SADRŽAJ SAJTA
POČETNA
НОВИ САЈТ
DOBRODOŠLI !
O NAMA
Aktuelni program
MILIĆ OD MAČVE
ZLATNA KACIGA
PUTEVI KULTURE
TIN FEST
NOSTALGIJA
KRUŠEVAC PAMTI
KARAOKE OKRŠAJ
SLIKAMO ZA KCK
PROGRAMI KCK
Mesečni programi
Vodič KCK - 18
KONKURSI
OGLASI KCK
BLOG
FEDRARO
STARI SAJT
KABARE KCK
HOR SRPKINJE
BIOSKOPI
Grad adrenalina
VIDEO
PROMOCIJE KNJIGA
SAJAM KNJIGA
PUTEVI KULTURE
GRAD ADRENALINA


AUDIO - VIDEO
BLOG KCK
САЈАМ КЊИГА

LINKOVI











BIOSKOPI
20 ZLATNA KACIGA

Izabrana vest
DETALJNIJE
Administrator
Statistika
OS: Linux h
PHP: 5.4.45
MySQL: 5.5.59-cll
Vreme: 12:06
Caching: Disabled
GZIP: Disabled
Članovi: 8
Vesti: 721
Veb veze: 5
Posetioci: 3144801
O LUŽIČKIM SRBIMA - 08.07.2011. PDF Štampaj E-pošta
Autor Ljuba   
Friday, 08 July 2011
У Легату Милића од Мачве промовисана књига путописа др Мића Цвијетића
„У ЛЕПОЈ ДОМОВИНИ ЛУЖИЧКИХ СРБА“

Осмог јула 2011. године, у Легату Милића од Мачве, у организацији Културног центра Крушевац, промовисана је књига путописа др Мића Цвијетића „У лепој домовини Лужичких Срба“. О књизи су говорили Милош Петровић, књижевни критичар и Љубиша Бата Ђидић, књижевник.


Мића Цвијетић говори о својој књизи

- Српска путописна проза, почев од Исидоре Секулић, Јована Дучића, Милоша Црњанског и Десанке Максимовић, има и одличног представника у делу др Мића Цвијетића, песника и професора Универзитета. Он је изразио велико поштовање према Лужичким Србима, маленом народу од 60.000 људи у великом мору Немачком. Прокстаривши Лужицом, Цвијетић је остварио велики број сусрета са људима, упознао културне институције и најистакнутије представнике овог словенског народа и допринео њиховој афирмацији и на нашим просторима. Ова књига је прави песнички медаљон и представља драгоцено остварење српске путописне прозе, рекао је Милош Петровић.

Љубиша Бата Ђидић говорио је издавачкој делатности предузећа „Багдала“, које је пре више деценија објављивало прозу и поезију Лужичких Срба и дало допринос популаризацији овог нама блиског етноса, давнашњег рођака из исте словенске матице народа.

- Лужица је још 1402. године имала свога „краља“ и од тада је развијала своје националне институције, а Немачком народу је подарила велики број истакнутих научника, уметника, војсковођа... , рекао је између осталог Љубиша Бата Ђидић.

Лужички Срби су страдали у Другом светском рату од Хитлера, али су одмах по његовом завршетку обновили своје националне институције., које су данас развијене и успешне у својој цивилизацијској мисији очувања свог националног идентитета и опстанка. Он је изнео више занимљивости из историјата Лужичких Срба, међу којима и немачко правило о „три К“ о улози жена у друштву (кухиња, црква и деца).

Промоцију је водио Небојша Лапчевић, фрагменте из књиге читала је Јелена Ђорђевић, а изворним народним мелосом публику је одушевила Јелена Трифуновић.

Живомир Миленковић


Небојша Лапчевић, Мића Цвијетић, Милош Петровић и Љубиша Ђидић


Публика


Миша Петровић

Mićo Cvijetić - U lepoj domovini Lužičkih Srba

1. Savremena putopisna proza došla je posle sjajne putopisne proze Isidore Sekulić, JovanaDučića, Miloša Crnjanskog, Rastka Petrovića i Desanke Maksimovlć. Putopisna proza ni ranije ni sada ne može bez svog unutrašnjeg središta. Kao što je Njegoš u jezgru Nenadovićevih "Pisama iz. Italijie" a ne Itaalija, tako su poredjenja sa zavičajnim predelima i 1judima unutarnje središte putopisa "Praznici putovaja i "Snimci iz. Švajcarske" Desanke Maksimović. Kod Crnjanskog je bitno - sumatraističko spajanje daljina i načelo suprotnosti (obale reke Arno i obale Save; Bogorodični hram u Pizi i. Visoki Dečani).

2. U lepoj domovi Lužičkiih Srba", putopisnoj priči Miće Cvijetića, unutranje središte takođe im privlačnu snagu. To je pre svega, poštovanje lužičko-srpskog naroda i njegovih kulturnih i naučnih institucija u borbi z.a održanje nacionalnog bića, da ne nestane u nemačkom moru. Ta žila kucavica je na svm stranicama putopisa.

Ali ima još nešto, druga strana medalje, druga. strana unutarnjeg središta. Oseća se imlicitno podrška svom narodu da ne klone pred vetrometinama na Balkanu. I našem narodu /južnm Srbima/ neophodno je čuvanje i snaženje nacionalnog bića... da ne klonemo, ni pred alama ni pred vranama.

3. Rad na održavanju lužičkosrpskog nacionalnog bića, nezamisliv je bez kulturnih institucija, naučnika, pisaca i umetnika - akcentovan je u putopisu Miće Cvijetića. Naš putopisac je prokrstario Lužicu i studiozno ulazio u delatnost institucija, kao što su: Serbski dom, Serbski muzej, izdavačka kuća *Domovina*, Smolerova knjižara, centar književnog života, Maticu srpsku /maćica serbska/, časopisi *Rozlad* /Odjek/ i Pomjo /Plamičak/ za decu, redakciju dnevnog lista, a posebno je istakao rad na očuvanju jezika, a naročito filologa.

4. Susrete sa piscima i naučnim radnicima Lužice, autor je opisao jednostavno, ali su opisi jasni, autentični i što je glavno, uvek od jakog utiska. Zadovoljstvo je iz putopisa videti skromne i uporne Lužičke Srbe, zadovoljstvo je čuti kako kuca srce našeg putopisca ushićeno njihovom borbom za održanje nacionalnog bića, nacionalne kulture i jezika.

5. Nema dobrog putopisa bez kontakta sa ljudima (to je učio od Desanke). Mićo Cvijetić prijateljuje sa lužičkosrpskim piscima, kulturnim radnicima i naučnicima, vodi dijaloge i u Institutu i u izdavačkoj kući i u knjižari... i u kafani. Njegovi susreti sa lužičkosrpskim piscima pravi su portretski medaljoni: Marko Meškank, Mjerćin Felker - predsednik Maćice serbske, Beno Budar - pisac za decu i odrasle.

Da zaključim. Putopis Miće Cvijetića *U lepoj domovini Lužičkih Srba* ide u dragocena ostvarenja naše proze i po svom studioznom pristupu fenomenu Lužičkih Srba i po toplom, prisnom putopisnom pripovedanju.

Miša Petrović


Јелена Ђорђевић


Љубиша Бата Ђидић говори




Јелена Трифуновић


Небојша Лапчевић, Мића Цвијетић, Милош Петровић и Љубиша Ђидић


















Poslednji put ažurirano ( Saturday, 09 July 2011 )
 
< Prethodno   Sledeće >