| PUTEVI KULTURE |
|---|
| GRAD ADRENALINA | ||
|---|---|---|
|
| AUDIO - VIDEO |
|---|
| BLOG KCK | |
|---|---|
|
| САЈАМ КЊИГА |
|---|
|
|
| LINKOVI | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
| BIOSKOPI |
|---|
| 20 ZLATNA KACIGA |
|---|
 |
| Izabrana vest |
|---|
| DETALJNIJE |
|---|
|
| Statistika |
|---|
|
OS: Linux h PHP: 5.4.45 MySQL: 5.7.44-log-cll-lve Vreme: 09:02 Caching: Disabled GZIP: Disabled Članovi: 8 Vesti: 721 Veb veze: 5 Posetioci: 6549062 |
| Putevi kulture br 12 - Promocija |
|
|
|
| Autor Ljuba | |
| Monday, 19 January 2009 | |
|
aPuteviKulturebr12Prom 17.01.2009. godine u *BELOJ SALI KCK* u 20.00 časova Kulturni Centar Kruševac je predstavio javnosti 12 broj svog časopisa *PUTEVI KULTURE*. Promociji su prisustvovali i predstavili svoje radove brojnoj publici: Miodrag Jakšić, Aleksandar Čotrić, Ljubiša Djidić, Pavle Bubanja, Sanja Crnobrnja, Žića Milenković, Jelena Djinovski, Ljubiša Vasiljević, Ljubica Petković, Dragana Isajilović, Nebojša Lapčević, Lidija Užarević, Spasoje Ž. Milovanović, Moma Dragićević, Maja Olić, Ljubodrag Obradović... Program je maestralno osmislila i vodila Jelena Protić-Petronijić, zajedno sa nezamenljivom koleginicom Lidijom Užarević. Pogledajte detalje sa promocije i uživajte!  Sanja Crnobrnja БАЈКА О АЛИ, ВИТЕЗУ И ЖЕНИ ИНТРО Жељин је творница жеља. Пази шта желиш, може ти се десити да се оствари. Жеље се остварују овде, на Жељину. Али пази, два су врха - један је прави, на другом је ала, жељинска, Жељинац... „Ала, кажеш? Жељинац? Одувек сам желела једну алу! Добро, идем да је помазим!” рече Змајица храбра, јер за љубав треба храброст! Обгрлили су небо својим крилима, грицкали звезде као чоколадне бомбоне, својом ватром прокували Млечни пут... СЦЕНА ДРУГА Бели Витез - Љубан од Козника од зависти је постао Црвен. Одакле толика ватра? Он није могао више гледати хладно лице, досадно лице. Није више могао да слуша празне уздахе, зујање речи, смех без радости. Није више могао да осећа љуштуру тела, празан поглед. Није више могао, желео, није више имао снагу, да се бори за своју драгу. У дубину, у густину ноћи без звезда и Месеца... Бацио је њену везену, пожутелу мараму, уз срце није више имао ничега, у срцу чак ни надања. СЦЕНА ТРЕЋА ПРВИ ДЕО Црвени витез је шетао око замка и налетео на успавану Змајицу. Исукао мач кад је угледао Жељинца, како у близини бди над сном своје вољене... Ставио мач пред срце... „Хеј, ало алава, имаш све, узми и мене или ћу ти убити Змајицу!:” Желео је пораз од јачег, сретнијег. Желео је часну, витешку смрт. Желео је крај агоније из које није умео да изађе... Црвени витез се борио, Жељинац се борио, Змајица је плакала, викала: „Узми мене, витеже! Моју крв проспи себи на радост! Моју крв проспи себи на радост!” ИНТЕРМЕЦО Цветови су се најежили и своје крунице погнули, ветрови су разгрнули гране и замукли, Расина је престала да тече, камење се замрзло... Све ово није приметила само Љубанова драга, мирно је везла поред свеће и пила еликсир за лепоту... СЦЕНА ТРЕЋА ДРУГИ ДЕО Жељинац је ударио Витеза, избио му мач из руке... Мач се зарио у Змајицино срце, од вриска Жељинчевог се забио још дубље, потекла је њена крв, на њеној крви су потекле звезде. Жељинац је одлетео на Жељин, одгризао себи крила, проклео све оне који имају жеље, јер је он желео само њу! Црвени витез Љубан је уплакан уснуо поред реке звездане крви... СЦЕНА ЧЕТВРТА На небу се појави Зорњача, дуго није била виђена, окупа руменилом Витеза, Љубан се придиже, погледа, нема нигде убијене Змајице, погледа своје сребрно рухо, све му је просто, све опроштено, са очима пуним смирења, погледа око себе... угледа ливаду препуну шафрана... Шафрани почеше да се протежу, грациозно отварају, шафрани почеше да се порађају, из сваког излети по једна вила, свака понесе дар... Сребрни витез клекну, осећао је лакоћу, није имао сећања, ни живот пређашњи, осетио је своја нова крила, протегао блажени осмех и жељу за дечијом игром. СЦЕНА ПЕТА Погледао је ка вилама, све своје дарове су приносили Њој. Облачиле су је звезданом прашином, стављале звездане штитнике, оклоп, рукавице, наоружале је Месечевим мачем, обучавале да осваја небеса и земљу... У руку јој ставиле барјак – Звездана витезица! Сребрни витез јој приђе и угледа њене змајске очи... „Како се зовеш, Звездана витезице? Хоћеш ли да се бориш?'” „Дај ми име, ако имаш храброст! Борићу се за тебе, ако имаш храброст!'” ЕПИЛОГ Време је тада почело да тече, а срећан крај је клише, срећа је већ фраза, живот је сам по себи бајка... Дакле, псссстттт, догађа се живот! Сања Црнобрња  Ljubiša Bata Djidić  Prof. dr. Pavle Bubanja  Lidija Užarević, Jelena Protić-Petronijević, Aleksandar Čotrić  Gordana Vlahović  Midrag Jakšić  Midrag Jakšić sa damama  Jelena Protić-Petronijević sa gostima  Ljubodrag Obradović - pozdravlja goste  Sa pogledom na...  Ljuba sa gostima  Ljubica Petković  Ljubisa Vasiljević sa damama  Maja Olić  Moma Dragićević  Nebojša Lapčević  Dragana Isailović  Jelena Djinovski  Nevena Vukosavljević  Spasoje Ž. Milovanović  Priprema za izlazak na scenu - Žića Milenković  Publika U časopisu *PUTEVI KULTURE* broj 12 koji je Kulturni centar javnosti predstavio 17.01.2009. godine u 20.00 časova u *BELOJ SALI KCK* svoje radove objavili su:
|
| < Prethodno | Sledeće > |
|---|