Културни центар Крушевац - Добродошли! - Slava KCK

Песме о Светом Сави

ТРАГ СВЕТЛОСТИ

Иза гора и долова,
иза свести и савести,
иза сећања и бола,
траг светлости...

Осмех на лицу,
у очима сјај.
Узлет у птицу,
узлет у бескрај.

Све за народ,
за себе ништа!
Никад горд,
увек оптимиста!

Светли и сад светли,
ватра са Врачара,
Хтели су га проклети.
Све их разочара.

Светли, и увек ће...
Иза гора, испод неба,
у новој зори свиће
и у срцу место вреба...

Како све пролети...
олтари, престоли, живот...
Све нестане без трага...
А у души нада,
да истина освести,
кад лице обасја,
траг светлости...

Љубодраг Обрадовић

Слику Св.Сава урадила Дијана Обрадовић

Песме о Светом Сави можете прочитати на линку:
ПЕСМЕ О СВЕТОМ САВИ

БИОГРАФИЈА СВЕТОГ САВЕ

Свети Сава (по рођењу Растко Немањић; рођен око 1169. у дежевачком крају на планини Голији, преминуо је 14. јануара (по јулијанском календару) 1236. у Трнову у Бугарској, при повратку са ходочашћа у Јерусалиму). Био је најмлађи син великог жупана Стефана Немање и први српски архиепископ. Био је брат краљева Вукана и Стефана Првовенчаног. Изборио се за самосталност рашке архиепископије од Византије 1219. године и поставио темеље данашње Српске православне цркве.

Растко Немањић је у младости од оца добио Захумље на управу. Међутим, Растко је побегао на Свету гору и замонашио се у руском манастиру Светог Пантелејмона. Касније је са својим оцем, који се у међувремену замонашио и добио име Симеон, подигао манастир Хиландар, први и једини српски манастир на Светој Гори.

У Србији је убрзо дошло до борбе за власт између Савине браће. Због тога се Сава вратио у Србију, како би зауставио грађански рат. Истовремено се бавио просветитељским радом, настојећи приближити својим сународницима основе верске и световне поуке, да би се 1217. вратио на Свету гору. Године 1219. Сава је од васељенског патријарха у Никеји изборио аутокефалност српске цркве, а патријарх га је именовао за првог српског архиепископа. Остао је архиепископ све до 1233, да би га потом заменио његов ученик Арсеније. Више пута је путовао у Палестину. На повратку са једног од ходочашћа из Свете земље 1236. смрт га је затекла у тадашњој бугарској престоници Великом Трнову. Његове мошти је у манастир Милешеву пренео његов нећак, краљ Владислав.

Његова најзначајнија писана дела су „Житије, спомен на покојног оца Стефана Немању (Симеона)“, „Карејски типик“, „Хиландарски типик“ и „Студенички типик“, као и „Номоканон“.

Савин култ у народу био је јак. После једног устанка Срба против Османлијског царства, турски заповедник Синан-паша је 1594. спалио Савине мошти на Врачару. На месту за које се верује да се то одиграло подигнут је Храм светог Саве. У Србији се дан његове смрти по грегоријанском календару (27. јануар) прославља као Дан просвете.

Autor Ljuba
Tuesday, 26 January 2010
Културни центар Крушевац 27.01.2010. године слави своју славу Светог Саву! Сечење славског колача је у 12:00 у Клубу КЦК, а колач ће пресећи Протојереј Отац Драги Вешковац, старешина Цркве Лазарице. Овогодишњи колачар је Љубодраг Обрадовић, директор Културног центра Крушевац, а колач прима Радоје Савић, главни и одговорни уредник КЦК. Том приликом чланови секција КЦК извешће пригодни програм НА САВИНОМ ПУТУ који је осмислио и режирао Миодраг Динуловић! Песме о Светом Сави ТРАГ СВЕТЛОСТИ Иза гора и долова, иза свести и савести, иза сећања и бола, траг светлости... Осмех на лицу, у очима сјај. Узлет у птицу, узлет у бескрај. Све за народ, за себе ништа! Никад горд, увек оптимиста! Светли и сад светли, ватра са Врачара, Хтели су га проклети. Све их разочара. Светли, и увек ће... Иза гора, испод неба, у новој зори свиће и у срцу место вреба... Како све пролети... олтари, престоли, живот... Све нестане без трага... А у души нада, да истина освести, кад лице обасја, траг светлости... Љубодраг Обрадовић Слику Св.Сава урадила Дијана Обрадовић Песме о Светом Сави можете прочитати на линку: ПЕСМЕ О СВЕТОМ САВИ БИОГРАФИЈА СВЕТОГ САВЕ Свети Сава (по рођењу Растко Немањић; рођен око 1169. у дежевачком крају на планини Голији, преминуо је 14. јануара (по јулијанском календару) 1236. у Трнову у Бугарској, при повратку са ходочашћа у Јерусалиму). Био је најмлађи син великог жупана Стефана Немање и први српски архиепископ. Био је брат краљева Вукана и Стефана Првовенчаног. Изборио се за самосталност рашке архиепископије од Византије 1219. године и поставио темеље данашње Српске православне цркве. Растко Немањић је у младости од оца добио Захумље на управу. Међутим, Растко је побегао на Свету гору и замонашио се у руском манастиру Светог Пантелејмона. Касније је са својим оцем, који се у међувремену замонашио и добио име Симеон, подигао манастир Хиландар, први и једини српски манастир на Светој Гори. У Србији је убрзо дошло до борбе за власт између Савине браће. Због тога се Сава вратио у Србију, како би зауставио грађански рат. Истовремено се бавио просветитељским радом, настојећи приближити својим сународницима основе верске и световне поуке, да би се 1217. вратио на Свету гору. Године 1219. Сава је од васељенског патријарха у Никеји изборио аутокефалност српске цркве, а патријарх га је именовао за првог српског архиепископа. Остао је архиепископ све до 1233, да би га потом заменио његов ученик Арсеније. Више пута је путовао у Палестину. На повратку са једног од ходочашћа из Свете земље 1236. смрт га је затекла у тадашњој бугарској престоници Великом Трнову. Његове мошти је у манастир Милешеву пренео његов нећак, краљ Владислав. Његова најзначајнија писана дела су „Житије, спомен на покојног оца Стефана Немању (Симеона)“, „Карејски типик“, „Хиландарски типик“ и „Студенички типик“, као и „Номоканон“. Савин култ у народу био је јак. После једног устанка Срба против Османлијског царства, турски заповедник Синан-паша је 1594. спалио Савине мошти на Врачару. На месту за које се верује да се то одиграло подигнут је Храм светог Саве. У Србији се дан његове смрти по грегоријанском календару (27. јануар) прославља као Дан просвете.