некада, у време младости човечанства, али почев од Новог завета - разговор с Богом је лични. И због тога је ваша лична историја важнија од светске историје... Ја уопште нећу да одвајам те две историје. Њихови су односи чудесни, оне се осликавају једна у другој. Понекад подсећају једна на другу...

 Најбољу карактеризацију овог лика даће управо Никодим, који ће, након бурних и трагичних догађаја чији је учесник био и Кристијан, неопозиво утицати на остатак његовог живота. Никодим каже:»Ви започињете од потпуне равнодушности према проблемима Немачке, Европе, према њиховој послератној и, утолико пре, ратној историји. Почињете не било где,  већ у Дому за старе, јединственом месту где је та историја још у најбуквалнијем смислу жива. Мало-помало, претварате се у симбол Немачке која се буди, која је, и то је већ очигледно, основа нове Европе. Ваша раније присутна пасивност замењује се супротним квалитетима, у вама се открива вештина да размишљате у широким размерама, да позивате, инсистирате. Све то је, разуме се, постојало, околности су само омогућиле да се развије.“

Виолета Милићевић

Preuzeto sa: http://trg-cuda.leonardo.it/blog/predgovor_za_otimanje_evrope_2.html

ЖИВОТ И КУЛТУРА ИДУ РУКУ ПОД РУКУ !!!
Poslednji put ažurirano ( Wednesday, 19 January 2011 )
 
< Prethodno   Sledeće >