PUTEVI KULTURE |
---|
GRAD ADRENALINA |
---|
|
AUDIO - VIDEO |
---|
BLOG KCK |
---|
САЈАМ КЊИГА |
---|
|
LINKOVI | |||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
BIOSKOPI |
---|
20 ZLATNA KACIGA |
---|
Izabrana vest |
---|
DETALJNIJE |
---|
|
Statistika |
---|
OS: Linux h PHP: 5.4.45 MySQL: 5.7.44-log-cll-lve Vreme: 18:11 Caching: Disabled GZIP: Disabled Članovi: 8 Vesti: 721 Veb veze: 5 Posetioci: 6540311 |
Tri pesnika / 15.07.2011 Kruševac |
Autor Ljuba | |
Sunday, 17 July 2011 | |
TriPesnika2011 15.07.2011. godine u predivnom ambijentu *Pionirskog parka* u Kruševcu održano je veče poezije i muzike *TRI PESNIKA*... i tri voditelja. Pesnici su bili Slobodan Ivanović (književni klub *PETRUS* iz Paraćina) i Svetlana Djurdjević i Mića Živanović (PoezijaSCG iz Kruševca) , a njihovi domaćini - voditelji: Jelena Djordjević, Ljubodrag Obradović i Lidija Užarević iz Kulturnog centra Kruševac, koji je organizovao i realizovao ovo veče za pamćenje... Bilo je i gostiju: Vesna Petrović (književni klub *Slovo* iz Lapova) , Dragiša Pavlović Rasinski, Nikola Stojanović, Jelena Trifinović, Momčilo Nakić, Mladen Obradović, Jelena Bašić.... A publika, koje je takodje bilo u impresivnom broju, aplauzom je potvrdila da vredi priredjivati ovakve ležerni večeri sa poezjom, muzikom i humorom... Slobodan Ivanović i Jelena Djordjević ---Neću više glasno da govorim pesme, Da otvaram srce, kada pesmu kažem. Ono što bih rek’o, ni u pesmu ne sme Zato ću da ćutim i ćuteći lažem.--- Ljubodrag Obradović i Svetlana Djurdjević ---Neko je bez glasa nestao Neko je već ugašenim zenicama Plutao po razbludnom plavetnilu neba Nečiji dah je zauvek ostao priklješten Tamnim raljama hladne bezlične neizvesnosti--- Mića Živanović i Lidija Užarević ---Нек се вино точи пије без престанка, а свануће роде нек причека мало, ти слободно дремај и не питај ништа, до истине праве само ми је стало.--- ĆUTANJE PESME Neću više glasno da govorim pesme, Da otvaram srce, kada pesmu kažem. Ono što bih rek’o, ni u pesmu ne sme Zato ću da ćutim i ćuteći lažem. Neću više glasno da govorim pesme. Da ogolim dušu i sebe poklanjam. Ovome se svetu darivati ne sme, Sve o čemu maštam i o čemu sanjam. Izdajicu ovu što u strofe slažem, Reč ću da okujem, da poleti ne sme. Svetovi se ruše kad istinu kažem. Od sad’ ću da ćutim i sebe i pesme. (C) Slobodan Ivanović DRHTAJ U ponoć Čuo se uzdah. Neko je tiho kriknuo Neko se uplašio sopstvenog potmulog udara bila Nečije srce je zadrhtalo pod opojnim plaštom zvezdane noći ON se naslućuje U jutro Osetio se drhtaj Neko je presrećan zakliktao Neko je grozničavim očima Tražio po crvenom nebu spas Nečija je duša lutala očekujući Miris puta do okruglog Sunca ON dolazi U podne Došla je smrt Neko je bez glasa nestao Neko je već ugašenim zenicama Plutao po razbludnom plavetnilu neba Nečiji dah je zauvek ostao priklješten Tamnim raljama hladne bezlične neizvesnosti NJEGA više nema Pred ponoć Zov ponovnog rađanja Neko se opet nadao Neko je sisao sopstvenu krv Prevrelu od iščekivanja Nečije misli pohrlile su tome Nepoznatom da mu se predaju Utonu u njega (C) Svetlana Djurdjević ТЕК ДА СЕ ЗНА Кафеџијо брате, затвори кафану, кључеве баци, у зору ти враћам , па нека се ноћас на мој рачун пије, имам прави разлог, за све пиће плаћам. Одавно се знамо, стари смо другари, о животу скоро сви мислимо исто, а због чега вреди живети уствари, е ту нешто фали ту нисмо начисто. Нек се вино точи пије без престанка, а свануће роде нек причека мало, ти слободно дремај и не питај ништа, до истине праве само ми је стало. А страшно се плашим правога сазнања, јер истину болну већ ми душа слути, болнија истина од сваког незнања , још више би могла разум да помути. Да ли је то песма или љубав жене, пријатељ до гроба или дукат жути, тренутак заноса, косе расплетене, или тишина гробна када све заћути. Ил је то тренутак твојега весеља, кад подвучеш црту и наплатиш своје, видећу у зору мамуран и пијан, глелајући тебе, док се паре броје. Опасно би било да си ти у праву, ти што најстрасније грлиш свој иметак , где је онда љубав, шта је са сновима, зар да крај нам буде животу почетак. Због чега смо онда певали и пили, величали љубав и лепоту жене, зар смо осим тебе сви ноћас губили, не сме то да буде истина за мене. Испало би да сам живео узалуд, у своме бунилу ко неком рају, љубав је богатство пријатељу стари, а не твоје ноћи с рачуном на крају. Мирослав Живановић - Мића Jelena Trifunović (-peva) i Momčilo Nakić (-svira na gitari) Vesna Petrović Vesna Petrović Dragiša Pavlović Rasinski Jelena Bašić i Mladen Obradović Jelena Bašić i Mladen Obradović Nikola Stojanović Na kraju bilo je i plesanja |
|
Poslednji put ažurirano ( Tuesday, 19 July 2011 ) |
< Prethodno | Sledeće > |
---|