| PUTEVI KULTURE |
|---|
| GRAD ADRENALINA | ||
|---|---|---|
|
| AUDIO - VIDEO |
|---|
| BLOG KCK | |
|---|---|
|
| САЈАМ КЊИГА |
|---|
|
|
| LINKOVI | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
| BIOSKOPI |
|---|
| 20 ZLATNA KACIGA |
|---|
 |
| Izabrana vest |
|---|
| DETALJNIJE |
|---|
|
| Statistika |
|---|
|
OS: Linux h PHP: 5.4.45 MySQL: 5.7.44-log-cll-lve Vreme: 07:25 Caching: Disabled GZIP: Disabled Članovi: 8 Vesti: 721 Veb veze: 5 Posetioci: 6456363 |
| Komemoracija Ljiljani Stevanović |
|
|
|
| Autor Ljuba | |
| Wednesday, 11 May 2011 | |
|
10.05.2011.године у Белој сали КЦК у Крушевцу, одржана је комеморација поводом преране смрти Љиљане Стевановић, руководиоца радне јединице БИОСКОПИ у Културном центру Крушевац, која је сахрањена 07.05.2011. године на новом крушевачком гробљу. У присуству породице, пријатеља и колега из Културног центра Крушевац о Љиљани Стефановић говорили су Љубодраг Обрадовић, директор КЦК и Јелена Протић-Петронијевић, уредник КЦК.  Љиљана Стефановић О ЉИЉАНИ - Љубодраг Обрадовић Наша драга колегиница Љиљана Стевановић, рођена Јанковић, родила се 27. јуна 1969. у Гњилану. Порасла је у селу Доња Будрига, недалеко од Гљилана, крај оца Цветана, мајке Смиљане и браће Властимира и Зорана. Дипломиралаје на Филозофском факултету Универзитета у Приштини, на Одсеку за филозофију-социологију. Љубав из студентских дана крунисана браком са Братиславом Стевановићем довела је Љиљану у Крушевац. И тако некако, посредством љубави, Љиљана се обрела у Културном центру Крушевац где је од средине деведестих радила као сарадник СОС службе помоћи у породици, а затим у књижари. Од 2001.године постављена је на место rруководиоца Радне јединице биоскопа ЕВРОПА и КРУШЕВАЦ. Тај посао обављала је, према речима колега и претпостављених, на одговоран и домаћински начин и у великој мери је заслужна што је ова делатност сачувана у Крушевцу, упркос гашењу у многим градовима у Србији и шире. Губитак одличне сараднице и доброг човека, некога коме је тек предстојало да искаже најбоље резултате, према очекивањима свих нас, тешко је прихватити. Упркос томе, Љиљаје оставила трагове по којимаје следимо као сарадника и пријатеља. Верујемо да ће синови Стефан и Филип такође следити њен пример вредне и изнад свега честите особе. Остаје нам да пожелимо мир њеној души и да је памтимо по добру. Љубодраг Обрадовић РЕЧ О ЉИЉИ СТЕВАНОВИЋ – Јелена Протић Петронијевић Добри људи увек одлазе прерано.Као и они које волимо. Љиља Стевановић је отишла пре него што смо стигли да је довољно упознамо и пре него што је успела да искаже све могућности које је сигурно поседовала и које смо наслућивали. Али успела је да остави утисак на оне који су је волели и поштовали. Већ сам имала прилике да кажем да је за мене она била пример жене са Косова у најбољем смислу те речи. Карактерна, честита, упорна, оштра, озбиљна, али и спремна на смех и дружење. Лепа, висока, усправног хода, увек брижљиво дотерана и обучена. Али одмерена и елегантна. Ових дана ми се чини да је видим на улици како иде са посла или на посао и само што не станем да је повезем. Али то није она. Возила сам је често, увек кад су нам се путеви укрштали. Љиља увек са осмехом, разговор са њом је био пријатан, имала је шта да каже, имала свој став, али и ширину и разумевање за људе. Није осуђивала никога, мислим да је таквом ставу доприносило и њено образовање, дипломирала је на групи за социологију и филозофију. Радила је директно са људима, знам колико се трудила да буде праведна, објективна, колико је времена проводила у биоскопима. Тај посао је схватала крајње одговорно, када су биле премијере популарних домаћих филмова, или понеки страни блокбастер, остајала је до краја последње пројекције, дежурала је, па и стајала на улазу и прегледала карте... Радовали смо се и она и ја и други радници КЦК када би нам Шотрини филмови донели неку зараду и утеху у општем стању кризе биоскопа у Србији. Дочекивале смо и испраћале познате глумце и редитеље... И Манду, и Бјелогрлића, и Катарину Радивојевић, Радмилу Живковић и Сергеја Трифуновића... Посебно су на Љиљу леп утисак оставили млади глумци из филма АПСОЛУТНИХ СТО које је водила на вечеру и који су се понашали као прави тинејџери. Љиља је успевала да ублажи бубице и хировита понашање тзв.звезда које су очекивале боље услове приказивања филмова, бољи звук, уређенији биоскоп. Знам колико се Љиља радовала сваком реновирању и улагању у биоскопе. Борила се за то свим снагама. И било је успеха упркос ограничењима са свих страна. Одлазили смо најчешће Љиља, Радоје Савић и ја у Београд, Нови Сад и Ниш на састанке Удружења приказивача и тако се информисали о правом стању у биоскопима Србије. Љиља је била заинтересована и трудила се да сазна што више од искуснијих људи из тог посла, чак и о техничким детаљима. Уздала се и у Љубу Панића и остале кинооператере, на људе из наших биоскопа и веовала у њихову умешност и сналажење да се поправи и оно за шта је потребна нова техника и више улагања, а било нам је недоступно да набавимо. Краће речено, гледала је биоскопе као своју кућу. И знам да су њени чланови породице трпели због тога што је често, нарочито увече није било код куће. И супруг Браца, синови Стефан и Филип и свекрва, знали су да је Љиља веома озбиљно схватала посао који је дуго чекала. На месту координатора, или шефа биоскопа била је заиста одговоран човек, а ја бих могла да додам да је за пет година сарадње међу нама владало разумевање без иједног непријатног тренутка, чак и онда када можда нисмо о свему исто мислиле. Остаје ми само да верујем да је заслужила рајска насеља, а знам да је нећу заборавити, јер смо имале нешто више од сарадње. Имале смо пријатељство. А правих пријатеља има мало и они се не заборављају. Јелена Протић-Петронијевић |
|
| Poslednji put ažurirano ( Wednesday, 11 May 2011 ) |
| < Prethodno | Sledeće > |
|---|