| PUTEVI KULTURE |
|---|
| GRAD ADRENALINA |
|---|
|
|
| AUDIO - VIDEO |
|---|
| BLOG KCK |
|---|
| СÐЈÐМ КЊИГР|
|---|
|
|
| LINKOVI | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
| BIOSKOPI |
|---|
| 20 ZLATNA KACIGA |
|---|
| Izabrana vest |
|---|
| DETALJNIJE |
|---|
|
| Statistika |
|---|
|
OS: Linux h PHP: 5.4.45 MySQL: 10.11.11-MariaDB-cll-lve-log Vreme: 01:00 Caching: Disabled GZIP: Disabled Članovi: 8 Vesti: 721 Veb veze: 5 Posetioci: 7048584 |
| TRI PESNIKA - Nikola, Anee i Jovica |
|
|
|
| Autor Ljuba | ||||
| Friday, 12 August 2011 | ||||
|
11.08.2011. године у ПионирÑком парку, у организацији Културног центра Крушевац, у оквиру Лета Културе 2011, реализован је програм *ТРИ ПЕСÐИКÐ* у коме Ñе наÑтупили млади крушевачки пеÑници: Ðикола Стојановић, Ðна Бербаков Ðнее и Јовица Чичић. О њиховом Ñтваралаштву говорили Ñу Јелена Протић-Петронијевић, Љубодраг Обрадовић и Јелена Ђорђевић. У музичком делу наÑтупили Ñу Мића Живановић, Градимир Карајовић и група Синхро из Крушевца, а Ñпецијални гоÑÑ‚ био је СпаÑоје Ж. Миловановић. Овако је почело - Љубодраг Обрадовић говори ЉУБÐ: Поштовани пријатељи културе, добровече и добродошли на ово вече поезије и музике, једно у низу, којим Ñе Културни центар Крушевац труди да покаже да и млади поезијом оплемењују и Ñебе и Ñве око Ñебе. Драго ми је да Ð’Ð°Ñ Ð²ÐµÑ‡ÐµÑ€Ð°Ñ Ð¿Ð¾Ð·Ð´Ñ€Ð°Ð²Ñ™Ð°Ð¼ Ñигуран да поезија Ñваким даном Ñве више напредује, да је пред њом извеÑна будућноÑÑ‚ у којој ће оплемењивати Ñвакодневни живот и чинити га лепшим! Ðаши млади гоÑти доказ Ñу да моје речи ниÑу Ñамо ехо, који Ñе у даљини губи и неÑтаје... Ð’ÐµÑ‡ÐµÑ€Ð°Ñ Ñƒ програму *ТРИ ПЕСÐИКР- ТРИ ВОДИТЕЉÐ* мени као водитељу гоÑÑ‚ ће бити Ðна Бербаков Ðнее..., млада крушевачка пеÑникињина, која пише тако лепршаво, заноÑно и јаÑно и Ñтиховима плени, у шта ће те Ñе Ð²ÐµÑ‡ÐµÑ€Ð°Ñ Ð¸ уверити... Ðаравно, ту Ñу и моје колегинице из Културног центра Крушевац: Јелена Протић - уредница КЦК и Јелена Ђорђевић - организатор КЦК, које ће такође имати Ñвоје гоÑте, па бих их одмах на почетку замолио да Ð’Ð°Ñ Ð¿Ð¾Ð·Ð´Ñ€Ð°Ð²Ðµ и укратко предÑтаве и најаве Ñвоје гоÑте. Ðикола Стојановић ЦРÐО ВИÐО СпуÑте Ñе низ жице, ко лупежи, ти тонови што ми Ñрце Ñтежу, Ñете ме на меÑец што Ñе лови у ту њену коÑу, ко у мрежу. Ја иÑпијам чашу црног вина и у машти Ñедам у кочију, што ме води у Ñвоје дубине, боје њених зелених очију. И још једну чашу иÑкапићу, па димњаци кад луле погаÑе, отићи ћу крај њеног прозора, Ñрце тражи лека да Ñе ÑпаÑе. Као ружа пузавица ја ћу, уз њен прозор да Ñе Ñвија љупко и Ñлушаћу како Ñлатко дише док Ñе жеље Ñкупљају у клупко. Ркада ме хладна ноћ отрезни, прÑнуће ми жеље у криÑтале, поново ће луле Ñа димњака да Ñвој дуван ујутру припале. ИÑпијаћу опет црно вино, потећиће током мојих вена, раÑпршиће моје пуÑте жеље, Ñве поÑтаће Ñамо дим и пена. © Ðикола Стојановић Ðна Бербаков ÐÐЕЕ: Имала Ñам жељу да одиграм један Ð¿Ð»ÐµÑ Ð½Ð° меÑечини. Тхеола ме је ухватила за руку и повела Ñа Ñобом „ Хајде да те научим да играш прави Зорба’Ñ Ð´Ð°Ð½Ñ†Ðµ. Знаш, као мала ишла Ñам у фолклор “ . То ми је био изазов. Раширила је обе руке, подигла их у Ð²Ð¸Ñ Ð¸ Ñтавила ми је Ñвој длан на раме, као и ја њој. Полако је кренуо тај чудеÑан плеÑ. Јани је Ñвирао Зорбу. Придружили Ñу нам Ñе и оÑтали. Имали Ñу разумевања за мене, пошто ја тај Ð¿Ð»ÐµÑ Ð½Ð¸Ñам играла перфектно као они. И меÑец је играо Ñа нама. Чини ми Ñе као да ме је пратио у корак, као да је он поÑкакивао у ритму грчке гитаре или бузукија*. ГРÐДÐ: - Грк Зорба ÐÐЕЕ: Ðе могу да Ñе похвалим баш да Ñам научила да играм перфектно, као они, али Ñам Ñе уклапала. Мада, је врло компликован плеÑ, Ñа пуно различитих корака и иÑкорака. Можда, то и не би било тешко, да није отишла и друга флаша уза. Кад год би погледала горе у небо, у меÑец деловао ми је тако, као да ми Ñе Ñмеје и то на Ñав глаÑ. Ðли, није Ñе Ñмејао меÑец, већ Тхеола. Љубодраг Обрадовић говори Ðнину Биографију У Ñвојој краткој библиографији, није пуно тога објављиваља. Док је била ђак у школÑким новинама повремено Ñу излазиле њене поете. Сада пише путопиÑне приче за локални недељник „Град“. Воли поезију и Ñама је радо пише. Поезију је објављивала у чаÑопиÑу Путеви Културе и на веб Ñајту ПоезијаСЦГ. У припреми је њен први роман "Операција ЕроÑ", а има и доÑта напиÑаних и необјављених крими прича. Себе Ñматра крими пиÑцем и жели да у потпуноÑти доÑтигне тај ÑтатуÑ. Воли џез, море, капућино и пријатеље. Има црну пудлу и хоби јој је аÑтрологија. Омиљени Ñу јој цитати: „Она Ñпава, изнад Ñваког зла“. „Поезија је за мене хедонизам и дивим јој Ñе беÑкрајно“. „Суштина крими приче није приказ злочина, већ одбрана невиноÑти“. Верујем у Бога, али ипак Кунем Ñе у Љубав. Ето, то Ñу изводи из биографије Ðне Бербаков. Ја Ñам одувек веровао, а и Ð´Ð°Ð½Ð°Ñ Ð²ÐµÑ€ÑƒÑ˜ÐµÐ¼, да о Ñваком пиÑцу најбоље говоре његова дела, па бих замолио Ðну да Ñе предÑтави Ñвојом поезијом... Софија, мудроÑти моја 1. О, Софија, мудроÑти моја, дању Ñи тако мирна и чедна, бледа као ÑибирÑки Ñнег и хладна као лед. - И док ти ветар, мрÑи коÑе, ја уздишем и за тобом чезнем, због твоје лепоте, која ме води, до неба, на беÑкрајној Ñлободи. - Да Ñу ове птице, људи рекле би ти Ñве, како те гледам, погледом што луди. О, душо моја, открићу Ñе. - Ветар ти удара у груди, а ја бих волео, да их љубим. И ево још ми уÑта бриде, јер Ñу тако Ñкривене и безобразно Ñтидне. - 2. О, Софија, мудроÑти моја, и док корачам, полако у Ñени, Ñамо ове звезде, то знају, колико ја миÑлим о теби. - И блага грозница ме хвата, поÑтаје ми вруће око Ñтрука, кожа ми Ñе јежи око врата, о, тако бих да ме додирне твоја рука. - Руке ми у Ñумрак рашири, да ми дах, до јутра Ñтане, и дај ми то, иÑпод хаљине што вири, да Ñе Ñладим, натенане. - 3. О, Софија, мудроÑти моја, дај ми да те љубим по дну Ñтомака, да те волим и Ñрећном чиним, да те одведем на врх Хималаја, до беÑкраја, до нашег малог раја. © Ðна Бербаков – Ðнее ЉУБÐÐ’ÐИ СÐÐ -*ЉУБÐÐ’* Црно небо над мојим градом. У мени Ñе Туга, бори Ñа Јадом. УÑамљена Ñве више и више, никоме ни пиÑма не пишем. Чини ми Ñе да Ñу Ñви заборавили на мене. Па, ни ја више не миÑлим на Ñебе. Тешко ми је и то тако, признајем. Увек Ñама изнова оÑтајем. Ð, некад можда и јеÑам волела, али таква љубав ме је Ñамо, болела. Хоћу да оÑетим, неке нежне очи. Питам Ñе, да ли ће и мени љубав доћи? Сама Ñам и није ми лако. Моје Ñрце је Ñломљено, као Ñтакло. © Ðна Бербаков – Ðнее Јовица Чичић Nisu sva deca srećna Da bar malo bude bolje u ovom svetu mogli bi smo uz više ljubavi i nežnosti izmamiti osmeh na licu svakom detetu a i naša bi srca tada sijala od radosti. Nisu sva deca srećna, a mi treba da znamo za njih, da im se nadjemo u nevolji da nesebiÄnu nežnost i ljubav im damo i da se potrudimo da njihov svet bude bolji. Njima treba pomoć od svih nas da prebole iskušewa koja ih muÄe Podajmo im što je potrebno za spas da ozdrave i zaborave šta je bilo juÄe. (C) Jovica ÄŒiÄić Hvala ti rodoljube Odazvao si se rodoljube na poziv da zemlji pomogneš i hrabro stisnuvši zube otišao si pa ako treba i da pogineš. Hvala ti rodoljube što se nisi iskušenjima predao ni kada si video da ti braća gube ti tada si još silnije napadao. Ali neprijatelja je bilo mnogo sa tobom samo oni koji te qube i niko ti drugi nije pomogo muÄeni rodoljube. Borio si se za Srbiju lepšu i bolju i braneći je svoj si život dao na Äasnom polju Äasno si pao. Pao si i izgubio glavu ali nisi dušu rodoljube sa njom si stekao veÄnu slavu i ušao u nju na zvuk svete trube. Ko dolazi na tvoj grob da se zahvali Samo tvoji, donesu ti cveće i sliku ti ljube Od nas niko ni sveću da ti zapali a mnogo si nas zadužio rodoljube. (C) Jovica ÄŒiÄić Jovica ÄŒiÄić - O sebi RoÄ‘en sam 30. septembra 1986. godine u Drvaru, Bosna i Hercegovina. Prva dva razreda osnovne škole sem pohaÄ‘ao u Drvaru, da bih kasnije školovanje nastavio u Kruševcu i tu okonÄao. Danas u Kruševcu živim i radim. Ovo je moja prva zbirka pesama, nadam se ne i poslednja, jer imam ja dosta pesama koje bih voleo da podelim sa vama. Jovica ÄŒiÄić i Jelena Djordjević Јелена Протић-Петронијевић ВЕЧЕ ТРИ ПЕСÐИКÐ- Ðикола, Ðна, Јовица Јелена ПП: -Добровече. ПБ. Ðишта нам друго не преоÑтаје него да Ñе прикључимо идеји Љубе Обрадовића и покушамо да предÑтавимо Ð²ÐµÑ‡ÐµÑ€Ð°Ñ Ñ‚Ñ€Ð¸ одабрана пеÑника најбоље што знамо. ПоÑебноÑÑ‚ ове авгуÑтовÑке пеÑничке вечери је та што ћемо чути три млада пеÑника, а то нам даје наду да поезија није поражена у овом Ñвету који мари, рекло би Ñе за неке ÑаÑвим другачије ,,вредноÑти”. Уз наше вечерашње ауторе, у Крушевцу и околини Ñазрева генерација пеÑника међу којима Ñу још и Љиљана Павловић, Срђан Трипуновић, ÐлекÑандар Марић, већ Ñтални Ñарадници Културног центра. Ðеко је активнији, неко већ има објављену књигу, некоме другом је потребна већа подршка и охрабрење, али Ñви имају иÑпод тридеÑет година и пишу поезију. Ðајмлађи од Ñвих њих је Ðикола Стојановић, а већ има две објављене књиге. Предлажем да за почетак чујемо једну Ðиколину пеÑму. Ðиколина поезија је претежно окренута љубавним темама, али Ñе ту јављају и пеÑме поÑвећене мајци, брату, родном крају, кући, деди, ту је и Ñећање на рат који није тако давно био... Понеке пеÑме личе на ÑтароградÑке, мађарÑке и руÑке романÑе, на баладе Ђорђа Балашевића... Ðеке ноÑе дух војвођанÑке равнице и као да их је отпевао и Ñвојим глаÑом обојио Звонко Богдан, а у питању је моравÑко поднебље и пеÑник који је раÑтао у ÑаглаÑју Ñа природом оÑлушкујући и гледајући њене промене, уживајући у лепотама које неко други не би приметио... ПоÑтавља Ñе питање какву би поезију Ðикола пиÑао да је одраÑтао у граду и у неком ÑаÑвим другачијем окружењу? ПеÑник је надахнут литературом и лектиром коју је читао, па његове ритмичне, римоване пеÑме враћају у време Ђуре Јакшића, Милана Ракића, Дучића, па и ЈеÑењина, Блока, МајаковÑког. Још једно занимљиво питање јеÑте – у ком ће Ñе правцу надаље развијати пеÑништво овог младог аутора? Да ли ће оÑтати у романтичарÑком тону, или ће Ñе уклапати у Ñавремену поезију, уз Ñве оно што га већ чини оÑобеним, препознатљивим? Да он има ÑмиÑла за хумор у поезији, Ñведоче и награде Ñа ФеÑтивала хумора и Ñатире ЗЛÐТÐРКÐЦИГÐ, па Ñе од овог младог аутора може очекивати још изненађења. ПеÑникови гоÑти- Синхро. Биографија Ðиколе Стојановића:
Још нека реч о Ðиколи, ÑмиÑао за маркетинг, добре жеље за Ñтудије права, очекивања да Ðови Сад помогне пеÑнику да развија миÑао и дух, да га мотивише да напредује и иÑтраје у овом поÑлу који је доÑта озбиљно започео. Желимо му много Ñреће и упорноÑти. И ту Ñмо да му помогнемо ако затреба. ГРУПРСИÐХРО : Ðикола Стојановић |
||||
| Poslednji put ažurirano ( Friday, 12 August 2011 ) | ||||
| < Prethodno | Sledeće > |
|---|