SRBA & CECA -Poezija, humor, muzika
Autor Ljuba   
Saturday, 10 December 2011
08.12.2011. godine u Klubu KCK u Kruševcu u 19:00 prisustvovali smo jedinstvenoj promociji dve knjige: *MISAONA KOMBINATORIKA* - Srbobrana Matića i knjige Svetlane Biorac Matić *TETOVAŽA DUŠE*. Veče je bilo obojeno poezijom, aforizmima i muzikom, a radni naslov je bio CECA & SRBA... i prijatelji.... Veče su zajedo sa Srbom i Cecom uredili i vodili Svetlana Djurdjević i Mića Živanović... a nastupili su govoreći svoje stihove: Ljubodrag Obradović, Marina Živković, Marija Mihajlović-Davidović, Milan Miletić, Tanja Ganić - Cekić, aforističar Ivko Mihajlović i muzičar Branko Simić... Pa izvolite, pogledajte deo atmosvere sa ovog dogadjaja, koji je misaonom kombinatorikom izazvao tetovažu duše... 


Svetlana Biorac-Matić i Srbobran Matić


Svi učesnici ovog muzičko-poetsko-satiričnog druženja











































U izdanju Centra za kulturu i umetnost iz Aleksinca ovih dana pojavila se iz štampe nova knjiga satiričnih zapisa Srbobrana Matića. MISAONA KOMBINATORIKA je, inače, treća knjiga ovog aleksiničkog satiričara i pesnika člana Književnog kluba "Velimir Rajić".

SRBA & CECA

TETOVAŽA DUŠE

Sećanjem

dane bojim.

Nadom

vreme kupujem.

Ne stidim se suza

i ne štedim osmehe.

Pesak sam

medju prstima

i kamen kremena,

tvoj dlan

mera je.

Prodješ li

mojim mislima

pamtiću

tvoje tragove.

Tetovažu duše

zaborav ne briše.

© Svetlana Biorac-Matić

 

KRIK SA DNA UMA

Niko za ljubav više ne mari,
istumba nam se život skroz,
pravda pokupi svoje stvari,
a istina se baci pod voz. 

Postali smo gori od svih,
nestao je i Božji lik,
izgubio je i rimu stih,
sa dna uma se čuje krik. 

Gorak nam život ko oskoruša.
Prevara novu prevaru budi.
Odavno nam nestade duša,
od drugih tražimo da su ljudi. 

Nemamo više ni juče,  ni sutra.
danas je samo vazno za telo.
Sviću nam samo sumorna jutra.
Poštenju davno beše opelo. 

Zagadjena je duhovna atmosfera.
Ništa od nekadašnje naše sloge.
Na krst razapeta nam vera,
a savest bačena davno pod noge. 

U meni još tumara nada,
kao poslednji beskućnik.
Bojim se da i ona ne nastrada,
pa je sakrijem u neki stih. 

Neka bar neko sačuva tajnu,
klicu života, istine seme,
i ljubav sveopštu i beskrajnu
i smilovaće nam se valjda vreme.

© Srbobran Matić