Културни центар Крушевац - Добродошли!

Jelena, Ljuba i Neboša - Promocija časopisa KCK *PUTEVI KULTURE*


U promociji je učestvovao i domaćin Mića Jakšić


Nebojša Lapčević čita svoju poeziju


Jelena Protić čita svoju poeziju



Ljuba govori na početku promocije PUTEVA KULTURE


Nebojša Lapčević


Spale govori o Mаranbou.


Ljuba Obradović čita svoju pesmu KORNJAČA, objavljenu
u časopisu PUTEVI KULTURE br 12


Ceo program je vodio voditeljski par Miodrag Jakšić i poznata beogradska glumica

ПУТЕВИ КУЛТУРЕ У КРЧЕДИНУ

Лепа је прилика говорити о ПУТЕВИМА КУЛТУРЕ У Крчедину, на овако романтичном месту, усред лета, пред свима вама. Посебан поздрав за домаћине, за Мићу Јакшића који је већ ходао ПУТЕВИМА КУЛТУРЕ и поклонио нам ово време вечерас у његовом дворишту. То је још један доказ да култура не тражи под обавезно уштогљену публику и затворене званичне просторе, напротив, увек треба ићи на неку нову форму, експеримент, јер смо сви презасићени уобичајних шаблона књижевних вечери и промоција. Ово се зове живљење културе, прожимање културе са свакодневним животом, то су искораци и начини да се култура и уметност разvijajuУ ненаметљиво и једноставно. А права уметносгје увек савршено једноставна.

Једноставна је и наша намера да ПУТЕВЕ КУЛТУРЕ започнемо, тамо у у јануару 2003, када се појавио први број. И стигосмо, ево до 12. и 13. који се увелико припрема. Било је промена, од тамно-плавих корица прешли смо на нека друга решења, да би у последња два броја представљали по једног ликовног уметника на корицама уз пратеће прилоге у часопису.Да кажемо да је часопис настао из потребе да се сачува бар део програма, оних најзначајнијих који прођу кроз КЦК, уз то аутори, гости и сарадници КЦК дају своје нове, необјављене радове. Правила нису строга па се у часопису може наћи све што је актуелно и значајно за српску културу и што није било објављено у штампаним медијима.

Искристалисале су се рубрике: ЕСЕЈИ, РАЗГОВОРИ, ПОЕЗИЈА, ХУМОР И САТИРА, ПРОЗА-ПУТОПИСИ, ПОЗОРИШТЕ, ИЗЛОЖБЕ, МУЗИКА, ФИЛОСОФИЈА, БАШТИНА, ФИЛМ, ДЕЧИЈИ КУТАК. У 12. броју који има преко 300 страна у овим рубрикама заступљено је око 70 аутора, све прилоге препоручујемо, јер има за свачији укус понешто.Од неких крушевачких тема које су и универзалне у исто време, уместо уводника су се нашли прилози о Легату Милића од Мачве који постоји у Крушевцу под покровитељством КЦК као јединствен изложбени простор.

Рубрика РАЗГОВОРИ је врло занимљива а посебно издвајамо сусрет и сведочанство Комнена Бећировића, нашег књижевника који живи у Паризу са оцем Јустином Поповићем. Ту су још разговори са песникињом Зорицом Арсић Мандарић, са Савом Шароњићем који је успешни сликар у Паризу, са хумористом Карлом Минићем, са песником Радоманом Кањевцем.

Рубрика ЕСЕЈИ има 9 прилога и то из лингвистике, затим о добитници Нобелове награде Дорис Лесинг, о стручњаку за дечију књижевност Воји Марјановићу, помињем само неке ...

Рубрика ПОЕЗИЈА окупља 25 песника. Почиње са 2 хаику групе из Новог Сада, ПХД и Женском хаику групом .... Сања Петровић, Дивна Бијелић ... Објавили смо двоје песника из дијаспоре, о томе више од Љубе Обрадовића.

Наш домаћин, Миодраг Јакшић објавио је песме за одрасле у овом броју. Имамо и песнике са Косова, а међу њима и Милоја Дончића, добитника Аполинерове и Лоркине награде, као и угледну песникињу Даринку Вучинић ...

Препоручујем и ПРОЗУ у којој преовладава фантастика и младе ауторке Тања Милутиновић и Весна Перић, али и ПУТОПИСЕ из Турске и Шведске аутора Љубише Васиљевића и Снежане Милојевић.

У рубрици ПОЗОРИШТЕ, Спасоје Ж. Миловановић пише о неправедно запостављеном дpaмском писцу Војиславу М.Јовановићу Марамбоу, што је и његов магистарски рад.

Тешко је направити краћи избор и запоставити неке ауторе, ово је само наговештај онога што нуде ПУТЕВИ КУЛТУРЕ у 12. броју.

Поменућу још и рубрику ХУМОР И САТИРА у којој се нашло пет аутора који пичу афоризме и приче, а посебно наглашавам Александра Чотрића који је представљен и једном и другом књиж.формом, а иначе често путује ПУТЕВИМА КУЛТУРЕ. Уз остале рубрике о којима нисмо сад говорили ту су и биографије аутора овог броја. Ауторка чије радове налазимо на корицама и на поглављима је млада акад.вајарка Марија Стојадиновић.

У 13. броју који се увелико припрема, имаћемо неколико екслузивних тема као што је позната руска ауторка Људмила Разумовска, затим прилози са манифестације ВИДОВДАН 09, песник Драган Јовановић-Данилов, путопис из Дракулиног родног краја, прича о диносаурусу, текст о фрули из етномузикологије, Фестивал хумора и сатире ЗЛАТНА КАЦИГА ...

Gordana Knežević - pobednik takmičenja za PESMU 2008. godine
na sajtu POEZIJASCG


Sanja Petrović


Spale recituje domaćinsku.


Specijalni gost iz Španije Alberto Garcia Teresa - Prvo pesma na španskom...


...da bi zatim čuli prevod na Srpski...


... i domaćin Mića Jakšić je čitao Garsijine pesme na Srpskom

Није ми требало пуно, да мами Љубици и тати Зорану обајасним шта је уметничка колонија и да желим да је организујем баш у њиховој кући. Знали су они то и пре моје прве, дуго смишљане и снебивајуће, реченице. Родитељи ми, чини ми се, што ме баш увек и невесели, потпуно осећају и знају шта имам у глави и шта желим да им саопштим. Живели смо тако свих ових овоземаљских година и као породица и као фамилија, саборно, уметнички, па је организација једне, од старта, међународне уметничке колоније за сваког од нас био лични изазов и својеврсни покушај да се према себи искажемо још јасније. Искреније, до краја.

Година 2008. била је благодарна за нашу Ликовну и песничку колонију у Крчедину. Покренули смо је и били примерног владања, пристојних уметничких домета, и за савремени свет прилично добро маркетиншки покривени. Држали смо се наше националне, добре и дивне, приче, јер ми јесмо, па јесмо Срби, утемељени у исконској уметности, и са огромнаом жељом и раширених руку за пријем нових уметничких утицаја других култура и нација, који су нам као саучесници на ОВОЈ планети природни ослонци и савезници. Тако и беше, имали смо пуно гостију са разних страна. У неким анкетама смо проглашени и за културни догађај године у Срему.

Хокеј није спорт који пратим са посебним уживањем и редовно. Признајем да није ни међу десет мојих омиљених спортова. Пре ће бити да ме занима више као феномен. Нешто као визуелни . . спој високо изражајних ликовних елемената, истурених кацига и бљештавих дресова и штитника, те снаге и брзине, као симбола спортских вредности. Тако ме је у анализи овог спорта прилично лако придобио један момак који је играо у НХЛ лиги, јединој хокејашкој лиги на свету која има смисла, и који се зове Wayne Gretzky, Вејн Грецки. Оставио је трага у мом размишљању и у мени као човеку, не због тога што је најбоље пикао ону црну плочицу или зато што је савршено уз "бодичек" бацао противнике у мартинелу игралишта и тиме изазивао овације у публици. Не, због игре на леденој плочи, свакако не, и ако је би најбољи на свету, већ вероватно и пре, као"филозоф" и стваралац у спортској индустрији који је имао визију, коју сам пронашао у једној његовој реченици, *Мене не занима где је пак сада, већ где ће бити за три секунде!*.

Најбоље у противничком голу, схавтио сам га одмах. Грецки је био најбољи играч хокеја свих времена, а ова његова изречена филозофија је у мени покренула, давних година, суштину и мог поимања света и начина релизације идеја. Тако је било и са крчединском колонијом ... Када сам смислио прву колонију У Крчедину прошле године, већ сам гледао како ће изгледати она која ће бити 2010, па и 2015. године. Ова која нам управо долази ове, економски кризне и глобално поремећене 2009. године, јесте тест према свима нама који смо идеолози, организатори, учесници, гости, посматрачи, фанови, критичари или случај ни пролазници, претходне и оволетње колоније, да ли смо вредни своје улоге у свему и како се поставити према бренду-колонији која постаје већа од свих нас и надвишује нас својим циљевима, тражећи да је и ми као јединке одано, и само тако истински посвећено,следимо. Ја могу, тако осећам, да је пратим. Одабрао сам од свих метропола светских, тај Крчедин као станиште и тачку где ће свет бити могуће целивати добротом и честитошћу. Може и свако од вас исто, ако бар један дан дође на колонију и буде њен мали део.

Горан Јешић, момак који води ову нашу општину, општину будућности по Ршапсга] times-и, коме сам, недавно, рекао само једну реченицу о колонији, а он је реаговао као Вејн Грецки и свесрдно је подржао, даје ми наду да ћемо победити и одгојити крчединску колонију и ставити је у ред респектабилних уметничких манифестација у нас.

Увели смо, од ове године, и мајске програме за децу Крчедина који су се дружили са познатим ствараоцима за децу, али и сами показали своје књижевно, музичко и спортско умеће пред ТВ камерама. Сликари са наше крчединске колоније "Крчедин 2009" били су ове године учесници колонија у Паризу, у Француској, у Ловри у Мађарској, а чека их још Базјаш у Румунији, па Крњево, Ртањ ... Крчедин нас спаја и обогаћује! Ове године на колонији имамо госте из 11 земаља, доделићемо титулу "Ја, Крчединац", свим оним драгим пријетељима који су светски признати ствараоци а део су наше крчединске приче. Доделићемо и признање .Њака крчединска" у знак и почаст те наше крчединске чаробне речи, која има планетарно значење. Размишљам, овако ... Да ако буде све како ваља и ако се филозофија Вејна Грецког, у мом тумачењу, оствари, следеће 2010. године када ће се Ликовна и песничака колонија у Крчедину одржавати у своје стнадардно време око Светог Илије, ја ћу уживати на неком далеком острву, уз коктеле, и бити срећан, што све у Крчедину тече лако и чисто, као ток дунавски, широко као шор сремачки, и да програм уметнички плови као шајка.

Ове године још увек сам ту, у Крчедину, на колонији, од 30. јула до 2. августа, у нашој кући у Цара Душана 64, намеран да вас све дочекам, изљубим и уживам са вама у програму који ће приредити људи достојни највећих светских сцена и подијума уметничких. Користим прилику да за овогодишњи програм и ред на колонији захвалим мом тиму, Савету ове колоније, који је учино све да ово наше дружење у поносном сремачком селу протекне у та четири дана у складу и реду. Њима се захваљујем. Мама и тата су бесмртни, они су ван свих овоземаљских познатих и признатих захвала, њима захвалност бљешти на небу. Ова колонија је њихов поклон Пеђи и мени и доказ да су најбољи родитељи на свету.