ЗЛАТНА КАЦИГА-GOLDEN HELMET

20- RESULT      -     21- KONKURS

ВИДЕО-АУДИО и КЦК БЛОГ


  КЦК АРТ               КЦК БЛОГ

Добродошли у Крушевац !

ПРЕТРАГА САЈТА

СЛОВАР ЗА МИЛИЋА...

ЗЛАТНА КАЦИГА

КУЛТ СПОМЕНАР КЦК

БИОСКОПИ

ПУТЕВИ КУЛТУРЕ

СЕДЕЉКА НА НОЖУ - Никола Гигић

18.01.2012. - Бела Сала КЦК

Поштовани посетиоци, пријатељи поезије, добродошли на први поетски програм КЦК у новој 2012. години. Мени је драго да је наш вечерашњи гост Никола М. Гигић, млад човек и песник, јер млади су ти који ће вечни сан о мењању света поезијом, спровести у дело!

А да у је у свету све труло и да нешто треба мењати, јасно је свима који шетају животом ускраћени и за минимум који омогућује достојанство... Зато је и наслов који је Никола М. Гигић одабрао за своју другу књигу поезије *СЕДЕЉКА НА НОЖУ*, тако добро одабран, да одслика оно што аутора онеспокојава и мучи, па ја слободно могу да кажем, да је само тај наслов довољан сваком читаоцу коју књигу има у руци, да се замисли над тајном живота, макар између корица не било поезије и других порука...

Али далеко од тога, у књизи су лепо запаковане одличне песме аутора, које плене јасноћом мисли и порука. Ја ћу доношење суда о дометима и квалитету Николине поезије препустити Јелени и Милоју, јер су за то свакако компететни и надарени, а мени преостаје да кажем неколико речи о о последњем од шест циклуса у књизи, о *ПОЧЕТКУ ДУШЕ* илити Николиној Љубавној поезији, која је по мени прекрасна.



ДА СИ ТУ


Да си ту,
Сваки би пољубац,
најмању сенку прошлости,
сакрио у пустоши
избледелих вода.

Знам,
ти си звезда
што по своду зрачи,
док ја живим
празан и сам.

Да си ту...

© Никола М. Гигић

Ето, и то је Никола, који зна да се у животу увек воли оно што је чежња, оно апсолутно извориште љубави, чему на путу реалног остварења увек стоје разне сциле и харидбе, које треба пребродити односно потопити... А Никола је на правом путу, да закорачи на врх планине са које је поглед на пропланаке у низини тако јасан, да се зреле јагоде поезије коју доноси, могу омирисати...

Мени је драго што је такав Никола, који своју поезију објављује и на сајту PoezijaSCG, са нама вечерас и надам се да ће својом поезијом оплеменити душе свих који воле поезију...

Љубодраг Обрадовић, 18.01.2012. - Бела Сала КЦК


Јелена Протић-Петронијевић, Никола М. Гигић и Милоје Дончић

СЕДЕЉКА НА НОЖУ
Никола М.Гигић - Издавачка кућа Грачаница, 2011.

Ову књигу младог песника Николе М.Гигића објављује издавачка кућа Грачаница која постоји при Дому културе Грачаница. Седељка на ножу је девета књига у Библиотеци српска књижевност на Косову и Метохији. Чак ћемо и у подацима, чим отворимо књигу, наћи да је драгоцену помоћ за штампање пружило Јавно предузеће Површински копови Косово из Обилића. И онда се запитамо да ли је могуће да постоје српска предузећа која у овим напетим и пренапетим околностима на Косову раде и још уз то помажу објављивање књига?

То је јак утисак који се не може потценити пре него што отворите стихове СЕДЕЉКЕ НА НОЖУ. Или, боље рећи, пре него што дођете на ову седељку на коју вас песник позива. А Никола Гигић је рођен 1979. године у Горњој Брњици код Приштине. Једно од шест поглавља ове књиге посвећено је Косову и носи наслов ПРАСТАБЛО. То је централно поглавље око којег се као концентрични кругови одвајају остала. То су путање и сателити једне мале галаксије Николе Гигића.

Централно поглавље почиње песмом Божур. Цвет што расте из неба кроз поље цвили/Крвљу јунака зачет, мачем прободен што/вечно живи... Цвет израста из неба, за песника читав свет, нови и стари, потиче и враћа се у тамну круну овог цвета који је свеколика косовска метафора. Али песник се служи метонимијским поступком и по томе, као и по надреалистичким бојама личи на мало старијег косовског песника Милоја Дончића. Посебно у песмама у којима је приказан жал за хвостанском земљом и Метохијом. Све је насликано огољено и пусто, куће које немају праг, мртво дрхти звоно, а кости предака наших померају дом.У Хвостанској земљи сваки грумен је душа. Ипак, упркос најжешћим сликама којима песник зове и опомиње, буди и отрежњује читаоца, упркос тону тужбалице, лирски тонови обележавају овај рукопис и нежнијим нијансама и најављују и неке сасвим другачије песме. Како по теми, тако и по благој речи.

Песме у којима преовлађују тонови привржености Богу и светим људима као што је Патријарх Павле, или као што је свевишње чедо, једна од најнедужнијих жртви бомбардовања Србије 1999, Милица Ракић,такве песме су молитвено нежне и указују на искрену побожност песника. То су песме – молитве сакупљене у круг РУКА ГОСПОДА. Нашли су се у овом кругу и Бранко Миљковић, Ђура Јакшић и Вожд Карађорђе. Читава књига је писана у богоугодном тону, али ово поглавље је директно обраћање Богу иако јунаци свих песама нису изабрани по уобичајном моделу богоугодника. Страдање Бранка Миљковића је исказано већ у наслову песме ПЕРО УСТРЕЉЕНО.

Перо метонимијски представља сав недовршени рад и потенцијал великог песника страдалог под сумњивим околностима. Песма ЂУРИНА ЛАМПА води нас ка Скадарлији, до бисте великог песника и сликара, вазда намученог сељењем и сиромаштвом, до куће која се данас зове Кућа Ђуре Јакшића. Али, подсећа нас песник, Шешир се црни сјаји небо боцка/Смерница корака давних /Још дрхти калдрма мртва коцка/Јавља се град мемљив са прозора тамних. И знамо да се прошлост огледа у садашњости и да у нама одзвањају кораци неких прошлих људи који су оставили драгоцена дела упркос мукама кроз које их је живот водио. И зато Ђурина лампа још увек светли, макар у наслову песме Николе Гигића.

Овај круг песник завршава - захвалницом и учи нас да је Господ Љубав која сваког воли.Учи нас хришћанској љубави и како да верујемо, јер је то једноставно и стаје у 11 стихова песме Хвала Ти Господе. И ми му верујемо.

А онда, води нас аутор кроз Хлебник, кроз лично трагање и лутање, кроз Патњу и Очај, дозивајући оца кога нема ту, а који се јавља као живо сећање. И стижемо до ПОЧЕТКА ДУШЕ, љубавног круга који се одвија лирски преко руже. Преко оне руже у јуну, усијане која је и бодљикави цвет, преко ужарене руже која је друго име за жену, а њој се песник отвара заједно са облаком и звездама, несебично, без увијања. И пролази кроз голготе љубави, до последње песме у овој књизи која је сама чежња, а која се јавља и у наслову - ДА СИ ТУ.

У тридесет пет песама СЕДЕЉКЕ НА НОЖУ слушали смо и тужбалице, налик на библијски Плач Јеремијин, прошетали смо кроз Метохију, што је привилегија, јер је то компликован подухват у стварности, сетили смо се невеселе историје, ослушнули смо личну исповест која истовремено припада многима, подсетили смо се како треба веровати у Бога, јер је то сазнање песник несебично поделио са нама. И, на крају окренуо нас је љубави, не кријући своју устрепталу душу, помало и у Ђурином романтичарском тону, а више на особен, ненаметљив начин.

И треба још приметити, ова, друга књига поезије Николе Гигића је отворена и проходна и добродошла читалачкој публици.

Јелена Протић-Петронијевић

















ГЛАС СВЕВИШЊЕГ

Варнице секире прште по храсту

Храст разапет у облику крста

Светлост  благости бљесну кроз муњу

Свети лик сија на пању

Над Блацем Врбовац сјаји

Чудо, глава светитеља благосиља с пања

Црква  расте ,из чеоних јама

Арханђел свети,над стрелом нишана.

Чудо свето икона страшна цркву подиже

Подне озвања,свевишња стопа стиже.

 © Никола Гигић


ЖИВОТ И КУЛТУРА КОРАЧАЈУ РУКУ ПОД РУКУ!