кцк арт

Bora Blagojević

Jelena Protić-Petronijević

Tomislav Miletić

Djordje Petković

Ljubodrag Obradović

Publika

Života Trifunović

ПРВА ЉУБАВ

Одавде, где сад са сетом стојим.
пружа се поглед на околину целу.
Са узвишења овог успомене ројим,
уз звук возила и лавеж паса доле у селу.

Прошло је дугих година доста,
жбунови су прекрили већ ово место.
Сада сам овде у улози госта
а некад сам ту долазио често.

И као кроз сан, буде се успомене,
још када см голобрад дечак био.
И на брду овом, топле усне њене,
први пут у животу пољубио.

Био сам тада збуњен, а и она,
Заруменили смо се и мало уплашили.
И поновили смо то, да су зазвонила звона,
па се вољи душе и срца пропустили.

Још осећам топлину њеног тела
и нежне руке око мог врата.
И шапат да чувамо тајну,
да не сазнају њени мама и тата.

Да овде дођем, увек сам могао,
И зими, по олуји и уз јаке кише…
Али од кад је заувек одведе други,
не долази ми се на ово брдо више.

Схватио сам да је прва љубав та,
моја прва туга од које се и сад знојим.
Отишли смо разним путевима она и ја,
али памтим још пољубац тај и њу заувек волим…

© Трифуновић Живота

Danica Rajković

Olivera Olja Cupač

Nadežda Tanasković

Ivana Grujić

Slobodan Cenc

Spasoje Ž. Milovanović

Nebojša Lapčević

Jovica Čičić

Ana Berbakov

Voditelj i žiri

Svetlana Djurdjević

Jelena Todosijević

Djurdjina Simić

Veljko Stambolija

Svetlana Biorac-Matić

Srbobran Matić

Slobodan Ganić

Marija Mihajlović-Davidović

ЦАРСТВО БЕЗНАЂА

Отопити лед са усана,
па крикнути у ноћ
да чују сове,
па да се пробуде и полете,
пробала сам…

Толико сам пута пожелела
заплакати као дете,
а неме суза…

И цвиле точкови поноћних возова.

Звук бубњева,
ратних поклича,
плаши ме.

Као врабац дрхтим
под уличним светиљкама,
промрзла, гладна…
Чега?

И зрно тражим,
тек мрву да глад утолим,
а лед стегао кости…
Над мојом главом звездано јато
скупило се под
скут месеца.

Подругљиви смех чујем нечији…
У даљини видим
осветљене прозоре.
И прозори знани…
Филм неки,
крај нагађам..
. А ја сам,
Тек сена…
У царству безнађа

© Марија Михајловић Давидовић

Marina Živković

НЕ РАЧУНАЈТЕ НА НАС

Ми смо заклетву срицали
 док су иза нас падали вицеви
и ваљали се од смеха неки стари идеали
јер су знали коме ћемо служити

У име свих нас затворених
у маргине једне земље
која је родила наследнике
са убилачким инстинктом
јаким стомаком
и дебелим образом
одричем се свога рођења
и свога пунолетства

Тада сам први пут
чинила нешто за земљу
и дала свој глас за промене
који ће се десити једног дана
али не у мојој земљи

Свог сам сина научила да не верује
припремила га на нове ратове
Ако опет дође, а доћи ће…

Ти не буди поносан
и не буди луди патриота
ти, сине пут подноге
у неке нове боље дане
слободно небо постоји с друге стране
и молим вас, понизно вас молим
више никад никад
не рачунајте на нас.

© Марина Михајловић Живковић
Крушевац

Ljubica Petković

МАТЕРИНСКА

Сред ноћне тмине
процвали
усрдне молитве
цветови
Раба и мати
Миља
Узноси пут висина
за кћер, унуке и сина
тијани шапат
умилни.
Речима ћилим тка
живом љубављу везе
да би га брижна
прострла
под она стопала вољена
уместо својих руку
Сред ноћ тмине
процвали
мајчине молитве
цветови.

© Љубица Петковић

Nikola Stojanović

Mića Živanović

Slobodan Ivanović

СВЕТЛОСТ

И би светлост
А ја не видех
И свану дан
Али ме преспава
Буновног ме
Светлост дочекала
У мрак оденута
Ко зна
Јесам ли се
И када пробудио
Чему буђење
Ако је светлост
Само варка
А мрак
Оно што траје

© Слободан Ивановић
Параћин, КК “Петрус”

Ljiljana Ivanović

КОРАЦИ ОД СНОВА

Прсти од снова
Улица од леда
Кораци од топе
Врата беже
Неко је сустигао
Моја ужарена стопала
И отворио клизалиште
За собом.

Улица се топи
Кораци од снова
Неко је престигао
Моја ужарена стопала
И затвори врата
За собом.

Бескућник броји
раширена крила
Колико лавежа
Преко улице
Толико страхова стоје
У једно завештено срце
Неко је затворио врата
И погасио светла
На крову тиња
Заборављена звезда.

Неко је сакупио прсте
Од туђих снова
Помиловао лавеж
Страх не уједа
Снови нису његови
Заборавио је звезду
Затворио врата
И погасио снове.

© Љиљана Ивановић
Параћин, КК “Петрус”

Slobodan Jovanović

Mile Lazarević

Snežana Petrović

НИЈЕ ТЕШКО ВОЛЕТИ

Љубим пишући песме јер мој грех је неуништив
Хиљаду твојихдолазака остарише са мном.
Волим те, једино у мени што се бори да живи…

Срећа ми је на трен везала душу
да те чекати могу и тамо где се
радост сели у топлије речи.
Више те грлим, но што руке
верују да знам…..

Запамти, ме колико те волеле
 увек ти још толико дугујем.

Када бацим камен шири се река
Када бациш лаж шири се Реч
када бацим човека шири се истина.
Бацила сам све и мирим се милошћу
са твојих усана…

Тражи ме уснама
не преврћи камење за мном

Ако се поново заљубим
Вечнос ће ти бити име.
Чекаћу те, јер из вечности
долазиш пешке. Што си мање
са мном већи ти је дуг…..

Ружа ми расте у грудима и желим
да ти се она свиди.
О љубави бирај просјак или Бог
Живот убија и једно и друго.

© Снежана Петровић

Marija Miladinović

Publika

Teodora Lazić

Iva Baštovanović

Darko Habazin

Sabah Al Zubeidi

Slavica Ristanović

Ratko Belić

Emilija Živković

Slobodan Jovanović Kumana

Jasna Stojanović

Gordana Simić

Marija Krsmanović

Živomir Milenković

Lidija Užarević – voditelj Pesničkog Maratona KCK

Mila Marković

Radmila Milojević

Dragana Marković

Hranimir Milojković

Kaja Stojanović-Nikolić

Mirko Stojadinović

Saša Miletić

Srdjan Tripunović

Ljiljana Pavlović

Marko Milutinović

Milan Miletić

Mića Živanović – pesma za lepo druženje

Za muzički deo bili su zaduženi Milan Miletić i Branko Simić

Pobednik PESNIČKOG MARATONA KCK 2011 Marina Živković
i članovi žirija: Bora Blagojević (levo) i Ljuba Obradović(desno)