Културни центар Крушевац - Добродошли!

Јелена Ђорђевић

Драгиша Обрадовић, академски вајар и универзитетски професор

СТВАРАЛАЦ ВИСОКОГ ДОМЕТА

ДРАГИША ОБРАДОВИЋ je рођен 5.октобра 1943.године у селу Пепељевцу код Крушевца.Основну школу учио је у родном месту,у Великим Купцима и Крушевцу.Средњу уметничку школу похађао је у Новом Саду и Херцег Новом.Студије вајарства завршио је 1966.године на Академији за ликовне уметности у Београду у класи код професора Мише Поповића и Јована Кратохвила. Изучаваоје проблем скулптуре у простору у оквиру последипломских студија код проф. Војислава Вујисића на Факултету примењених уметности од 1973.-1975.год. Члан је УЛУСа од 1967.год.У Врњачкој Бањи је професор Гимназије од 1966.до 1969.године. У периоду од 1969.до 1973.је слободан уметник.Радио је на програму синтезе и културе простора у Културном центру Врњачке Бање у периоду од 1973.до 1997. Истовремено, од 1988. до 1996. је управник Замка културе.

На Факултету уметности, Универзитeта у Приштини (сада у Косовској Митровици) од 1997. године је наставник( професор) за предмет Вајање .Од школске 2005.до 2010.до 2011.године. Драгиша Обрадовић је приредио преко 40.самосталних изложби скулптура и цртежа у најзна чајнјим галеријама у Београду и другим градовима Србије(УП.»Цвијета Зузорић»Галерија УЛУС, Културни центар Београда, Салон МСУ,Београд,»Ликовни сусрет «,Суботица,Галерија «Србија»,Ниш(2.пута), Уметничка галерија Народног музаја,Крагујевац, Галерија «Надежда Петровић», Чачак, Уметничка галерија, Крушевац, Народни музеј Крушевац,Народни музеј Косовска Митровица, Културни центар Приштина, Народни музеј Краљево, галерија Огранка САНУ, Нови Сад, Галерија «Лазар Возаревић »Сремска Митровица, Замак културе, Врњачка Бања, и тд.). Учествовао је на преко 250.колективних изложби у земљи и иностранству. Скулптуре Драгише Обрадовића налазе се у сталној поставци Националног музеја у Београду-Збирка савремене југословенске скулптуре;у Народним музејима Краљева, Крагујевца, Крушевца; у галеријама у Чачку, Суботици, Новом Саду, Сремским Карловцима, Пироту, Врњачкој Бањи, Скопљу, Бања Луци, Београду и тд. Дела овог аутора налазе се у слободном простору града Прилепа, у Острошцу код Бихаћа, у Врњачкој Бањи, на Златару, (хотел «Палисад»).... Израдио 2006. реконструкцију споменика Краљу Александру I Карађорђевићу.. Споменик је постављен исте године у централном парку Врњачке Бање, на месту где је постојао од1938. О стваралштву Д.Обрадовића обављене су две моногафије: Синтезе Драгише Обрадовића, ко-ју је приредила Ема Радуловић (2004.) и Цртежи Драгише Обрадовића, уводни текст Петар Петровић (2007.) .Д.Обрадовић је аутор књиге есеја „О уметности и уметницима“, ( 2010), Рецензије проф, др Ратко Божовић, проф.др Слободан Раичевић и проф. др Љубиша Фолић. Библиографија о Д.Обрадовићу садржи прко 500.јединица. Одреднице о стваралаштву Д.Обрадовића објављене су у Српској националној енциклопедији (стр.768), Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 2008.и у Енциклопедији Крушевца, 2011.Казивања и исази српских вајара (33.аутора) Весне Мајхер,2006. Добитник је више награда и признања за рад у области културе и за уметничка остварења.

РАД У ОБЛАСТИ КУЛТУРЕ и УМЕТНОСТИ

У оквиру пројекта СИНТЕЗА И КУЛТУРА ПРОСТОРА,покренуо је у Културном центру Врњачке Бање и организовао од 1973.:

• 1.СЕДАМ Симпозијума синтезе, на тему планирања,заштите и хуманијег обликовања прост- ора.То су били запажени научно-стручни скупови урбаниста,архитеката,ликовних и примењених уметника,инжењера шумарства и хортикултуре,социолога,културолога,филозофа, исто- ричара уметности и других стручњака из тадашње Југославије (Београд, Загреб, Љубљана,Сарајево, Скопље, Нови Сад, Приштина, Ниш, Крагујевац и тд.).
• 2.Уредио и одштампао,  пет КЊИГА СИНТЕЗЕ,о д 1975-1988. као главни и одговорни уредник (са редакцијом најпознатијих имена из наведених струка: А.Бркић, М.Митровић, Б.Петков-ски, С.Берник, У.Мартиновић, Р.Станић и др.),ауторизованих саопштења и дискусија учесника поменутих скупова.
• 3.БИЈЕНАЛЕ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ СКУЛПТУРЕ У ПЛЕНЕРУ(1973.), као смотру скулпторск- их пројеката,у чијој је основи уграђено синтезно промишљање за слободни простор. Одржано је пет Бијенала,уз учешће најпознатијих вајара.Најуспелија решења одабирао је компетентан жири за реализацију у камену или мермеру.
• 4.Уоквиру СЕДАМ ВАЈАРСКИХ СИМПОЗИЈУМА, и кроз рад Вајарске летње школе, реализовано је од 1974.године, 14.вајарских пројеката, који су данас део просторне културе урбаног амбијента Врњачке Бање.
• 5.Саставни део пројекта СИНТЕЗЕ је и ЦЕНТАР ЗА САВРЕМНУ ГРАФИКУ, оформљен 1985.године у три сегмента:Сусрети са графичким ствараоцима(3х10), Графичка радионица и Школа графике. У сва три облика деловања Центра, организовано је 21.сесија. У оквиру првог сегмента презентовано је стваралаштво 63 а у другом преко120 најпознатијих српских графичких уметника. У Школи графике, коју је водио бард српске графике, професор Бошко Карановић, а потом Р.Карановић, језик ликовне и графичке писмености, стекло је преко 200.младих људи: ученика, студената, данас познатих, уметника, архитеката, инжењера, лекара, економиста, правника и других.
• 6.НОВУ УМЕТНИЧКУ РАДИОНИЦУ оформио је1981.године са задатком да презентује пројекте естетског уређења ентеријера и екстеријера. Састав Радионице био је интердисциплинаран (урбаниста, архитект, сликар, вајар, пејзажни архитект, дизајнер, социолог културе, и тд.). Изложбама Радионице приказана су јавности најбоља решења и уређени просторни амбијенти у Врњачкој Бањи (пословни простори, хотелски објекти...).
• 7.Научно-истраживачки пројекат ПРОСТОРНО,УРБАНО ПЛАНИРАЊЕ И ИЗГРАДЊА простора региона Краљево, покренуо и организовао је 1982-1985. године, уз финансијску подршку тадашње Основне зајднице за науку региона, који реализовао тим стручњака у саставу: архитект Алексеј Бркић, проф.др Милан Сапуџић, проф.др Првослав Ралић, мр Срђан Митровић, проф.др Бранислав Пиха, арх. Сп.Милошевић и Д.Обрадовић.
• 8.ЕТНОГРАФСКО НАСЛЕЂЕ региона Краљево, био је други научно-истраживачки пројекат, који је у периоду 1982.-1985. финансирала иста Основна заједница,а покренуо и организовао у оквиру Културног центра Врњачке Бање, у сарадњи са Народним музејима у Краљеву, Чачку и Крушевцу, са циљем да се путем научно-стручног истраживања, на подручју, тадашњег региона Краљево, утврде традиционални садржаји, облици и мотиви, као могућа основа за аутентичан сувенир Врњачке Бање и других градова Западног Поморавља.
• 9.ЦЕНТАР ЗА КУЛТУРУ И УМЕТНИЧКО СТВАРАЛАШТВО МЛАДИХ организовао је у оквиру Замка културе 1989.године за следеће облике деловања:Радионицу за ликовну културу и културу простора, Радионицу за културу звука, Позоришну радиоицу са школом говора и глуме: Студио за савремени плес, фолклор и балет; Студио за теоријски рад, књижевну и музи чку радионицу...
• 10.МЕЂУНАРОДНУ ЛЕТЊУ АКАДЕМИЈУ ЗА ЛИКОВНО СТВАРАЛАШТВО организовао је 1991.год.и до сада је реализовао 15.сазива у сарадњи са академијама и факултетима за ликовне и примењене уметности тадашње Југославије, које су за сваки сазив бирале своје најбоље студенте за одсек сликарства, вајарства и графике. Сваку од ових области водио је по један ментор-професор, са ових институција. Гости ове Академије били су студенти из Русије, Украјине, Грчке и Републике Српске. До сада је у раду ове Академије боравило преко 200. студената. Оформљена је својеврсна Уметничка збирка Међународне Академије при Замку културе, која броји око 250. слика, скулптура, цртежа и графика, чији су аутори данас афирмисани млади уметници (на пр.в.д.декана ФЛУ у Београду.проф.З.Граовац)
• 11.ФЕСТИВАЛ ПЕЈСАЖА је покренуо и организовао1992. године са превасходним циљем да се афирмише савремени приступ сликарства предела. У протеклом периоду одржане су, бијенално, три сесије, приређене три запажене изложбе знаменитих сликара пејсажа. Три аутора су добила Велику награду Фестивала: Ј.Ракиџић, З.Мандић, Р.Лазаревић, а откупне:М.Гвозденовић, Б.Продановић, Б.Карановић и З.Јовановић Добротин.
• 12.ПРОЛЕЋНИ ЛИКОВНИ САЛОН деце и омладине Врњачке Бање, приређује се као СМОТРА ликовних остварења најмлађих са територије општине Врњачка Бања, узраста од вртића до средњошколске омладине.
• 13.УМЕТНИЧКУ ЗБИРКУ Замка културе формирао је и њену промоцију организовао1993.г. у Београду,у Галерији УЛУС.Од те године, Збирка се презентује у Замку културе као стална поставка, у три сегмента:сликарство,вајарство, графика и цртеж. У Кабинету графика Народног музеја у Београду, 1995.године, приређен је избор графичких листова ове Збирке.Исте године, поставка је престављена у Галерији савремене уметности у Нишу.
• 14.ШКОЛУ ЗА ЛИКОВНЕ ТАЛЕНТЕ покренуо је и организовао 1994. године. Она се од тада реализује редовно током године и у летњем периоду. Школа уводи младе у област сликарства вајарства, цртежа и графике, са циљем да их упути у основе ликовне писмености и да код њих развија таленат за ликовно стваралаштво.
• 15.ЗНАЧАЈНЕ ПОЈАВЕ У САВРЕМЕНОМ ЛИКОВНОМ СТВАРАЛАШТВУ реализовао је од 1988.године,предствљајући у Замку културе најзначајније ствараоце, у области сликарства вајарства графике (Ћелић, Љ.Сокић, Н.Гвозденовић, П.Васић, Карановић, С.Арсић Басара, Продановић, М.Сарић, М.Крковић, Милић од Мачве, М.Сташевић, Д.Мојовић, Ј.Ракиџић, З.Мандић, Н.Јанковић, О.Јеврић, М.Србиновић и тд.).
• 16.Пројекат ИЗ РИЗНИЦА МУЗЕЈА И ГАЛЕРИЈА је формиран са циљем да представи збирке и поставке, почев од Националног музеја у Београду, преко Историјског и Војног музеја и Музеја савремене уметности, музеја у Зајечару, Смедеревској Паланци, Вршцу, Крагујевцу, Нишу, Чачку, Краљеву, Крушевцу, Параћину, Јагодини и тд. Представљена су дела најзанчајнијих српских и југословенских аутора, затим, дела Уроша Предића, Ђорђа Крстића, Паје Јовановића, Надежде Петровић; Милене Павловић Барили.
• 17.АТЕЉЕ «БАСАРА-ОБРАДОВИЋ», покренуо у Врњачкој Бањи 2000.године са академиком С.Арсићем Басаром ,за младе ствараоце Србије, да се у оквиру уметничких радионица организује стваралачки рад младих вајара, сликара, графичара, дизајнера, архитеката, историчара уметности и синтеза уметмничкох стваралаштва.. У оквиру Атељеа, организовани су разговори о актуелним питањима савременог уметничког стваралштва, културе изградње и обликовања простора. Организовано је и разматрању тема: Уметност на крају века: модерна-постмодерна, Синтеза стваралаштва-простор као облик и Материја, облик и значење. Прве две теме су објављене у I Свесци а трећа у II Свесци разговора.
• 18.ИЗЛОЖБА «ПРВИ КОРАК»је реализована 2004.године као смотра првих самосталних и школских остварења ученика и студената уметничких школа и факултета, са подручја Врњач ке Бање, који су своја прва знања стицала, најпре у Радионици за ликовну културу а потом у Школи за ликовне таленте.Данас на факултетима за ликовне и примењене уметности студира 13.некадашњих полазника Школе а двадесеторо похађа средње уметничке школе.Троје из тог драгоценог, првог састава полазника, стекао је диплому факултета ликовних, односно примењених уметности. Потребно је том броју додати десетак младих, данас успешних архитеката, који су били међу првим полазницима Радионице за ликовну културу и културу простора. Организована је прва самостална изложба у оквиру тог пројекта, првом младом дипломираном сликару као помоћ и постицај на «првом кораку» према ликовној сцени Србије.
• 19.ВРЊАЧКА ЛИКОВНА РАДИОНИЦА организује се две године за студенте и младе уметнике са подручја Врњачке Бање и из других места са задатком да размене стваралачка искуства и подстакну своје професионалне енергије у области сликарства, вајарства графике или пак на плану синтезе стваралаштва (обликовање простора, уз очување природног и градитељског наслеђа).
• 20.КУЛТУРА ПРОСТОРА ВРЊАЧКЕ БАЊЕ (а тиме) И ОСТАЛИХ СРЕДИНА. Активно је ангажован у свим пројектима очувања и унапређења природне средине Врњачке Бање и њене даље изградње у складу са највишим естетским и културолошким стaндардима.