SADRŽAJ SAJTA
POČETNA
НОВИ САЈТ
DOBRODOŠLI !
O NAMA
Aktuelni program
MILIĆ OD MAČVE
ZLATNA KACIGA
PUTEVI KULTURE
TIN FEST
NOSTALGIJA
KRUŠEVAC PAMTI
KARAOKE OKRŠAJ
SLIKAMO ZA KCK
PROGRAMI KCK
Mesečni programi
Vodič KCK - 18
KONKURSI
OGLASI KCK
BLOG
FEDRARO
STARI SAJT
KABARE KCK
HOR SRPKINJE
BIOSKOPI
Grad adrenalina
VIDEO
PROMOCIJE KNJIGA
SAJAM KNJIGA
PUTEVI KULTURE
GRAD ADRENALINA


AUDIO - VIDEO
BLOG KCK
САЈАМ КЊИГА

LINKOVI











BIOSKOPI
20 ZLATNA KACIGA

Izabrana vest
DETALJNIJE
Administrator
Statistika
OS: Linux h
PHP: 5.4.45
MySQL: 5.7.27-log-cll-lve
Vreme: 01:25
Caching: Disabled
GZIP: Disabled
Članovi: 8
Vesti: 721
Veb veze: 5
Posetioci: 3753367
Promocija knjige - MIRIS BOŽURA PDF Štampaj E-pošta
Autor Ljuba   
Monday, 28 February 2011


*MIRIS BOŽURA

Pusto je Kosovo polje,
vrapci kljucaju vreme.
Vetar doneo nespokoje,
i na pleća teško breme.

Božuri više ne cvetaju,
seta dušom piri.
Otišli su, da ne smetaju,
da razum srce smiri.
 
Otišli su, prognanici mnogi,
od zlih komšija da se sklone.
Šamarom baborogi,
nepravdu danas gone.

Sloboda se danas čini daleka,
dok im lome kolevku i nadu.
Budućnost samo hrabre čeka,
nju ni zli vetrovi ne kradu.

Ne mirišu više božuri,
tama pada na snove,
Pred zlom se ne žmuri,
Kosovo u mirise zove.

(C) Ljubodrag Obradović

DA LI SAM TE…

Da li sam te to ja,
video srećnu,
dok si sa mnom ležala,
na cvetnom krevetu,
a od ljubavi bežala
i smejala mi se ko detetu?

Ili je to lice
zračilo setu,
dok si glasno maštala
o svom čarobnom svetu,
a u duši osećala,
da je to san
o nemogućem uzletu.

O, sad ni sam,
ne znam,
ko nam ljubav
ukrade na slepo
i koja nas to vatra opeče.
Bio sam tad,
ko i ti, dušo mlad,
pa kako da nam bude lepo
kad stalno pred nas,
život nove izazove nameće.

Da li sam te to ja,
video srećnu…

(C) Ljubodrag Obradović

СВЕ ЋУ ДА ДАМ

Све ћу да дам,
да лутам, да патим...
Слатка је бол коју желим!

Полетимо низ поље,
љубави моја...

Живот је рана,
живот је и цветна пољана,
живот је што се жели!

Полетимо љубави моја,
полетимо у свет бели...

Кад се хоће, много се може,
кад се хоће, доста се постиже.

Полетимо, љубави моја,
без страха...
Одбацимо окове реалности,
фантазија је пролаз
у свет чаробан,
који се виђа
понекад у сну.

Полетимо, љубави моја...
Живот је један!
Бекство може бити спас,
а ни пораз није гори.

Полетимо, љубави моја!...

Све ћу да дам,
да лутам, да патим...
Слатка је бол коју желим!

© Љубодраг Обрадовић

RECENZIJE U KNJIZI *MIRIS BOŽURA*

 

Vida Nenadić - MIRISI BOŽURA, STRADANJA, LJUBAVI I NADANJA

Čitajući rukopis nove poetske knjige „MIRIS BOŽURA,“ pesnika Ljubodraga Obradovića, nailazim na pesnikove vizije stvarnosti istočene u niske rodoljubivih, refleksivnih i ljubavnih pesama. To je ona ista surova stvarnost, koja u svima nama neretko ruši kule od karata i bedeme nade, koje gradimo godinama, nekad i decenijama, ona stvarnost koja neumitno gasi sve one nade, koje još jedino u našoj mašti postoje. Ona je kao nevreme i kao bujica onih kiša, koje umeju iznenada da poplave sve što je naše i sav naš trud. Zato pesnici i beže od nje, zavlačeći se u tajansvene prostore, opasane zidovima samoća. Jedino tu mogu da je, bar na mahove, doživljavaju onakvom, kakvom bi hteli da bude.

Dok božur, taj božanstveni cvet inata, opija paletom svojih boja i miomirisa, stvarnost pesnika Ljubodraga Obradovića su i kosovski božuri, koji su kao krv crveni. Tužno je gledati kako venu božuri, a često je tužno i biti svedok istorije. Legenda kaže da su božuri tako crveni jer su iznikli iz zemlje natopljene krvlju kosovkih junaka.

Ni u snu više
ne mirišu božuri.
Tama pada na snove.
Pred zlom se
nikad ne žmuri.
Kosovo u mirise zove!
„MIRIS BOŽURA“

Pesnik peva i o svom selu, onom selu u kome se nekad dugo živelo i lako umiralo. A sad je sve mnogo drugačije. Pesnik je namirisao i nestajanje sela, kome „dogoreva sveća“. Svojom jačinom izdvaja se i stih:

Šutnuli ste me na kišu
da gledam oblake
i gazim po trnju...
„ALjENDEOVA MAŠTANjA

Pesnik opeva i svoje rane ljubavi i ljubavne jade, pamteći ih sve po nekim detaljima i po osećajima, koji su kao „krhko staklo“ ali i po mirisima:


Zagrljeni

koračamo
peskovitim obalama
i udišemo mirise
topola, breza
i zatalasanih vrba…
„JEDNA MAČKA“

Ponekad ide i tako daleko da svoje ljubavi poistovećuje sa zvezdama. Njoj, jednoj i jedinoj, posvećuje i ove stihove:


Možeš da me ostaviš

samoga na mostu
da noću gledam sve zvezde,
a vidim samo jednu- tebe...
„BIĆE DANA“

Pored mirisa božura, čitajući poeziju Ljubodraga Obradovića, često nailazim i na mirise nadanja ali i na mirise nekih poraza i stradanja. A pesma je veličanstvena jer je u njoj sve moguće. Zato pesnik i poistovećuje travu i cveće, naglašavajući da ni jedno, ni drugo nije za gaženje.


Ne gazi travu,

trava je cveće.
„NE GAZI TRAVU“

U pesmi „SREĆA“ Ljubodraga Obradovića ispisuje svoje spoznaje u sledećim stavovima:


Znam da sreću neću da osvojim,

za mene je to isanjani san...
Za druge se sada bojim-
jer malo ko je danas srećan!

Pesnik pišući poeziju, u kojoj je i sam na mahove samo “ptica bez krila“ i dalje traži smisao, mada dobro zna na kakvo nerazumevanje nailaze i poezija i njeni autori koji, trudeći se da naprave korak bliže drugima, često naprave i korak dalje. Ponekad mu sve samo na prošlost miriše. On potpisuje i sledeće stihove:


Pevam o svetu,

prepunom nedaća,
pevam,
a glas mi se ne čuje.
Stih bolje svetove kuje,
ali stihove danas,
retko ko
shvata ozbiljno.
„PEVAM“

Pesma slavuja u noći njemu je i opomena da sve prolazi i da smena generacija uvek dolazi. To je neumitno. Šta god da se radi, uvek dolaze neki novi mladi. I tada nas pesnik ponovo vraća mirisima:

Miriše lipa... I sve je lako i lepo,
dok oluja kišom ne poteče.
Verovah nekad u mirise slepo,
sad znam: mirisi su trenutak sreće.
„LIPA“

Ostaje mi još da se, dok iščitavam stranice poetske knjige „ MIRIS BOŽURA“, zahvalim pesniku Ljubodragu Obradoviću za sve podeljene i podarene trenutke, oslikane subjektivnom lirikom. I za one dragocene mirise, koji ni u prolaznosti života ne prolaze i koji su važni u onoj meri u kojoj se pamte.



Vida Nenadić

Mr Predrag Jašović - Pesnički postupak Ljubodraga Obradovića

Ljubodrag Obradović se, evo, oglašava novom, trećom pesničkom zbirkom „MIRIS BOŽURA“. Zbirka sadrži preko stotinu pesama. Dva su osnovna motiva ove zbirke - rodoljubivi i ljubavni.

U rodoljubivim pesmama dominira lamentirani prizvuk i teška seta nad stvarnošću takva kakva jeste. Lirski subjekt ove poezije boli što „pusto je Kosovo Polje“, ali od realnog stanja, od jave, strašnija je spoznaja lirskog subjekta da „ni u snu više/ ne mirišu božuri“. Ova spoznaja lirskog subjekta poručuje zapravo da je u njegovoj podsvesti, zapisu iskona, kako bi to odredio Jung, a u teoriju književnosti Nortrop Fraj, nestalo sećanje na Kosovo. Ova spoznaje čini lirski subjekt duboko nesrećnim.

Jasno, lirski subjekt se ne miri s tim. Zvona koja zvone na uzbunu, u njegovoj svesti podstaknuta strujom krvi i damarima bila, zovu „uspavane da se razbude!“ hoće da ih trgnu iz tog letargičnog sna zaborava i da ih podstaknu na obnavljanje sećanja i značaj onoga što gube. Zato lirski subjekt krikovito podseća na značaj životvornog sna: „Kad se istrajno sanja, san se ostvari!“

Koliko u rodoljubivim pesmama dominira skrušeni patetični lament iskrenog rodoljublja, toliko u narednim pesmama duhovne provinijencije, a rodoljubivog pesničkog diskursa dominira jasna, iskrena životvornost. Prokrvljena vitalističkim i optimistčkim odnosom prema budućnosti, njegova vizija još više dobija na snazi u pesmama: „Kladenac Svetog Jovana“, „Trag svetlosti“, „Sveti Jovan Milostivi“, „Ori“ i „Pokreni svet“.


Kod Ljubodraga Obradovića nailazimo i na niz briljantnih, modernim diskursom uznačenih, jasnih i konciznih lirskih iskaza, koji predstavljaju semantičke medaljone kojima je Ljubodrag zaodenuo srpski jezik, makar na momente. Za ovu priliku izdvajamo sledeće stihove: „Jadna mačka/ crna/ nasuprot neba,/ grize mesec“. Ova strofa, svojom semantičkom zaokruženošću već predstavlja gotovu pesmu. Takvih, da kažemo, pesama u pesmi, pronalazimo i u drugim pesmama, na primer: „Grom tvog ćutanja,/ubija me sad,/ dok kao izgladneli pas,/ noću lutam/ i gledam sve zvezde,/ a vidim samo jednu - tebe! („Zvezda“); „Noć je,/ mesec sija/ svetle polja./ Jesen došla kasna,/ ledi se dah/ i puca volja“ („Noć je“); ili „Znam da sreću/ dohvatiti neću,/ dok sanjam o proleću,/ a mrazevi mi koste lome“(„Sreća“); „Eno je, nevesta.../ beli venac.../ bela haljina.../ a lice bledo.“ („Voleo sam“).

Ljubodrag se svojim lirskim izrazom kreće u poetičkom diskursu modernističe poezije, prema stilu, stilističkom obredu, eufoniji i ritmu, ali ne i prema formi, gde je znatno bliže srpskom avangardnom pesništvu. Mada njegova pesma „Voleo sam...“, prema naslovnom uznačenju asocira na Disovu pesmu „Voleo sam više neću“, jer naslovnim znacima obeju pesama je anticiparan apsolutni prestanak ljubavi, ipak je prema lirskom iskazu, ova pesma daleko bliža lirskom osećaju ljubavi kod Velimira Rajića.

I Ljubodrag je, kao nekad Isidora, kasnije, Meša Selimović, upetljan u krugove života („Krugovi“). On bi vrlo rado da izađe izvan njihove granice, međutim, izvan njihove granice nema ničeg.

Ako bi težili određenju pojmovne topografije Ljubodraga Obradovića, na nivou motiva to su: ljubav, rodoljublje i vrlo jasan odnos prema veri i tradiciji. U meri u kojoj u pesmama gde dominira ljubavni motiv usložnjava odnose, a koja je pojmovno određena snom, čežnjom, odricanjem, željom, patnjom, ostavljanjem, uzaludnim čekanjem, voljom, prezirom, utoliko su rodoljubiva osećanja i odnos prema tradiciji jasno izražena.

Za sve pesme Ljubodraga Obradovića možemo reći da su ispevane iz neposrednog osećaja prema opevanoj sadržini. Svuda gde je neposredna emocija nadvladala naraciju došlo je do izraza vanredne liričnosti ovog čoveka koji poeziju doživljava osećajem, pa čak, reklo bi se, poeziju živi. Ipak, ekspanzija narativnog često oduzima od lirizma. Zato za Ljubodraga možemo reći da je mnogo bolji u fragmentima nego u celini svog pevanja.

Razlog tome nalazimo u Ljubodragovom odnosu prema stvaralaštvu. Naime, iščitavanjem njegove poezije, postaje jasno da on pesničko stvaralaštvo doživljava kao neposredan izliv impresije. Zato njegove pesme, čini se, nastaju u trenutku, često iz jedne reči ili stiha (koji su najčešće, prema našem osećaju, u pesmi preuzeli ulogu pripeva, naslovnog znaka, ili početnog stiha. To umnogome njegovu poeziju čini proživljenom i lako doživljajnom, pa je ona vrlo prijemčiva za šire čitalačke krugove.

Recenzija za zbirku poezije
„MIRIS BOŽURA“ Ljubodraga Obradovića


Mr Predrag Jašović

Eleonora Luthander - Eh, da sam pre Ljube napisala ove pesme!

Odmah na početku ove recenzije, moram da kažem da bih volela da sam ja pre Ljube napisala ove pesme. Ali, kažu, ne može jedna majka sve da rodi, niti jedan pesnik sve pesme da napiše, tako da je Ljuba napisao i sve one pesme koje sam ja samo u podsvesti pomislila da napišem. Zato mu hvala. Kolega pesnik, može samo da se zapita odakle mu tolika snaga, tolika pamet, tolika dobrota? Brodski je rakao da jedan (običan) pesnik može da opeva samo deset procenata svog života. Ali Ljuba je neobičan pesnik, koji se opasno približio jednačini: sto posto poezije, jedanko sto posto života.

Ova knjiga, "MIRIS BOŽURA", je pravi pesnički curiculum vitae. Ona nam daruje "nedostižne mirise" lipa i božura, mudrost i utehu i u pesmi *Pevaj sad* :"zašto rušiti stari, za most nov".

Ima među nama živima, nažalost, mnogo presušenih pesničkih izvora, a Ljubodrag Obradović je je nepresušni izvor. On je Nijagarin vodopad srpske poezije. On piše običnim i neobičnim rečima o običnim i neobičnim stvarima i temema. Kako sam kaže, umesto govora napiše pesmu, kao sto je za Vidovdan 2010 napisao pesmu *Kosovo i Metohija*, iz koje izdvajam sledeće stihove koji sami za sebe govore: "na prošlost nam pada čelična reza", "Zvone zvona! nepravda ko nebo, preplavila život i uspomene!", i "Kad se istrajno sanja, san se ostvari".

Ljuba nije jedini pesnik koji je od cifara prešao na poeziju. Potpisnica ovih redova takođe je diplomirani ekonomista, kao naprimer i veliki crnogorski pesnik Ilija Lakušić i drugi... Matematički tačno Ljuba opisuje život i ljubav. Kao u jednačinama ili poreskim izveštajima, svaka reč i svaka cifra je važna da bi rezultat bio tačan. On i u poezijji primenjuje sva ta pravila matematike. Ljuba rešava pesmu kao jednačinu sa više nepoznatih i na kraju od jednačine pravi pesmu. Svaka pesma je tačna, rešena, daje zadovoljastvo čitanja, oplemenjuje i uči.

Jedna od mojih najomiljenijih pesama iz ove pesničke zbirke je *Kornjača*, koju sam prevela na švedski i uz Ljubinu dozvolu, objavila je na sajtovima poezije u Švedskoj.

"Sad nam i sjaj preti,
dušman nas izobiljem peče."

"Vetrovi koji gradom duvaju,
odneće u svet i trač o mojoj suzi."

U ovim stihovima svi se mogu prepoznati, radi globalne svetske ekonomske krize koju je Ljuba opevao. On može sve.

Mnogo je onih koji zloupotrebljavaju poeziju radi lične osvete. Kao pesnik, antologičar i prevodilac poezije sa i na švedski jezik i srela sam pesnike koji mrze žene, tačnije rečeno, mrze pola čovečanstva, ma kako to čudno zvučalo. Ljubina pesma *Boginja *je bila melem na duboku ranu koju su naneli pesnici ženomrsci.

"Oko tebe vrti se svet...
Mladost, ljubav i prilike...
Ti naprosto opijaš slikajući slike,
u kojima i kraj svoj beskraj ima!"

To nije samo klasično renesansno divljenje ženi, već putokaz za ceo dvadesetprvi vek, a za sve vekove koji dolaze.

*Slobodno skoči,
sve kočnice otkoči...
Život je slep, kad si tako lepa
po suvom dok plivaš, u mirisima uživaš,
sve skrivaš, a smisao otkrivaš...

Slobodno čizmom
zgazi cvet, koji rudi za greh,
i osmehom ih oteraj u očaj...
Neka na kolenima čekaju raj!*

Dobar plivač u moru poezije, Ljuba se ne plaši velikih talasa i velike ljubavi što se između ostalog vidi i u stihovima iz pesme *Ne gazi travu*

"Otplovi na ostrvo iz mašte
i spavaj sa zvezdama,
igraj se snovima
i čekaj
da ljubav poraste."

U sledu običnih misli kriju se metafore, velike lovine i zlatne ribice. Upravo te metafore su ta matematička rešenja pesme koje, nas čitaoce, ljubitelje Ljubine poezije, čine mudrijima i daju nam odgovore na egzistencijlana pitanja. Sve što čovek zapravo hoće je taj odgovor, pa makar bio i tužan. Niko ne želi laži. A Ljuba nam, uz svu lepotu svoje poezije nudi ISTINU.

Meni Ljuba uvek izmami slatke suze. Od male skrivene plaže, do plavog horizonta u izmaglici, plovi Ljubin pesnički brod i nosi sa sobom nas, svoju pesničku sabraću i sestre okićene "cvećem trenutka".

Usud, poezija i rodni grad Kruševac, spojio me je sa ovim izuzetnim čovekom, pesnikom Ljubodragom Obradovićem. Pored Ljube može čovek slobodno da bude po malo lenj i da kaže: "Što da se ja bez veze mučim, Ljuba će to i onako, bolje i brže da napiše!".

Oko tebe vrti se svet...
Mladost, ljubav i prilike...
Ti naprosto opijaš slikajući slike,
u kojima i kraj svoj beskraj ima...

E, takve pesnike ja volim.


Eleonora Luthander

Poštovani posetioci, konačno je odštampana moja nova knjiga poezije – MIRIS BOŽURA (treća po redu )! Srećan sam i što je prva promocija knjige zakazana za 4 mart 2011. godine u 20:00 časova u Beloj sali KCK u organizaciji Kulturnog centra Kruševac (ustanove u kojoj radim) i KUD-a *Vuk Karadžić* iz Trebotina, Žabara i Male Vrbnice (društva čiji sam član od osnivanja)! Pa izvolite, ko je u prilici neka navrati, biće mi drago, a znam da ćete i Vi uživati u poeziji i muzici!

 
       Насловна страна књиге              Љубодраг Обрадовић            
Poslednji put ažurirano ( Tuesday, 01 March 2011 )
 
< Prethodno   Sledeće >