Почетна страна
Завршен 40. Међуокружни Сабор народног стваралаштва “Падешки кладенац”
ЗАОКРУЖЕНО ПОЛА ВЕКА ТРАДИЦИЈЕ У БЕЛОЈ ВОДИ: Митрополиту Давиду уручено признање „Беловодска розета“
Свечаним програмом у амфитеатру у Белој Води код Крушевца, у недељу, 6. септембра, завршена је 50. културна манифестација „Беловодска розета Србије“. Овогодишњи програм, који је трајао од 1. септембра обележио је традицију рада са беловодским пешчаром, а централни догађај завршне вечери била је додела овогодишњег признања Његовом Високопреосвештенству Архиепископу и Митрополиту крушевачком Господину Давиду Перовићу.
Главни програм манифестације започео је у 19:30 часова, наступом мушког црквеног хора “Свети Кнез Лазар“, песмом „Агиос о Теос – Свети Боже“, најстаријим забележеним српским музичким записом из 14 века, у извођењу Кристине Анђелић. Стихове „Добитник Беловодске розете,“ песника Милоша Димића говорио је Константин Томичевић, члан Драмског студија говора и глуме Културног центра Крушевац. Манифестација „Беловодска розета Србије“ настала је 1976. године, као израз традиције каменорезачког занатства. Од 1989. године камена розета „Цвет у камену“ уручује се за лични допринос развоју српске културе, уметности и науке. Одлуку о овогодишњем 35. лауреату донео је Програмски савет манифестације, a како је наведено у образложењу, признање „Беловодска розета“ (скулптура „Цвет у камену“) митрополиту Давиду додељено је за вишедеценијски допринос Српској православној цркви, очувању културне баштине, као и за предани просветни и књижевни рад. Митрополит Давид (Перовић) је, пре избора за епископа крушевачког, био дугогодишњи професор на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, а бави се теолошким, есејистичким и преводилачким радом. Примањем овог признања, овогодишњи лауреат придружио се листи ранијих добитника међу којима су Десанка Максимовић, Владета Јеротић, Матија Бећковић, Емир Кустурица, Петер Хандке... Значајно признање уваженом митрополиту доделио је градоначелник Крушевца Иван Манојловић.
У наставку вечери наступили су Асим Сарван и група „Таргум“, а свечано вече завршено је фолклорном кореографијом“ Игре из Шумадије и Поморавља“, Културно-уметничког друштва „14. октобар“,које ове године обележава 100 година постојања.
Овогодишњи програм обухватио је и неколико сталних пратећих целина. Првог дана манифестације отоврене су 30. вајарска колонија „Беловодски пешчар“ и 15. мозаичарска колонија „Младен Србиновић“, на којима су ангажовани ликовни уметници стварали дела у простору вајарског парка.
У оквиру програма намењеног млађој публици, одељење Народне библиотеке Крушевац у Белој Води организовало је креативне радионице, док су ученици ОШ „Брана Павловић“ из Беле Воде учествовали у раду Уметничке школе вајарско-мозаичарске колоније са стручним менторима.
Пре саме церемоније доделе признања, за посетиоце је био отворен Музеј клесарства и вајарства у Белој Води, где је приређена и изложба радова насталих током овогодишњих колонија. Организатори 50. „Беловодске розете Србије“ су Културни центар Крушевац и Месна заједница Бела Вода, Организациони одбор и Програмски савет Беловодске розете. Покровитељ је Град Крушевац.
Јелена Вељковић
Почео традиционални 40. „Падешки кладенац“
Отворена ликовна колонија у порти Падешке цркве
У прелепом амбијенту порте цркве Покрова Пресвете Богородице у Падежу, данас је свечано отворена, 28. по реду, традиционална ликовна колонија, чиме је званично почела овогодишња манифестација „Падешки кладенац“. Колонија је започела са радом јутрос у 10 часова, окупивши десет талентованих уметника, сликара аматера, који ће током наредних дана инспирацију тражити у традицији, природи и духовности овог краја. Програм се наставља вечерас у 20 часова, када ће посетиоци у порти цркве моћи да уживају у богатом културно-уметничком програму који ће приредити домаће Културно-уметничко друштво из Падежа “Полет“ са својим гостима.
Сви љубитељи уметности имаће прилику да погледају радове настале на овогодишњој колонији на изложби слика, која је заказана за суботу, 5. септембар, са почетком у 13 часова у Амфитеатру Сабора.
Суботње поподне у Падежу биће у знаку очувања српске традиције и народних обичаја. Одмах након изложбе уметничких радова, у 13:30 часова биће отворена чувена изложба старинских народних јела. Посетиоци ће имати прилику да виде и пробају традиционалне специјалитете овог краја, које по старим рецептима припремају мештани и гости манифестације.
Централни и најатрактивнији део дана почиње у 14:30 часова свечаним дефилеом свих учесника кроз насеље. Шаренило народних ношњи, песма и звуци традиционалних инструмената најавиће почетак смотре изворних група. У оквиру овог међуокружног сабора народног стваралаштва, на сцени ће наступити фолклорне и певачке групе, као и солисти на традиционалним инструментима. Они долазе из Расинског, али и околних округа (Борског и Рашког) како би у такмичарском делу приказали своје умеће. Њихове наступе пратиће стручни селектори који ће на крају дана прогласити најуспешније чуваре наше баштине који ће учествовати у Горњем Милановцу на Републичком сабору народног стваралаштва.
Организатори ове препознатљиве културне манифестације су Културни центар Крушевац, Црквена општина Падеж, Месна заједница Падеж и КУД „Полет“, а догађај се реализује под покровитељством Града Крушевца.
Јелена Вељковић
Фотографије: Живојин Манојловић
ПОСЕТА УМЕТНИЧКИМ КОЛОНИЈАМА 50. БЕЛОВОДСКЕ РОЗЕТЕ
ЗВОНА СВИХ ДУША
ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ ДРАГАНА ЈОВАНОВИЋА ДАНИЛОВА
У Легату Милића од Мачве промовисана је нова књига значајног, савременог српског песника Драгана Јовановића Данилова. Сетимо се речи Миодрага Павловића о његовој поетици: „Данилов је најврелији српски песник данас. Преко његове поезије се не хвата кора.“ Или речи Чарлса Симића:“Данилов пише промишљену, дубоку и језички богату поезију.Чудан је то феномен.“ „Читаjући збирку „Хомер предграђа“, наилазите на песме све једну бољу од друге.
У том смислу, љубитељи поезије у Легату могли су посвећено да слушају живу реч песника и ликовног критичара Данилова.
Драган Јовановић Данилов рођен је 1960. године у Пожеги. Студирао је на Филозофском факултету у Београду, на Групи за историју уметности. Објавио је двадесет збирки песама, шест романа и четири књиге есеја. Његова поезија изазвала је критичку рецепцију на италијанском, француском, енглеском, пољском, бугарском, румунском, словачком и македонском језику. Заступљен је у око две стотине антологија светске поезије објављених у иностранству. Учествовао је на бројним међународним песничким фестивалима. Одржао је велики број самосталних књижевних вечери и читања поезије у Француској, Пољској и Италији. Добитник је наших и међународних њижевних награда за поезију. Збирке песама преведене су му на десет језика. О Даниловој поезији објављено је шест књига. Живи у Пожеги.
Данилов је, иначе, пријатељ Лазаревог града, који је у одсуству Милића од Мачве отворио Галерију Милића од Мачве.
О књизи је говорио проф. др Бранко Ристић, истакавши место и тематику звона у нашој и светској поезији. За музички тренутак била је задужена Сања Ивановић. Програм је водио Небојша Лапчевић.
ЈУБИЛЕЈ ТРАДИЦИЈЕ И ДУХОВНОСТИ
Почела 50. „Беловодска розета“
Јубиларна, 50. по реду културна манифестација „Беловодска розета Србије“ званично почиње данас, 1. септембра, и трајаће све до 6. септембра 2026. године у Белој Води код Крушевца. Ова манифестација већ пола века важи за аутентичног чувара српске културне баштине, клесарског заната и градитељске традиције Моравске школе. Tрадиционалне 30. Вајарска колонија „Беловодски пешчар“ и 15. Мозаичарска колонија „Младен Србиновић“, које деценијама окупљају уметнике и представљају увод у саму манифестацију, почињу са радом 1.септембра.Прате их и радионице за децу и Уметничка школа вајарско-мозаичарске колоније.
Фокус овогодишњег програма биће на централном свечаном догађају, који је заказан за недељу, 6. септембар, када ће у 19 сати бити отворена изложба са Вајарске и Мозаичарске колоније и када ће се обићи Музеј клесарства и вајарства у Белој Води. У великом амфитеатру у 19:30 сати биће уручено и највише признање манифестације – камена розета „Цвет у камену“. Овогодишњи лауреат јубиларне 50. „Беловодске розете“ је Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит крушевачки Господин Давид. Програмски савет манифестације донео је ову једногласну одлуку истичући Митрополитов изузетан и вишедеценијски допринос Српској православној цркви, очувању вере и културне баштине, као и његов предани просветни и књижевни рад. Митрополит Давид се тако придружује плејади ранијих истакнутих добитника овог признања, међу којима су Десанка Максимовић, Владета Јеротић, Емир Кустурица и Петер Хандке...
Манифестација се и ове године одржава у организацији Културног центра Крушевац и Месне заједнице Бела Вода, а под покровитељством Града Крушевца. Организатори позивају мештане Крушевца и све љубитеље традиције да током ове недеље посете Белу Воду и присуствују свечаном програму обележавања пола века постојања овог јединственог културног симбола.
Јелена Вељковић























