SADRŽAJ SAJTA
POČETNA
НОВИ САЈТ
DOBRODOŠLI !
O NAMA
Aktuelni program
MILIĆ OD MAČVE
ZLATNA KACIGA
PUTEVI KULTURE
TIN FEST
NOSTALGIJA
KRUŠEVAC PAMTI
KARAOKE OKRŠAJ
SLIKAMO ZA KCK
PROGRAMI KCK
Mesečni programi
Vodič KCK - 18
KONKURSI
OGLASI KCK
BLOG
FEDRARO
STARI SAJT
KABARE KCK
HOR SRPKINJE
BIOSKOPI
Grad adrenalina
VIDEO
PROMOCIJE KNJIGA
SAJAM KNJIGA
PUTEVI KULTURE
GRAD ADRENALINA


AUDIO - VIDEO
BLOG KCK
САЈАМ КЊИГА

LINKOVI











BIOSKOPI
20 ZLATNA KACIGA

Izabrana vest
DETALJNIJE
Administrator
Statistika
OS: Linux h
PHP: 5.4.45
MySQL: 5.7.31-log-cll-lve
Vreme: 06:54
Caching: Disabled
GZIP: Disabled
Članovi: 8
Vesti: 721
Veb veze: 5
Posetioci: 4265955
Veljko Stambolija - O Raki Draincu PDF Štampaj E-pošta
Autor Ljuba   
Wednesday, 17 August 2011

Вељко Стамболија - Лирска скица за Раку Драинца

Драинцу је најтеже падало одвајање од завичаја и дјетињства. Одлазећи из родног краја, ко лептира привукла су га свјетла велеграда да на њима спржи своја завичајна крила. Са ''срцем као јединим пртљагом'', вјечно ће остати болан, заправо незаштићен и неприпремљен за гредске марифетлуке мада је и сам био шерет и умио да забавља публику. Умио је Рака да буде позер, ал` узалуд, срце је вукло до ''светачких и босих ногу''.

Неки крупан црвени цвет
Расте испод мрких сеника,
Као кандила шумском богу.
Са тог сам брега, давно, одлутао у свет,
Те не знам да ли још у којој брези живи слика
Мог прозеблог детињства,
Светачких и босих ногу?

(''Родни брег'')

Између ''вечито будних јавних кућа и апсана'' покушао је да лебди овај худи лептир спржених крила, навлачећи на лице и маску, али како да превари оне који су маскирању вичнији. Вјечно гладан и вјечно празних руку трбухозборио је своју поезију и боемисао по кафанама.

Глад ми је бескрајна, а руке вечно празне.

Ноћу низ улице градске на прстима носим месец
И тугу остављам под прозорима изгубљених жена.

Дао бих све, а ништа немам.
Глад ми је бескрајна, а руке вечно празне.

Горштачки крупнорјек и гласан сјекао је кафански дим као ножем и бацао рукавицу изазова малограђанској ситости и самољубљу. Њихово пуноцрјевно надимање и подригивање иритирало је Драинчево узвишено гладовање. Драинац, сав од завичаја и сав од пјесме, шиба по ћифтинским душама и због тога плаћа високу цијену. Срце, његов пјеснички орган, тешко да је могло издржати подругљиве погледе ситношићарџијске чаршијанске раје. Када неко своје срце и читавог себе, без изузетка, дарује Зевсовим богињама, онда ми имамо једно више биће, биће које ка висинама тежи и које заслужује све знаке наше пажње. Онда му опраштамо што се вукао по градским буџацима и дар сатирао и трошио у јаловим разговорима са неталентованима.

Вељко Стамболија

04.08.2011. године у 20:30 часова, у Трбуњу - родном месту Радета Драинца, одржана је манифестација *ПЕСНИЦИ ДРАИНЦУ У ПОХОДЕ* коју су заједнички организували Културни центар Крушевац, Народна Библиотека *Рака Драинац* и КЦ *Драинац* из Блаца. На манифестацији су ове године наступили: Др Предраг Јашовић, Бора Благојевић, Вељко Стамболија, Никола Стојановић, Јелена Протић-Петронијевић, Мића Живановић, Слободан Ценц, Миљојко Милојевић, Томислав Симић, Витомир Јовановић Џогурда и Љубодраг Обрадовић. Програм је водио Мирослав Панић из Блаца, а о стваралаштву Радета Драинца говорили су Др Предраг Јашовић и Вељко Стамболија.
 
Sledeće >