Културни центар Крушевац - Добродошли!

У програму су учествовали: академик Матија Бећковић, Ивана Жигон и дечји ансамбл Косовски божури, Небојша Дугалић, Љубодраг Обрадовић, Небојша Лапчевић, Дара Вучинић, Миомир Мики Јовановић,  Ненад Раденковић Јеро, Етно група БЕЛА ВИЛА, Удружење фрулаша Адам Миленковић и други...

Бројна публика је уживала у оригиналном лирском приступу теми *РАСПЕТО КОСОВО*, тако да су поједине сцене измамиле и по неку сузу, нарочити када је као специјални гост програма наступила Ивана Жигон са дечјим ансамблом *КОСОВСКИ БОЖУРИ*, па изволите, погледајте фотографије и сценарио триптиха и дочарајте себи како је све то изгледало.

Ивана Жигон


Небојша Дугалић


Поглед на сцену са балкона


Академик Матија Бећковић

Понекад пар стихова каже више од стотину реченица, а данас је управо такав дан! Зато сам ја и пожелео да све Вас поздравим мојом песмом *МИРИС БОЖУРА*, која симболизује жељу да се Косово и Метохија сачувају у границама Србије.

Уводна музика за улазак публике. На знак за почетак ОФФ текст завештања са ЦД-а.

ВОДИТЕЉ: Поштовани пријатељи, уважени гости Лазаревог града, добро вече и добро дошли у Крушевац, град Весник мира.

На самом почетку ове вечери чули смо део заветног тестамента сликара Милића од Мачве, који је нашем граду и српској култури завештао сто једанаест дела инспирисаних косовским митом.

У предвечерје највећег националног празника, Видовдана, старатељ Милићеве поклон Галерије КОСОВО ПРВИ ПРАГ СРБИЈЕ, Културни центар Крушевац, организује овај поетско музички триптих као скромно уздарје за неизрециву лепоту којом нас је Mилић Станковић на почетку другог миленијума несебично даровао.

У име домаћина поздравиће вас директор Културног центра Крушевац господин Љубодраг Обрадовић.

Љуба у говору поздравља госте са списка који је дао протокол и говори своју песму *МИРИС БОЖУРА*. /до 3 минута/...

Након Љубе без најаве наступа Бела Вила прва нумера свадбена

БЕЛА ВИЛА Ајде Като

Након Вила излази Дугалић и чита песму. Музичка подлога одмах улази иза њега.

ДУГАЛИЋ: / музичка подлога иза стихова Херувимска П.Аксентијевић/

ВИЛЕЊАК ИЗ МАЧВЕ

Милић Станковић, вилењак из Мачве
Витез црних дудова и белих брестова
Нови Ноја с барком прадедовске бачве
и кључар Куле на седам ветрова.

Милић од Мачве, костур Радованов
Барбарогеније, млад два-три столећа
по целој земљи је костур свој разграно
своја, лета, јесени, зиме и пролећа.

Мајстор из Мачве, мајстор од Заната
за калфе и шегрте, што му воду труне,
Боје су му од вина, тамњана и злата
Сунцокрет зрео носи место круне.

Кад слика јаше невидљивог ата,
и испаљује почасне плотуне
по ораницама увоштаног платна
где се свет рађа, распада и труне

Плавет с небеског бунара захвата
белину из мачванске земље златоруне
руј из девојачких соба и вајата
Витешку одежду носи преко гуње

Чудотворац Милић ведри и облачи
пркосећи свакој нечастивој сили
јер име Милић унатрашке значи
најлепши украс сваке куће- ћилим.

Пророк са Звездаре предвиђа чудеса
која се још у тајним сефовима крију
претворио је целу Мачву у небеса
а цела небеса у земљу Србију.

Оди по народу у пратњи змајева
проповеда, исцељује,тумачи знамења,
За њим лете стогови, стабла из гајева,
и котрља се воденичко камење.

Укроћује звери, воде и олује
сву снагу и знање црпи из опанка
Кад севају муње он се осмехује
јер зна да га сликају озго из облака

и да га Господ гледа са небеске
липе, с које опадају мирисне латице
и благосиља му слике богојављенске
на којима лете цркве крилатице.

Кад силе небеске у сумрак столећа
привежу силе земаљске за стење
скину српски народ с Христовог Распећа,
и објаве велико српско Васкрсење-
саградиће цркву с дванаест звоника
чија звона ће свет развеселити.
Наш живот је пресликан са његових слика
на које ћемо се сви ми преселити. 

Добрица Ерић

/ микс Хиландарска звона/

/ Музичко финале које прати Дугалића док излази са сцене/

Како Дугалић изађе уз промену светла на сцени и музички фејд аут улазе фрулаши. 

ПЕЦА: Након стихова песме ВИЛЕЊАК ИЗ МАЧВЕ Добрице Ерића, коју смо чули у интерпретацији драмског уметника Небојше Дугалића ,и питомих тонова фруле којима су нас даривали чланови удружења фрулаша Адам Милутиновић из Крушевца, подсећамо Вас да је 2003. године објављена илустрована монографија о поклон збирци слика КОСОВО ПРВИ ПРАГ СРБИЈЕ. Монографију је сликом и речима украсио сам сликар, док је уредник издања био књижевник Љубиша Бата Ђидић . Уз предлог да посветите своју пажњу овом вредном ликовном и књижевном делу, позивамо домаћина Галерије Милића од Мачве, књижевника Небојшу Лапчевића који ће нас поздравити својим стиховима.

НЕБОЈША ЛАПЧЕВИЋ

ПЕЦА: Уз заветну Милићеву поруку: Нека цветају сви цветови али заливајте оне чији је корен укопан у традицију, слушамо део аутобиографије сликара у инетрпретацији драмског уметника Небојше Дугалића.

ДУГАЛИЋ:

Милић Станковић рођен је у Мачванском Белотићу 1934. године од мајке Десанке и оца Радована Пантелијиног. Још као дете правио је узбудљиве играчке због чега га је отац хтео дати за машин-шлосера, али је он ипак завршио Гимназију у Шапцу, а студије сликарства на Академији ликовних уметности у Београду 1959. године. Тог лета награђен је студијским боравком у Паризу , а већ у јесен отворио је прву самосталну изложбу у галерији Графичког колектива. Са те изложбе, женевски колекционар Жорж Херберт Бек откупио је седам Милићевих слика. Од тог новца син је оцу Радовану купио пар најдебљих волова у знак помирења, пошто га се отац претходно одрекао због напуштања студија архитектуре.

Није му било свеједно што му је син :Ошо у сликаре да буде вагабунда и да никад нема ни пребијене паре. До самртног часа 2000. године сликар је приредио хиљаду и две стотине самосталних изложби, док се његова платна налазе у београдском Народном музеју ,Музеју савремене уметности у Београду, Палати Уфичи у Фиренци, Ватиканском музеју, Музеју Гугенхајм у Њујорку и Музеју уметности и историје у Женеви. Од изложбе у Галерији графичког колектива 1962. године ,која му је насилно затворена због ТРАДИЦИЈЕ И ЋИРИЛИЦЕ, постаје политички дисидент све до познатих промена 1989 године.

Поред сликарства бавио се и књижевношћу за шта је награђен Багдалиним Златним прстеном деспота Стефана Лазаревића 1999 године. Поред овог признања добио је још само две награде: Награду за фантастику Милена Павловић – Барили 1989. године и Вукову награду 1992. године. Како је сам записао више од тога му није ни било потребно.

БЕЗ НАЈАВЕ излазе Беле виле и певају Густа ми магла.

ВОДИТЕЉ: „Иако је тог кобног Видова дана 1389.- те српски народ остао за неколико генерација без свог цветног божура - своје стваралачке завршнице, омладинске и племићке, народни гениј се кроз следећих 70 година постепеног губитка српске државности,припремао за нове скокове.

Своју муку, јад и чемер, изазван турским, агарјанским и азијатским нечувеним тлачењем, претворио је у монументалну литературу и поетику усменог казивања. Тако је надоместио све своје државне губитке и поново се устројио у европске народе преко свог језика“...записао је у својој монографији Милић од Мачве.

Сведочећи тезу Матије Бећковића да највећу отпорност показује дух, а највећу носивост згажени језик, вечерас поздрављамо оне који су својим песмама опевали ново косовско страдање. Песници са Косова и Метохије подсетиће нас , у предвечерје 620 косовског Видовдана, да је Књегиња Милица будућем Ослободиоцу оставила две воштанице пред олтаром Високих Дечана, као заветну поруку да нема вечног мрака, ни потпуног пораза. Миомир Мики Јовановић нам долази из Косовске Митровице.

МИКИ ЈОВАНОВИЋ две песме.

Након Микија Јовановића фрулаши друга нумера.

ВОДИТЕЉ: Након стихова Микија Јовановића који је своје певање овековечио у збиркама: И РЕЧ ЖИВОТ РОДИ,КАД НОЋ ЈУТРО НЕ ПРИЗНАЈЕ И НЕБЕСКА ВАТРА превођених на пољски,руски,македонски и румунски језик,

поздрављамо песникињу која је из родног Вучитрна понела магични сјај косовских божурова. Као књижевник објавила је десет збирки песама од којих издваја ЛИСТАМ ВАТРУ у издању Српске књижевне задруге и збирке ГОРА БОЖУРОВА и ТРАГ ТРАВЕ. Као научни радник и доктор књижевности бавила се прожимањем усмене и писане књижевности у многобројним студијама. Превођена на стране језике, њена поезија сведочи поетски тренутак и трагику српског Космета. С великим задовољством желимо добродошлицу госпођи Даринки Вучинић.

ДАРИНКА ВУЧИНИЋ две песме

Након Даринке БЕЛА ВИЛА Прелетеше птице ластавице

ВОДИТЕЉ: / најава за Јера/ Биле су ово чланице етно групе Беле Виле Културног центра Крушевац, са гостима, а вашој пажњи препоручујемо песника чији стихови су остали забележени у многобројним збиркама. Ненад Раденковић Јеро, један од осведочених поета свете српске земље, у царски град доноси снове и стрепње наших сународника са Космета.

ЈЕРО две песме.

После Јера ДУГАЛИЋ без најаве СВЕТИ ЈОАНИКИЈЕ

Водитељ: Након стихова академика Љубомира Симовића,са изузетним задовољством најављујемо поетску реч књижевника чији стихови чине темељ српске књижевне баштине. Његова поетска реч у одбрани Косова и Метохије зачула се још у прошлом веку а његов интелектуални вапај над разореним српским светињама и данас буди заспалу Европу. Даме и господо гост Лазареве престонице академик Матија Бећковић.

МАТИЈА БЕЋКОВИЋ

Водитељ: Уз велику захвалност академику Бећковићу , вашој пажњи са великом радошћу представљамо специјалне госте нашег програма. Драмска уметница Ивана Жигон и дечији ансамбл „Косовски божури“ најбољи су амбасадори српског Космета у свету. У предвечерје Видовдана поздрављамо их на светој земљи Лазареве престонице са жељом да и њих као и све нас, што пре обасја светлост слободе заветних воштаница књегиње Милице.

ИВАНА И БОЖУРОВИ.

НА задњој нумери се придружују сви извођачи програма.

ВОДИТЕЉ: Поштовани пријатељи уз најдубљу захвалност свим извођачима и вама као публици одјављујемо наш програм. Лаку ноћ.

ПОГЛЕДАЈТЕ ПЛАКАТ У ОРИГИНАЛНОЈ ВЕЛИЧИНИ !

Плакат је дизајнирала Јелена Ивановић - дизјнер Културног центра Крушевац