СИМБИОЗА ЧОВЕКА СА ФЛОРОМ И ФАУНОМ НА ЈЕЗЕРУ
(Округли сто са Уметничке насеобине МОЛИТВЕ НА ЈЕЗЕРУ 2010)
08.08.2010. године, Језеро Ћелије

Не треба много говорити на оваквом месту. Језеро и природа која га окружује не допуштају дугачка излагања. Треба гледати, пре свега што чешће долазити и постати део те природе и осетити све промене и појаве овог амбијента.

Биолози, инжењери шумарства, стручњаци посвећени природним наукама изучавају живот биља, животиња,микроклиму језера, састав воде, појаву алги и ко зна шта још... Љубитељи природе посматрају широк видик који се пружа скоро са сваке тачке са обале. У предвечерњим сатима гледају како велике рибе, вероватно толстолобици, крстаре и праве кругове по средини језера, тамо где је дубина највећа, као тамне подморнице, моћне и независне, устремљене на лов...

 

На путу, нама, љубитељима језерске природе, појављују се корњаче, симпатични оклопници којима смо пореметили правац кретања, понекад бивају згажене од непажљивих, понекад бахатих возача... Људи долазе, неки на дневни излет, неки на пар сати да удахну свежину и сједине се са језером, неки остају више дана, кампују, лове рибу, неки долазе из неких трећих разлога...

За уметнике је језеро Ћелије велики подстицај за стварање. Промене неба, вода која се од ситних таласа, до равне површине мења више пута у току дана, брда која се огледају у сребрној води, птице које тајанствено прелећу, усамљени чамци, али не и брзи моторни чамци и скутери који преносе опори мирис горива и растерују плахе становнике језера, траве које лелујају у води и над водом, локвањи широких листова и белих цветова, недохватни, заласци и изласци сунца који нас увек изнова одушевљавају, све су то разлози за симбиозу са језером.

Уметничка насеобина под иницијативом сликара Макија остварује ову исконску уметничку потребу за непатвореним додиром човека и природе. Оно што остаје да се дефинише јесте колико човек сме да се умеша у живот оваквог језера, а да не поремети основни разлог постојања ове велике воде. Језеро Ћелије постоји да би снабдевало водом за пиће хиљаде и хиљаде људи.

Верујемо да је чишћење приобаља и пажња коју однедавно *Шумско газдинство Расина* посвећује овом прелепом делу природе корак даље у чувању лепоте која припада свима, а највише онима које надахњује и чини срећним. Културни центар Крушевац учествује у тој симбиози и преламању духа и природних дарова, тражећи нове просторе и нове учеснике за узајамно деловање и размену стваралаштва човека и природе.

Јелена Протић-Петронијевић