Културни центар Крушевац - Добродошли!

14.04.2011. године у организацији Културног центра Крушевац, у Клубу КЦК је одржана промоција књиге Данице Рајковић *ЖИВОТ ЈЕ СВЕТЛОСТ*. О књизи су говорили Љубодраг Обрадовић и Томислав Милетић, стихове су казивали Даница Гвозденовић, Тамара Бабић и Јелена Ђорђевић, организатор КЦК која је осмислила и водила промоцију. За музику тренутка побринуо се Мића Живановић уз асистенцију Бранка Симића, а да све буде забележено оком фотоапарата постарао се Веркан Гвозденовић.

ПОСЛЕ ИЗАЗОВА - ОТКРОВЕЊЕ!!!

Почети није било лако, било је изазовно, а изазов је донео и плодове - наставак започете мисије, коју је Даница сама себи поставила!

*Даница Рајковић је рођена 03.03.1949. године у селу Рлици, (општина, односно град Крушевац), које се сместило у самом подножју Јастребца и та чињеница је оставила дубок траг у њеном сећању и подстакла је да прихвати изазов и своје песме, чуване годинама у разним фијокама, у пожутелим ђачким свескама, а највише у души и срцу, изнесе пред суд јавности..* И њена прва књига поезије *ОСТАО ЈЕ ТРАГ* је угледала светло 2009-те године, дакле у њеној шездесетој години и тако је њена мисија окончана - њен траг је остао!

Али прави изазов следи затим. Искуство које су године наталожиле у њеним венама и мириси који су је годинама обасипали њено тело, имали су смисао искре која пали ватру стварања и нагони на нова прегнућа.

Богата за утиске из сусрета са својим пријатељима и пријатељима поезије, Даница се пуна полета као у двадесетим, латила пера, и оно што је душом рудело, дала папиру и читаоцома.

(ЖИВОТ ЈЕ СВЕТЛОСТ)

Поезија Данице Рајковић је поново *препуна слика, препуна је пејзажа душе и нежних боја танано изнијансираних да све неспокоје отклоне и склад у живот унесу као гесло којем треба тежити*. Поезија Даничина опет сија спокојом сваког жбуна, сваког цвета, сваког трена који пролази, али оставља дубог траг у сећању и сновима. Љубав као изазов тиња у њеним венама и у срце чемерно уноси зрачак да је срећа могућа и дуступна, да је ту иза ћошка Рличке чакмаре и да борови њен мирис доносе у дамаре и сва исчекивања...

У песми ТЕБИ, осликана је сва њена чежња, сва топлина, сав немир, који машту покреће...

(Песма ТЕБИ)

Дакле срећа је ту око нас, само треба уграбити прави час и дати све од себе и она ће закорачити у нашу башту, у нашу авлију и донеће утеху за све пропуштено...

Поезија у овој књизи је у својој бити љубавна, јер и Даницу као и остала људска бића, љубав покреће на одрицања, на велика дела, на стваралаштво... Љубав Даницу покреће да себе претаче у стихове и тако постане доступна заљубљеницима поезије.

Рекао сам већ да Даничино стваралаштво у поезији поредим са наивним сликарством, јер из сваког њеног стиха зрачи тај невини одсјај природног, тако потребног и незбежног, тако да се Даница неприметно увлачи читаоцу у срце и ту радо остаје, да своју визију о неопходности љубави у животу самотном подгрева ко пролећно сунце леје препуне цвећа...

И никнуће... Никнуће њена жеља да буде стваралац, да буде читана и да остави траг у животу тако пролазном и нестварном... а опет тако инспиративном, да се поглед магли...

ЖИВОТ ЈЕ СВЕТЛОСТ!!!

Љубодраг Обрадовић