Културни центар Крушевац - Добродошли!

19.03.2009. godine u organizaciji Kulturnog centra Kruševac u Beloj sali KCK, održana je promocija stvaralaštva Vide Nenadić. U prvom planu bila je promocija romana ''Zoo Called London'' i taj blok je vodila Jelena Protić Petronijević, urednica KCK, a prikaz romana dao je profesor i pesnik Veljko Stambolija.

Drugi deo promocije Vidinog stvaralaštva protekao je u znaku poezije i za taj deo zaduženi su bili Ljubodrag Obradović, Mikica Rakić i Spasoje Ž. Milovanović.

 

Београд 2008. године

Ovo je ovde u Zoo Called London

Dok ima prozora biće i bašti. I merdevina u njima. I onih koji se veru po njima. U Zoo Called London su mi ti ljudi i te merdevine iz neke bašte u dogledu, omogućili da u svoju sobu u potkrovlju uđem kroz velux-ov prozor, nakon što mi je vetar iznenada zalupio vrata. Treba li da pomenem da su ključevi od te ogromne kuće u kojoj tih dana nije bilo nikog osim mene bili ostali unutra.

A ovo je tamo. Dok sam šetala ulicama Užica, noseći ništa u kesi, prišla mi je žena da me pita koliko košta to ništa i gde sam ga kupila. Baš sam se bila dobro uklopila. Bar što se tiče plastičnih kesa. I što se tiče toga ničega.

A ovo sam ja koja putujem. Odavde tamo i otud ovamo.

Mnogo godina kasnije sam još mnogo toga što sam godinama prećutkivala, vrhovima prsiju prebacila direktno iz sebe na virtualne stranice. One se bar svuda čitaju.

Na Trećem Deretinom konkursu za neobjavljeni roman za nagradu "Miroslav Dereta", u periodu 0d 1. marta do 1. jula 2008. godine, stiglo je 126 rukopisa.

Ako bismo nekom zbirnom ocenom artikulisali recepciju rukopisa pristiglih na konkurs onda bi ona bez rutinskog uopštavanja bila u pozitivnom smislu izvešće o tome da je ovde prikazan uzorak aktuelnog proznog stvaralačkog čina dokaz ohrabrujuće, lične, autorske kreativne avanture i da je manje odjek nečeg što bismo mogli uslovno, podvesti pod neki stilsko tematski mejnstrim srpske proze.

Ohrabrujuća činjenica je što vrlo mali broj autora skoro epigonski, u formi ubedljivog ili fingiranog pastiša, sledi neke već prisutne prozne strategije a posebno one koje zagovaraju ali i primenjuju aseptičnu prefunkcionalizaciju naracije, bez ikakvog osvajanja sveže, nove rečenice. epifanijskog ludizma i stilsko-žanrovskog avanturizma. Skoro iznenađujuća veza između originalnosti i nepatvorenosti, ontološke obnove i razmicanja granica. To je najbitnija potvrda koncepta, valjanosti i identiteta ovog konkursa.

Žiri koji je višemesečno radio u sastavu Zoran Bognar (predsednik), Milica Lilić i Radivoj Šajtinac odredio je najuži izbor od 5 rukopisa. To su romani: Aleksandra Novakovića, Sonje Atanasijević, Slavena Radovanovića, Vide Nenadić i Marine Kostić.

Na poslednjoj sednici žiri je jednoglasno odlučio da nagrada "Miroslav Dereta" za 2008. godinu (koja se sastoji od povelje, štampanja nagrađenog rukopisa i novčanog iznosa) pripadne Vidi Nenadić za roman "Zoo Called London"...

Obrazloženje žirija uz kratke opservacije rukopisa koji su ušli u najuži izbor glasi ovako:

Roman Sonje Atanasijević "Ko je ubio Alfija" primer je otvorenog i odgovorno negovanog ličnog proznog postupka. Ono što ovom rukopisu, uslovno rečeno, senči otrkivalačko svežu dimenziju jeste "prerađenost" kontekstualne scenografije, donekle i narativna silikonizacija, uticaj akribije kako u kristalizaciji likova tako i u podtekstu, ali mudro reciklirani podstupak "rašomonskog" presecanja i fokusiranja naracije aktera u tkanju sižea i vešta kombinacija globalnih premisa, suptilne diferencijacije različitih identita u različitim iskaznim celinama... Sve su to potvrđene odlike spisateljske sigurnosti ali se u konačnom sudu ne može izbeći utisak da "prerađenost" u diskursu u priličnoj meri limitira čitalačku dokvalifikaciju.

Rukopis Slavena Radovanovića "Nije bilo sunca" u tematskom smislu odjek je post-ratne neuroze. Rukopis je ispisan s lepo ostvarenom namerom da se kao najznačjniji pripovedni ali i metaknjiževni kontekst artikuliše porodica, pojedinac u porodici, splet intimnih i ličnih stremljenja i iskušenja i prepoznavanje krupnih i kardinalnih ili finih, suptilnih i malih okolnosti. Ponekad u, stilski ipak odmerenoj i disciplinovanoj, kombinaciji, reportaže i dnevnika s digresijsma, sa solidno ostvarenom diferencijacijom likova i u adekvstnim narativnim okolnostima ovo je roman u kom se pojedinačne ljudske drame ne gube u širokim deskripcijama i "epskom celulitu": Stilska lektura i spremnost autora mogli bi prevazići sitnice i kod upotrebe predefinisasnih prideva i brzopogovornih, euforičnih leksema koji nisu ishod konteksta već gole tvrdnje.

Rukopis Aleksandra Novakovića "Nakaza" dokazuje već poznatu činjenicu da je reč o stvaraocu izuzetne kreativne samosvesti, mudre, čak filozofske duhovitosti, u pozitivnom smislu preciznog stila. Međutim, nakon čitanja ovog rukopisa teško se može odoliti utisku da je reč o diskurzivno nabildovanoj minijaturi i, što i nije mana ako bi ceo roman imao jasni estetički prioritet upravo u razbijanju formi i prevazilaženju žanrovske kriptografije. Upravo je Novaković primer izuzetnog "surfovanja" kroz žanrove, obdaren, obrazovan i uspešan i u prozi i u eseju i beletristici i teroriji pa tako više čudi što se mesta lucidne tekstualne paradigme smenjuju s pravolinijskim belinama sižejne hronloške ambalaže.

Roman Marine Kostić "Beli veo" u ravni je autorkinog književnog standarda. Nije, na žalost, ni jednim elementom, odskočio što ne znači da odlike odnegovane rečenice, dobre kompozicije i pitke naracije nisu prisutne, kao deo povoljnog utiska i ovde u ovom rukopisu. Bitna zamerka je diktatura svevidećeg, sveosećajućeg i svemislećeg naratora. Bez obzira kako to danas, u prostorima, današnje hermeneutike zvučalo i značilo, to u ovom slučaju, znači neodmereni narativni transport kroz različite subjekte, književne likove, gestove, povode, motivacije i predviđanja, podsticaje i ishode. Tu čitalac ima malo prostora za samoprepoznavanje, ostaje bez prijatne neizvesnosti i iznenađenja.

Nagrađeni roman Vide Nenadić "Zoološki vrt zvani London", odnosno, "Zoo Called London" bez ustezanja - pravo je otkrovenje, u svakom smislu te reči. Pre svega, reč je o neposrednosti književnog postupka koji to i nije već, pre uslovno rečeno poetika sadržajne a istovremeno i nepoštedne preotvorenosti, strast i invencija u iskušenjima u odlomcima, znacima, šiframa i komadićima lične i generacijske istorije i prozna artikulacija tog pikarskog intimnog mikrokosmosa kao sadržaj javnih i tajnih džepova na telu i duši, egzodus mladih iz zemlje, stručno rečeno zavičaja, bajato rečeno, domovine bombardovanje, pakao politike i politika pakla, različito shvatanje ličnog samouništenja i samospasenja. Bez ikakvih tragova uticaja i idolopoklonstva, lirski pakao mladosti, kombinovanom s neizvesnim poverenjem u ljubav i samoizlečivi karakter nostalgije i druge neizbežne utopije, zavičajni koncentrati i prividi lica u naličja, vera, ljubav i nada. Prigušeni erotizam i globalizam, rok, mirisi i rodni jezik, poezija, muzika i stranstvovanje, glad za prijateljstvom, čuvanje bližnjih, pomen na otkrivene tajne, dva jezika u svesti i disanju, nekoliko civilizacija u samooslobađanju i preživljavanju, melanž i posleistorijskih spomenara, sitnice i spomenici, modrice i citati, stihovi i dokumenta, sve to ključa u romanu komponovanom kao strasna agenda, neposredno, poetski hrabro, s epifanijskim otkrićima oko kojih mogu začeti čitave nove povesti. Pikarski amanet jednoj generaciji i jednom vremenu, jednoj nepriličnoj prilici ili priličnoj neprilici Srbije, Evrope i sveta. Hrabro, uzbudljivo, neopterećeno, bez treme od svakog stilskog modela, čitko u "jednom cugu!"

Uručenje nagrade "Miroslav Dereta" Vidi Nenadić i promocija nagrađenog romana "Zoo Called London" obaviće se u Opštini Čukarica početkom decembra.

U Beogradu, 30. septembar 2008.

Zoran Bognar, predsednik
Radivoj Šajtinac
Milica Lilić