ЗЛАТНА КАЦИГА-GOLDEN HELMET

20- RESULT      -     21- KONKURS

ВИДЕО-АУДИО и КЦК БЛОГ


  КЦК АРТ               КЦК БЛОГ

Добродошли у Крушевац !

ПРЕТРАГА САЈТА

СЛОВАР ЗА МИЛИЋА...

ЗЛАТНА КАЦИГА

КУЛТ СПОМЕНАР КЦК

БИОСКОПИ

ПУТЕВИ КУЛТУРЕ

ПРВОМАЈСКИ УРАНАК НА БАГДАЛИ 2012-те

01.05.2012. године на Багдали одржан је традиционални *ПРВОМАЈСКИ УРАНАК* !!! За ову прилику Културни центар Крушевац је припремио и извео пригодни културно-уметнички програм, који је осмислила и водила Јелена Ђорђевић. У програму су учествовали песници: Мића Живановић, Љубодраг Обрадовић, Спасоје Ж. Миловановић и Ратомир Рале Дамјановић!!! Наравно посебно запажен наступ имао је Рале Дамјановић који је посебно познат по казивању *Мостарских киша* Пере Зупца...

На самом почетку присутне грађане, који су ове године у великом броју испунили Багдалски плато око СПОМЕНИКА РАДУ, поздравио је председник ВЕЋА САВЕЗА САМОСТАЛНИХ СИНДИКАТА КРУШЕВАЦ - Миленко Михајловић. Првомојском уранку присуствовали су између осталих и Владимир Тасић, председник градског одбора СПС-а Крушевац, Драган Јовановић - градоначелник Крушевца, Синиша Максимовић - заменик председника скупштине града Крушевца и што је за ову годину карактеристично и представници и чланови бројних крушевачких политичких партија.


Јелена Ђорђевић је водила и осмислила овогодишњи уранак


Миленко Михајловић - председник Већа савеза самосталног
синдиката Крушевац


Владимир Тасић са Ралетом Дамјановићем и сарадницима


Мића Живановић

БАШ НИШТА НИЈЕ КАО ПРОШЛЕ ГОДИНЕ

                                       
Баш ништа није као прошле године,
ни пролеће, ни месец,
ни места на којима сам те случајно сретао,
ни твоје очи док сам те салетао,
упорно тражећи шансу,
и губио те на само корак до циља. 

Ма да су бар трешње као прошле године,
као лане,
па да ти понудим својом руком бране,
можда би рекла шта Вам је господине,
и као у чуду гледала моје седе,
а ја бих онда стрпљиво и натенане,
бирао речи и реченице,
и право у твоје зенице,
гледао како се бориш и како ланци не вреде,
јер у истој жељи гориш.

И љубила би ме знам пред свима,
не мислећи на блам,
и кога све ту има,
преварила би мужа,
и као у бунилу у својој жељи смела,
ко зна шта би све хтела,
да су бар трешње као прошле године.


© Мића Живановић 



Љубодраг Обрадовић

ПРОЛАЗ

Пролаз  за људе честите,
направите молим!
Моћне данас сви штите,
а нико их срцем не воли.

Како савест испеглати,
кад је срећа већ прохујла?
Како, кад се живот крати,
и нестаје, ко пчела одзујала.

Пролаз за замах света,
све је што сада желим.
То што моћнима смета,
мене данас само весели.

Своја наде свако има,
будућност увек дође.
Ко хлеб гладнима отима,
не може никад да прође!

Моја су очекивања талог,
свет и даље новац врти.
Нада, заклопљен је каталог,
у ком се и шут нешто прти.

Пролаз за људе честите,
направите! И такви постоје.
Њих данас богови штите,
а моћни тек ће да их се боје.

© Љубодраг Обрадовић




Спасоје Ж. Миловановић

МАСНИ ТИ БРКОВИ

Кад ничија звезда,
до зоре
догорети неће моћи,
у ком смо ми,
онда,
ово делу ноћи,
те се јасно види,
а зора сигурно није.

Море,
да ли су оно
на друмовима Турци,
ил су то наши ајдуци,
што посташе
гори но Турци.
Ил су јатаци,
одувек били
само пилећи батаци.

Вала дуго Турака,
по друмовима
и није било.
Сило,
масни ти бркови,
те се сијаш
и уз свећу
и уз месец
и уз звезду даницу.

Ех,
лако је мени,
кад увек изаберем
силу,
на виделу.

© Спасоје Ж. Миловановић















































































































Празник рада 1. мај слави се као међународни празник радничког покрета. Првомаски уранак је народни обичај и светковина, која је у Крушевцу организована први пут 1896. године, и то шест година после одлуке одлуке Друге интернационале да се 1.-ви Мај слави као празник међународне солидарности пролетеријата.

Прва прослава у нашем граду одржана је у форми излета, који је организован у близини барутане Обилићево, код чесме Добра вода. Првомајски уранак почео је на Доброј води, а завршио се на Багдали. Уранак са око 50 занатлија и занатских радника и средњошколаца организовали су професори: Емил Мужа и Радивоје Илић, абаџија Ставра Стаменковић, бојаџија - Миладин Милошевић, пекар Влада Сандић, ученик више школе Крушевачке Гимназије Триша Кацлеровић и четрнаестогодишњи каменорезачки ученик Стојан Милошевић.

О значају 1 маја, на овој прослави говорио је професор Емил Мужа. Ова прослава значајна је и по томе што се  l. мај, тада славио, поред Крушевца, још само у Београду, Шапцу и Аранђеловцу.


О 1 мају на Википедији

1. маја 1886. стотине хиљада америчких радника су изашли на улице да би захтевали опште прихватање осмочасовног радног дана. Чикаго је био центар покрета. Радници су тамо месецима агитовали за осмочасовно радно време, и уочи 1. маја њих 50.000 је већ било у штрајку. Нових 30.000 придружило им се следећег дана; то је довело већи део чикашке производње до застоја.

Страх од насилних класних сукоба обузео је град. Насиља није било у недељу 1. и 2. маја. Али у понедељак, 3. маја туча у којој су учествовале стотине избила је у Мек Кормик Риперу (Mc Cormick Reaper) између радника чланова синдиката, који су спречени да дођу на посао и оних који нису припадали синдикату које је Мек Кормик запослио уместо њих. Многобројна и добро наоружана полиција брзо се палицама и ватреним оружјем умешала како би повратила ред. Убили су 4 члана синдиката, а повређених је било много.

Након инцидента, група анархиста, предвођена Августом Спајсом и Албертом Парсонсом позвала је раднике да се и сами наоружају и у уторак увече (4. мај) учествују у масовним демонстрацијама на Тргу Хејмаркет (Haymarket). Изгледало је да су демонстрације са само 3.000 биле потпуни промашај. Али пред крај особа чији идентитет никад није утврђен бацила је бомбу која је убила 7 и ранила 67 полицајаца.

Градске и државне власти похапсиле су осам анархиста, оптужиле их за убиство и осудиле на смрт.

11. новембра 1887. четворица, укључујући Парсонса и Спајса, су погубљени. Сви погубљени заговарали су оружану борбу и насиље као револуционарне методе, али њихови тужиоци нису нашли никакве доказе да је ико од њих стварно бацио бомбу.

250.000 људи постројило се дуж улица Чикага док је Парсонова погребна поворка пролазила градом, како би изразили своју солидарност са погубљеним радницима.

Од када је на Првом конгресу 2. Интернационале одржаном 1889. одлучено је: "Први мај је заједнички празник свих земаља, на којима радничка класа треба да манифестује јединство својих захтева и своју класну солидарност". Од тада се сваке године обележава трагични Хејмаркетовски догађај као дан међународне радничке солидарности у виду демонстрација. За раднике и синдикалисте широм света, Хејмаркет је постао симбол потпуне неједнакости и неправде капиталистичког друштва. До данашњег дана, како у нашој земљи, тако и у целом свету, тај дан се обележава у спомен мученицима са трга "Хејмаркет".

Након 50 година комунистичке владавине, током које је 1. мај слављен као велики државни празник у СФРЈ, становништво ових простора и даље није у потпуности упознато шта овај празник представља