НОСТАЛГИЈА КЦК - 26.10.2012
У организацији Културног центра Крушевац, у Клубу КЦК, 26.10.2012. године одржан је по десети пут традиционални програм *НОСТАЛГИЈА*, који се већ четири године заредом реализује у Белој сали КЦК по идеји Данице Гвозденовић која је овога пута била и гост и домаћин, а вођење програма је препустила Лидији Ужаревић - уредници КЦК. Специјални гости којима је била посвећена ова 10 јубиларна *НОСТАЛГИЈА* биле су две даме: Даница Гвозденовић и Даница Рајковић и млади песник Никола Стојановић, а у улози њихових домаћина био је поред Данице и Лидије и Љубодраг Обрадовић главни и одговорни уредник КЦК.
Да ово вече, у коме је говорена и поезија Бранка Миљковића, буде заиста носталгично, допринели су својом музиком Бранко Симић и Сандра Миладиновић, а о реализацији програма бринули су Марко Вишњић и Веркан Гвозденовић.
Да ово вече, у коме је говорена и поезија Бранка Миљковића, буде заиста носталгично, допринели су својом музиком Бранко Симић и Сандра Миладиновић, а о реализацији програма бринули су Марко Вишњић и Веркан Гвозденовић.
Лидија Ужаревић, Даница Гвозденовић и Никола Стојановић
Сандра Миладиновић
Лидија Ужаревић, Љубодраг Обрадовић, Даница Рајковић
Даница Гвозденовић
Никола Стојановић
Даница Рајковић
Љубодраг Обрадовић
ЈУТРО ПОД ЗВЕЗДАМА - Даница Рајковић
Кад жена целог свог живота у себи носи нагон за стваралаштвом који се надограђује континуирано сваким новим проживљеним даном, не усуђујући се да све те тајне душе пренесе на папир, неумитно дође дан кад то годинама скривано надахнуће за стваралаштвом напросто из ње избије и разлије се на папир као планинска бујица.
Тако је Даница у својој 60-тој години објавила своју прву књигу поезије ОСТАО ЈЕ ТРАГ. И ту није стала, нагомилано искуство у њој, љубав према читавом свету и ближњима из њеног окружења и таленат за писањем који су у њој тако дуго били успавани, нагнали су је да књиге објављује рафално...
И тако... после прве поетске књиге ОСТАО ЈЕ ТРАГ, заблистале су још две књиге поезија ЖИВОТ ЈЕ СВЕТЛОСТ и У ПЛАМЕНУ ВЕТРА. Тек тада је Даница је схватила да је изазов у њеној души већи... И схватила је (одавно) да живот није поезија. И обично није ни налик оном сањаном, за којим се чезне...
Зато је њена четврта објављена књига била роман У СНОВИМА ДУГЕ, коју сам ја пишући рецензију за њу, назвао песмом у прози. На то поређење сам се усудио због кратке реченице и јасно виђеног филма живота који се одвија пред очима ауторке тако да читалац нема проблем да књигу исчита у једном даху. Зато сам тада Даници поделио надимак Мирјам из Рлице.
Данас видим да нисам погрешио. Напротив, њена пета књига, роман ЈУТРО ПОД ЗВЕЗДАМА, који ће ових дана дочекати своје јутро и Даници пут до звезде учинити изгледним, убедио ме је још једном да је Мирјам из Рлице пред нама, спремна за нове изазове и стварање још занимљивих прозних и поетских дела.
"Ишли су у исту школу. Решавали исте задатке. Становали у истој улици. Заљубили се.
По завршетку средње школе, постали нераздвојни пријатељи. Завршили факултет и запослили се у две различите фирме. То им, није сметало, да сваког дана проводе време заједно.
Тог јутра Милена је стајала дотерана, елегантна, избегавала је сваки сусрет са колегама. Знала је да службено долази Иван у њену фирми. Требало је да потпишу уговор и склопе заједнички посао.
Дивно пролећно јутро. Свеж ваздух мирише на зелено лишће и расцветале липе. Бисерна роса злати на латицама маслачка.
Милена је журила да заврши све своје послове, како би што више времена посветила Ивану. Шољица кафе стајала је на столу неиспијена.
Црна, дуга коса, сливала јој се преко рамена, као да река тече у таласима. У себи је осећала немир као да је сусрет са непознатом особом."
Дакле, пред нама је поетска прича о девојци Милени модерних схватања која сања своју срећу са бићем супротног пола, младићем из својих снова. Али као што то обично у животу бива судбина увек исплете чудни троугао и докаже да је живот непоновљиво чудо које своје игре свира. Пред нама је прича о девојци која својом вољом успева да преброди све те сциле и харибде које пред њом стоје и на крају дочека својих пет минута.
Многи ће помислити да се звезде ујутру гасе и да у овој причи срећног краја нема. И биће у праву јер жена често у срцу носи два света и понекад не зна који да изабере... Али биће у прави и сви они коју књигу исчитају до краја и схвате да се за срећу треба изборити...
Даница се својим писањем изборила да њене тајне фантазије допру до читалаца и тако за себе изградила спокој, а изазов за снимање филма по овој књизи препустила времену и неком новом Шотри.
Кад жена целог свог живота у себи носи нагон за стваралаштвом који се надограђује континуирано сваким новим проживљеним даном, не усуђујући се да све те тајне душе пренесе на папир, неумитно дође дан кад то годинама скривано надахнуће за стваралаштвом напросто из ње избије и разлије се на папир као планинска бујица.
Тако је Даница у својој 60-тој години објавила своју прву књигу поезије ОСТАО ЈЕ ТРАГ. И ту није стала, нагомилано искуство у њој, љубав према читавом свету и ближњима из њеног окружења и таленат за писањем који су у њој тако дуго били успавани, нагнали су је да књиге објављује рафално...
И тако... после прве поетске књиге ОСТАО ЈЕ ТРАГ, заблистале су још две књиге поезија ЖИВОТ ЈЕ СВЕТЛОСТ и У ПЛАМЕНУ ВЕТРА. Тек тада је Даница је схватила да је изазов у њеној души већи... И схватила је (одавно) да живот није поезија. И обично није ни налик оном сањаном, за којим се чезне...
Зато је њена четврта објављена књига била роман У СНОВИМА ДУГЕ, коју сам ја пишући рецензију за њу, назвао песмом у прози. На то поређење сам се усудио због кратке реченице и јасно виђеног филма живота који се одвија пред очима ауторке тако да читалац нема проблем да књигу исчита у једном даху. Зато сам тада Даници поделио надимак Мирјам из Рлице.
Данас видим да нисам погрешио. Напротив, њена пета књига, роман ЈУТРО ПОД ЗВЕЗДАМА, који ће ових дана дочекати своје јутро и Даници пут до звезде учинити изгледним, убедио ме је још једном да је Мирјам из Рлице пред нама, спремна за нове изазове и стварање још занимљивих прозних и поетских дела.
"Ишли су у исту школу. Решавали исте задатке. Становали у истој улици. Заљубили се.
По завршетку средње школе, постали нераздвојни пријатељи. Завршили факултет и запослили се у две различите фирме. То им, није сметало, да сваког дана проводе време заједно.
Тог јутра Милена је стајала дотерана, елегантна, избегавала је сваки сусрет са колегама. Знала је да службено долази Иван у њену фирми. Требало је да потпишу уговор и склопе заједнички посао.
Дивно пролећно јутро. Свеж ваздух мирише на зелено лишће и расцветале липе. Бисерна роса злати на латицама маслачка.
Милена је журила да заврши све своје послове, како би што више времена посветила Ивану. Шољица кафе стајала је на столу неиспијена.
Црна, дуга коса, сливала јој се преко рамена, као да река тече у таласима. У себи је осећала немир као да је сусрет са непознатом особом."
Дакле, пред нама је поетска прича о девојци Милени модерних схватања која сања своју срећу са бићем супротног пола, младићем из својих снова. Али као што то обично у животу бива судбина увек исплете чудни троугао и докаже да је живот непоновљиво чудо које своје игре свира. Пред нама је прича о девојци која својом вољом успева да преброди све те сциле и харибде које пред њом стоје и на крају дочека својих пет минута.
Многи ће помислити да се звезде ујутру гасе и да у овој причи срећног краја нема. И биће у праву јер жена често у срцу носи два света и понекад не зна који да изабере... Али биће у прави и сви они коју књигу исчитају до краја и схвате да се за срећу треба изборити...
Даница се својим писањем изборила да њене тајне фантазије допру до читалаца и тако за себе изградила спокој, а изазов за снимање филма по овој књизи препустила времену и неком новом Шотри.
Љубодраг Обрадовић
Даница Рајковић – књижевни опус:
- Остао је траг - поезија 2009
- Живот је светлост – поезија 2011
- У пламену ветра - поезија 2011
- У сновима дуге - роман 2012
- Јутро под звездама - роман 2012
Лидија Ужаревић, Даница Гвозденовић и Никола Стојановић
Лидија Ужаревић
Бранко Симић
Публика
Сандра Миладиновић и Бранко Симић
Драгиша Павловић Расински
ЖИВОТ И КУЛТУРА КОРАЧАЈУ РУКУ ПОД РУКУ