SADRŽAJ SAJTA
POČETNA
НОВИ САЈТ
DOBRODOŠLI !
O NAMA
Aktuelni program
MILIĆ OD MAČVE
ZLATNA KACIGA
PUTEVI KULTURE
TIN FEST
NOSTALGIJA
KRUŠEVAC PAMTI
KARAOKE OKRŠAJ
SLIKAMO ZA KCK
PROGRAMI KCK
Mesečni programi
Vodič KCK - 18
KONKURSI
OGLASI KCK
BLOG
FEDRARO
STARI SAJT
KABARE KCK
HOR SRPKINJE
BIOSKOPI
Grad adrenalina
VIDEO
PROMOCIJE KNJIGA
SAJAM KNJIGA
PUTEVI KULTURE
GRAD ADRENALINA


AUDIO - VIDEO
BLOG KCK
САЈАМ КЊИГА

LINKOVI











BIOSKOPI
20 ZLATNA KACIGA

Izabrana vest
DETALJNIJE
Administrator
Statistika
OS: Linux h
PHP: 5.4.45
MySQL: 5.7.44-log-cll-lve
Vreme: 20:28
Caching: Disabled
GZIP: Disabled
Članovi: 8
Vesti: 721
Veb veze: 5
Posetioci: 6521319
Ansambl KOLO - Vidovdan 2009 - KCK PDF Štampaj E-pošta
Autor Ljuba   
Sunday, 21 June 2009
Kolo09
20.06.2009. godine  u Hali sportova u Kruševcu, u organizaciji Kulturnog centra Kruševac, održan je kocert nacionalnog ansamla Kolo u okviru manifestacije grada Kruševca VIDOVDAN 2009 i projekta Ministarstca kulture Republike Srbije *SRBIJA U SRBIJI*, koji je prvobitno planiran za izvodjenje na veličanstvenom prostoru Slobodišta.

Koncert je izborom koreografija i kvalitetom i uigranošću ansamla oduševio prisutnu publiku (preko hiljadu - po slobodnoj proceni autora ovog teksta) i još jednom dokazao da su to prave vrednosti kojima treba težiti u anfirmaciji nacionalne kulture.


Iz bogatog repertoara nacionalnog ansambla KOLO

Iz bogatog repertoara nacionalnog ansambla KOLO


Iz bogatog repertoara nacionalnog ansambla KOLO


Iz bogatog repertoara nacionalnog ansambla KOLO


Iz bogatog repertoara nacionalnog ansambla KOLO


Muzički sastav KOLA


Peka i Ljuba


Jelena PP, Branko, Radojica, Ljuba ... - dobra organizacija


Ovako je počelo - Direktor folklornog ansambla *KOLO* Radojica Kuzmanović
pozdravlja publiku


Dobrodošli - Radojica Kuzmanović



Sima i Radojica


VIP loža


Zajednička slika po završetku koncerta
 
ВИДОВДАНСКО КОЛО

Један од догађаја ВИДОВДАНА 09 био је наступ Националног ансамбла КОЛО. Овај концерт изведен је у сарадњи Општине Крушевац са Министарством културе Републике Србије као део пројекта СРБИЈА У СРБИЈИ, под слоганом КУЛТУРА У П(РЕ)ОКРЕТУ. Организатор је Културни центар Крушевац.

Сведочимо да је те суботе, 20.јуна, увече све врвело од покрета, игре, етно шара и извандредне свирке. Концерт је требало да се одржи на Слободишту, простору који окупља обично више хиљада људи. После премишљања и контактирања метеоролошких служби ипак је одржан у Хали спортова у Крушевцу, пред пробраном публиком која је учеснике обилато обасипала аплаузима, на шта су они одговарали бисевима, додатним тачкама, осмесима, шармом...

Претходили су сусрети и договори, јер је требало прилагодити наступ простору Слободишта, позорници и амфитеатру под ведрим небом, који је оставио посебан утисак и на директора Националног ансамбла КОЛО, Радојицу Кузмановића још кад је пре петнаестак година ту наступао као играч. Велики подстицај представља и бројна публика која се ту окупља.

На заказани састанак на Слободишту дошли су: Радојица, Бане- технички директор , а уз њих и некадашња чланица КОЛА, Јелена, такође посвећена овом ансамблу, супруга Радојице Кузмановића. Љуба Обрадовић, директор КЦК, Бранко Симић као техничка подршка и ја, срели смо се са њима на брежуљку изнад позорнице, прегледали гардеробе бункерског типа, сходно простору у који су укопане. Све је чишћено и сређено за ту прилику. Запослени на Слободишту, радници Народног музеја љубазно су нас дочекали, било је потребно позвати и екипу Електродистрибуције, затим грађевинаре за постављање додатне скеле због сценографије на којој су извођачи инсистирали. Обећали смо да ћемо све то обезбедити, остало је још неколико дана до концерта.

Позвали смо сараднике из КОЛА на пиће пре него што крену за Београд. Ноћ је загасила врелину јунског дана. У башти КЦК чула сам необичну причу о професоналцима који се боре за оно што раде као врхунски спортисти, уз свесне жртве, али и уз велико задовољство после изведених концерата, уз сјајна дружења, сусрете, путовања, па и многе бракове склопљене међу члановима ансамбла. Испоставља се да иза насмешених лица и беспрекорне игре стоје свакодневне вишечасовне пробе, презнојавања, умешност и инвентивност кореографа, појединачна креативност и издржљивост, обавезна дружељубивост и спремност да се отрпи много тога ...Наиме, по речима дугогодишњих играча, Радојице, Банета и Јелене, колико ће ко трајати у фолклору зависи од индивидуалних способности, после тридесете играчи најчешће нису у пуној форми али има и оних који дочекају пензију, наравно играјући нешто мање захтевне тачке... Од силног скакања трпи цео организам, срце посебно, али они остају верни КОЛУ до краја, а садашњи директор гледа на овај ансамбл као на репрезентацију у којој ради 87 стално запослених, од тога 20 играчких парова.

Да је у питању врхунски професионални однос уверили смо се и тог 20.јуна када је читава машинерија покренута да би се одржао концерт у трајању од 90 минута. Као утакмица.

Намерно помињем у овом тексту оно што се најчешће не помиње, а то су муке организатора. После опсежне припреме на Слободишту, схватили смо да нас време највероватније неће послужити, прогнозе су тако рекле упркос врелом дану који је претходио заказаном концерту. Састајали смо се неколико пута те суботе као кризни штаб, али је одлука пала да се иде на сигурно, у Халу спортова. Многа очекивања су била изневерена, Слободиште није само сцена, него пријатан простор, излазак у природу, посебан доживљај и за посетиоце и за учеснике. У поподневним часовима почели су да пристижу камиони са опремом, озвучење, расвета, сценографија, затим костими, све је имало свој устаљени ред. У Хали спортова помагали су војници на цивилном служењу у КЦК, затим Извиђачи, радници КЦК и Чабра, фолклорац-сениор вешт у овим пословима као и Бранко Крстић, поменути технички директор Бане, који се без зазора попео на превисоке мердевине, скоро без ослонца, да постави сценографију- огромно платно са насликаном Грачаницом.Позитивна атмосфера, воља, ентузијазам били су ту, што је и нама, забринутим организаторима, поправљало расположење.

Отворили смо сва врата на Хали спортова, уместо климатизације која је застарела, или не постоји. Испоставило се да је то била спарина пред велики пљусак и олују који су се сручили непосредно пред концерт. Наша очекивања су била оправдана. Извођачи су били задовољни што је избор пао на затворен простор. Звук се расипа на отвореном и оркестар муку мучи са инструментима због влаге. Прави утисак се постиже ипак у затвореном простору. Публика се распоредила по хали спортова, више од хиљаду људи. Ивана Еклемовић је припремала певаче, Радојица је давао интервју за медије, Бане се осмехивао, оркестар је заузимао место предвођен младим маестром, Ненадом Станићем, виолинистом, кореограф Ненад Вулетић је окупљао играче који су се појединачно разгибавали...

После поздрава и најаве на почетку концерт је експлодирао као ватромет у више сјајних тачака, понео нас таласима најбоље изворне музике не само српским, него и балканским звуком, ритмом, покретом и костимом. О вештини и брзини пресвлачења и шминкања да и не говоримо. Велики празник за очи, велико уживање за слушање. Ако смо ми, као организатори у току концерта доживели ту лепоту и осетили енергију коју су извођачи поделили са нама, свакако је и публика. И ансамбл и оркестар имали су неколико бисева. Јасно је, ово је наша фолклорна репрезентација. Желимо им да и даље побеђују.

Јелена Протић-Петронијевић

 

Ансамбл "КОЛО" из Београда

Уредбом Владе НР Србије од 5.маја 1948.год. основан је Ансамбл народних игара Србије.
За руководиоца Ансамбла постављена је госпођа Олга Сковран. Ансамбл почиње са радом 15. маја 1948. године у музичкој школи Станковић.

Прво учествовање Ансамбла било је 28. новембра 1948. године на свечаној Aкадемији у Народном позоришту у Београду. Ансамбл се представио кореографијама Олге Сковран: "Банатска момачка игра", "Калач" и "Игре из Србије".

Већ после месец дана, 25. и 26. децембра Ансамбл је одржао прва два концерта у Народном позоришту у Београду. Програм је био сачињен од следећих кореографија: "Народне игре из Војводине", "Народне игре из Врања и околине", "Народне игре из Црне Горе", "Народне игре из Хрватске", "Народне игре из Македоније", "Буњевачко момачко коло", "Народне игре из Призрена" и "Народне игре из Србије".

Аутор кореографија била је Олга Сковран, оркестром београдске опере дириговао је Живојин Здравковић, а тамбурашким оркестром радио Београда, Макса Попов.

01. априла 1949. године почиње са радом хор Ансамбла који је бројао 30 чланова.

01. јула 1949. године отпочео је са радом оркестар.

04. августа 1949. године Ансамбл добија Стручни савет: Стана Клајн, Драгутин Чолић, Мага Магазиновић и Бранко Марковић.

У периоду од само годину дана рада, Ансамбл постаје уметнички компактан колектив који је квалитетом и изражајним могућностима могао да оствари и најзахтевније задатке сценски постављене народне игре. Потврда таквог рада је прво признање - награда за уметнички рад, коју Влада ФНРЈ додељује Ансамблу 31. децембра 1949. године, за успехе постигнуте у неговању и обради народних игара, а Олги Сковран за уметничко руковођење.

Поред многобројних концерата у земљи, ансамбл у марту 1950. год. одлази у Швајцарску на прво инострано гостовање.

1953. године Ансамбл народних игара и песама НР Србије добија име КОЛО, које су му дали сами играчи.

Низале су се године, програми, турнеје, генерације, али Ансамбл КОЛО је увек имао свој зацртан пут који је неприкосновено следио. Тај пут је утрла прва дама Ансамбла КОЛО госпођа Олга Сковран и њена прва генерација играча, која је неговала и развијала КОЛО за нас који смо их наследили и за оне који су их гледали пуних 55 година.

Са Ансамблом су сарађивали и данас сарађују најбољи српски кореографи: Олга Сковран, Добривоје Путник, Драгомир Вуковић, Десанка Ђорђевић, Мира Сањина, Бранко Марковић, Милорад Мишковић, Владимир Логунов, Радојица Кузмановић, Милорад Лонић, Бора Талевски и други.

Са Ансамблом КОЛО су радили и сарађивали истакнути српски музичари, композитори и диригенти: Петар Јосимовић, Борислав Јанковић, Жарко Милановић, Љубомир Бошњаковић, Крешимир Барановић, Јосип Славенски, Живојин Здравковић, Стеван Христић, Никола Херцигоња, Михајло Вукдраговић, Боривоје Пашћан, Оскар Данон, Станојло Рајичић, Боривоје Илић, Душан Сковран, Зоран Христић и други.

КОЛО је гостовало на свим континентима, приредило више од 5.000 концерата пред више од 10.000.000 гледалаца у најпрестижнијим концертним салама:
Метрополитен, Палата Шајо, Карнеги хол, Ројал фестивал хол, Опера у Келну, Театар Фениче, Баљшој театар, Опера у Амстердаму, Е хол, Кембриџ театар, Гранд казино у Женеви итд.

Ансамбл је носилац највиших домаћих и иностраних признања.

Поводом 55 година успешног рада на неговању, представљању и ширењу народног стваралаштва и културног блага у земљи и иностранству, 2003.године Ансамбл КОЛО одликован је Орденом ВУКА КАРАЏИЋА ПРВОГ СТЕПЕНА.
Poslednji put ažurirano ( Thursday, 13 August 2009 )
 
< Prethodno   Sledeće >