ЗЛАТНА КАЦИГА-GOLDEN HELMET

20- RESULT      -     21- KONKURS

ВИДЕО-АУДИО и КЦК БЛОГ


  КЦК АРТ               КЦК БЛОГ

Добродошли у Крушевац !

ПРЕТРАГА САЈТА

СЛОВАР ЗА МИЛИЋА...

ЗЛАТНА КАЦИГА

КУЛТ СПОМЕНАР КЦК

БИОСКОПИ

ПУТЕВИ КУЛТУРЕ

МОНОГРАФИЈА 15 ГОДИНА ФЕДРАРА

Поштовани пријатељи културе, монографије *ПЕТНАЕСТ ГОДИНА ФЕСТИВАЛА ФЕДРАРО 1997-2012* свакако не би било без града Крушевца који од самог почетка финансијски подржава ФЕДРАРО, а подржао је и омогућио и штампање ове монографије. А сама монографија би свакако остала непотпуна без осврта на улогу коју је у стварању ФЕДРАРА имао Миомир Ристовић Хари - Први председник организационог одбора ФЕДРАРА. Дакле, Миомир Хари Ристовић је био свестрана личност, и о његовим бројним активностима ће се тек писати, а ја вечерас истичем да је његова помоћ била значајна за рађање ФЕДРАРА - Фестивала драмског аматеризма Расинског округа.

Наравно ФЕДРАРО су помогли и многи други појединци и установе, а највише и пресудно драмске дружине и глумци аматери из свих општина Расинског округа својим учешћем на ФЕДРАРУ и ја им се овом приликом још једном јавно захваљујем. Посебно се захваљујем свим председницима организационог одбора и савета ФЕДРАРА, почев од Бранислава Јовановића и Невенке Ђорђевић па све до Будимира Симића, Бобана Алексића, Лидије Јевремовић и Милоша Обрадовића. Користим ову прилику да у знак захвалности свима који су помогли и помажу ФЕДРАРО садашњем председнику савета ФЕДРАРА Милошу Обрадовићу предам специјални примерак ове монографије као симбол трајања ФЕДРАРА. ХВАЛА СВИМА!

Уредник монографије Љубодраг Обрадовић

Отварање ликовне колоније Федраро (2011-2012)


Сцена из представе *ПРОСИДБА* А.П. Чехова у режији Дејана Радојевића и
игрању драмске секције КУД-а Вук Караџић из Треботина, Жабара и М. Врбнице


Драгиша Степановић, Јелена Ђорђевић и Спасоје Ж. Миловановић

Добро вече поштовани посетиоци! Добро дошли на још један од програма Културног центра Крушевац. Вечерас (08.06.2012.) ћемо покушати да Вам представимо Фестивал драмског аматерског стваралаштва Расинског округа – популарни ФЕДРАРО који се ето већ 16 пуних година реализује у Дому културе у Треботину и основној школи, Етно кући Слободана Стојановића и простору Хемопродукта у Жабару.

Сам ФЕДРАРО чине следећи садржаји: Ликовне колоније, Сусрети песника и наравно ДРАМСКЕ ПРЕДСТАВЕ, као круна свих активности. Наравно догађаји се на ФЕДРАРУ непрестано нижу као на филмској траци и ако се не забележе међу корицима, покољења која пристижу неће ни осетити који је то занос треперио у душама свих драмских занесењака из Треботина, Жабара и Мале Врбнице док су стварали фестивал таквог значаја какав је ФЕДРАРО. Зато је Град Крушевац одлучио да подржи прејакат КУД-а Вук Караџић из Треботина, Жабара и Мале Врбнице да се та историја ФЕДРАРА трајно сачува и обезбедио средства за штампање ове монографије...

Нешто Више о Федрару и самој Монографији рећи ће нам Мр Спасоје Ж. Миловановић рецензент и један од најактивнијих стваралаца на ФЕДРАРУ.(Добродошлица Јелене Ђорђевић по синопсису Љубодрага Обрадовића)

СПАЛЕ:

ЈЕЛЕНА: Многи су помогли да ФЕДРАРО стаса у то што јесте данас, пре свега Град Крушевац и установе у Култури као што су пре свих КПЗ, а онда њој уз раме и КЦК и Крушевачко позориште и све остале установе у култури Града Крушевца, као и бројни појединци... Хвала им свима на томе. Њихова помоћ и убудуће биће добродошла за опстанак и развој ФЕДРАРА... Ево шта је о Федрару изговорио Владимир Тасић док је као начелник Расинског округа отварао један од ФЕДРАРА...

*Фестивал драмског аматерског стваралаштва Расинског округа (ФЕДРАРО), за све године постојања, превазишао је по свом културно уметничком значају и најоптимистичкија очекивања својих идејних стваралаца. Девет година постојања за један фестивал, ни мало, ни много. Културни прегаоци Трботина - Жабара, уз помоћ из културног центра какав је Крушевац, обликовали су идеју фестивала драмских аматера, која је још на почетку у првој години, превазишла средину у којој је рођена. Није било лако, у најтежим годинама живљења нашег народа, у борби за слободу, независност и опстанак, створити манифестацију од које се није очекивао просек....

По својој мисији приближавања позоришта најобичнијем грађанину и великом културном значају смотре глумаца и режисера аматера, у најскоријој будућности ФЕДРАРО се мора наћи у календару културних догађаја од значаја за Републику Србију, која уживају подршку Министарства Културе*...

КПЗ је од самог почетка била уз ФЕДРАРО. Чујмо шта о томе мисли Драгиша Степановић, секретар КПЗ Крушевац у време оснивања ФЕДРАРА...

ГИЛЕ:

ЈЕЛЕНА: И наравно пре него што погледате представу Антона Павловича Чехова *ПРОСИДБА* коју је режирао Дејан Радојевић, дипл. Драматург, а у којој играју младе глумачке наде КУД-а Вук Караџић из Треботина Жабара и Мале Врбнице, чућете и поезију која је изговорена на СУПЕСУ у казивању Миће Живановића и Драгана Тодосијевића и сасвим кратко обраћање Слободана Стојановића, власника Етно Куће у Жабару.









мр Спасоје Ж. Миловановић

ХРОНИКА ОДУШЕВЉЕНОГ ПОЗОРИШНОГ СТВАРАЊА - Петнаест година ФЕДРАРА (Фестивала драмског аматерског стваралаштва Расинског округа) 

Својеврсна монографија културе Крушевца била би видно сиромашнија ако бисмо изоставили аматерско стварање у култури и за културу. Учешће аматера у укупним културним достигнућима Крушевца више је него значајно. Довољно је истаћи чињеницу да од тридесет и седам манифестација које се налазе у званичној презентацији Крушевца, чак тридесет се може дефинисати као манифестације посвећене и које се заснивају на аматерском стваралаштву. Унутар тог најширег поља деловања, од фолклора, преко народног певања и свирања, ликовног изражавања, ревија посебности народних обичаја, до народне радиности и рукотворина, драмско аматерско стваралаштво, и нарочито Фестивал драмског аматерског стваралаштва Расинског округа – ФЕДРАРО, заузима посебно место. Петнаест година трајања овог фестивала – то је хроника одушевљеног стваралаштва и ентузијазма.

Позориште, као исказана али и градивна свест цивилизацијског напретка сваког друштва, захтева стално естетско и етичко преиспитивање и припремање оних прегалаца и стваралаца који ће српску позоришну уметност уводити у савремене социо-културолошке токове. ФЕДРАРО јесте управо прилика која омогућава да се у најширој друштвеној акцији припадници свих старосних и социјалних категорија културно обуче. Његова највећа снага лежи у томе што сваке године проширује круг чланова аматерских позоришта и трупа које делују како на територији Крушевца, тако и Расинског округа, што сваке године расте породица позориштних аматера. Они су промотери те задивљујуће љубави према лепоти, позоришту и пријатељству.

У многим срединама драмско аматерско стваралаштво успоставља први контакт са уметношћу, са узбудљивим светом стварања. Јерпозориштеунутар својекомбинаторне моћи држи на окупу више делова него све друге форме уметности.Даље, оно знатно доприноси успеху културе Расинског округа, али и успеху српске културе у иностранству и има значајну васпитну улогу. (Драмско) аматерско стваралаштво је израз унутрашње мотивације и потребе човека да делује, да се изражава културно-уметнички, али не само због унутрашње него и због друштвене потребе. Она, најкраће речено, има два битна аспекта: удовољава једном интересу и једној креативној пракси изражавања и, с друге стране, она је израз више – мање спонтане манифестације друштвености.

Питање за или против ФЕДРАРА и свега што тај фестивал собом носи, у уопштеном облику, једноставно нема смисла. Ми се, једноставно, требамо вратити оцењивању вредности на тај начин што би их посматрали у њиховој вези са човеком и стварним околностима у којима он живи, као и противречјима тих околности:

Радом се баве стари и млади
И стално смишљају нови план
Како да човек што мање ради
А да купи кола и стан 

Неко ужива у своме раду
Неки раде јер се то мора
Бунџије од тога праве параду
А ја радим без поговора 

И твоја срећа што негде дрема
Будна ће стати на овој тачки
Твој рад никаквог смисла нема
Ако ли није стваралачки

(По мотивима стихова Душка Трифуновића)

За историчара и социолога културе, ФЕДРАРО као појам драгоценог беочуга у култури Крушевца и Расинског округа, али и као незаобилазни датум у календару културних дешавања Србије, се не исказује као засебан и себи довољан активитет културе, већ као комплементарна делатност која налази своје место уз највећа уметничка достигнућа и представља драгоцен извор стваралачких снага културе и уметности уопште.

Захваљујући овом, покренути су Фестивал основношколског театра града Крушевца – ФЕШТ и Фестивал средњошколског театра града Крушевца – ТИНФЕСТ, који се као расадници талената потврђују у трајним остварењима српске културе кроз чињеницу да су многи истакнути професионални позоришни уметници своју прву афирмацију доживели у аматерским колективима и на овим фестивалима. Тако да сад, 2012. године, у Крушевцу и Расинском округу готово да нема ни школске, ни сеоске, ни градске средине у којој не ради и не ствара аматерска позоришна дружина. Њихове представе дочекују и испраћају громогласни аплаузи одушевљених гледалаца. Судећи и по критикама и по наградама, с којима су се враћали с гостовања, такмичења или фестивала, представе аматера Расинског округа велики су уметнички доживљај, нешто што се не заборавља.

Успони и падови драмског аматерског стваралаштва и ФЕДРАРА могу остати забележени или непримећени од савременика, али и бити нетачно протумачени и неправедно заборављени. Они су, међутим, својом делатношћу и доприносима учинили много више – показују се неопходним и драгоценим у култури Крушевца и Расинског округа.

Мр.Спасоје Ж. Миловановић