Не волим јесен

Јесен је моје најмање вољено годишње доба. Тмурна је и кишовита. Пуна је хладноће.

Киша пљушти из ледених облака. не волим је, јер је хладна и магловита. Деца се не играју напољу. Јак ветар дува на све стране. Дрвеће облачи златне хаљине и по неки лист опада. Баре се јако брзо праве. Магле се спуштају. Мој град жути. Облаци су сиви, влажни и спремни да падне нова киша.Дим излази из кућа збијених преко пута моје зграде. Сунце све мање сија. Птице се полако селе на југ. Цвеће је повило главице. Све је утихнуло. Последње бобице лелујају по жбуновима чекајући да их неко убере. Када се само сетим дивног лета пуног гласова деце, сунчевих зрака, сладоледа, валова и дугих пешчаних плажа. Лето је било незаборавно. Заиста не волим јесен.

Бар ће ускоро доћи зима пуна белих пахуља, игре, забаве и распуста. Доћи ће и Божић пун радости, поклона и санкања. Јесен је за мене врло ружна и тмурна.

Катарина Ћирковић, 9 год.