LJUBAV

Dopusti mi da u tvoj život udjem,
ne kao suza k’o bol il ‘seta,
već kao pesma jutrom što cveta.
Dopusti mi da ti na uho šapnem,

Ne kao nekom stranom i tuđem,
već kao bliskomi dragom biću
da volim jutra s tobom sto sviću.

Da volim oči kada se jave,
ne one oči bilo koje,
već one oči, jedine, tvoje,
oči koje u meni bude plave.

Nemirne zore. Dopusti mi da kažem
malenom cvetu, ptiću u letu
da sam najsretnija na celim svetu.

© Nataša Stanojević
Medicinska škola Kruševac
I nagrada na konkursu galerije MAKY za 2011. godinu

Не волим јесен

Јесен је моје најмање вољено годишње доба. Тмурна је и кишовита. Пуна је хладноће.

Киша пљушти из ледених облака. не волим је, јер је хладна и магловита. Деца се не играју напољу. Јак ветар дува на све стране. Дрвеће облачи златне хаљине и по неки лист опада. Баре се јако брзо праве. Магле се спуштају. Мој град жути. Облаци су сиви, влажни и спремни да падне нова киша.Дим излази из кућа збијених преко пута моје зграде. Сунце све мање сија. Птице се полако селе на југ. Цвеће је повило главице. Све је утихнуло. Последње бобице лелујају по жбуновима чекајући да их неко убере. Када се само сетим дивног лета пуног гласова деце, сунчевих зрака, сладоледа, валова и дугих пешчаних плажа. Лето је било незаборавно. Заиста не волим јесен.

Бар ће ускоро доћи зима пуна белих пахуља, игре, забаве и распуста. Доћи ће и Божић пун радости, поклона и санкања. Јесен је за мене врло ружна и тмурна.

Катарина Ћирковић, 9 год.

NALIČJE ISTINE

Zažmuri i ne gledaj istinu u lice;
ovo što se nebom plavi
može biti trag varke,
a ne veseli let ptice.

Zažmuri i ne slušaj žubor reke,
jer možda to istina nije,
možda se čuje brujanje broda
sa neke daleke planete.

Ne gledaj, zažmuri
kad istina pred tobom stoji,
veruj u laž, jer možda
će istina više da boli.

I kad se sretneš s’ istinom u lice
možda je istina da lete ptice,
al’ ćuti, ništa ne kaži,
jer možda će manje da boli,
ako veruješ u laži.

(C) Nevena Vukosavljević