ОНА
Сновима је мојим прошла
Газила је као срна
Осмех јој је крио лице
 И сребрила коса црна

Плакао сам јецајући
Зар погледом да је пратим
Где да идем да је тражим
Како без ње да се вратим

И тако се игра са мном
Као живот што ме вара
Па сам срећан и кад плачем
И у снове док трчкара

Бора Благојевић