PUTEVI KULTURE |
---|
GRAD ADRENALINA |
---|
|
AUDIO - VIDEO |
---|
BLOG KCK |
---|
САЈАМ КЊИГА |
---|
|
LINKOVI | |||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
BIOSKOPI |
---|
20 ZLATNA KACIGA |
---|
Izabrana vest |
---|
DETALJNIJE |
---|
|
Statistika |
---|
OS: Linux h PHP: 5.4.45 MySQL: 5.7.44-log-cll-lve Vreme: 12:55 Caching: Disabled GZIP: Disabled Članovi: 8 Vesti: 721 Veb veze: 5 Posetioci: 6494088 |
Ljubica Vukov-Davčik - TRIPTIH |
Autor Ljuba | |
Saturday, 25 September 2010 | |
24.09.2010.
godine, u
Beloj sali KCK, u organizaciji Kulturnog centra Kruševac, održano je
nezaboravno poetsko-muzičko veče, na kome je
predstavljena poezija Ljubice Vukov-Davčik. O poetskim ostvarenjima ove
poetese u triptihu: Tiso
Ljubavi, Volim Balkansko i Putanjom duge do
sna, govorili su Pero Zubac i Mr Jovan Mihajilo.
U poetskom-muzičkom prikazu učešće su uzeli pored same Ljubice Vukov Davčik i njeni prijatelji sa sajta poezijascg: Svetlana Djurdjević, Ljubodrag Obradović, Mića Živanović, Spasoje Ž. Milovanović, Života Trifunović, a da veče bude nezaboravno potrudili su se i Rade Košanin - virtouz na fruli, Branko Simić - muzička pratnja i mlada i talentovana vokalna solistkinja Sandra Petrović. Naravno, na samom kraju aplauz je dobio Pero Zubac za večno-aktulne *Mostarske kiše*... Ko to nije čuo, zaista je mnogo propustio! Ljubica Vukov-Davčik SVETO VINO Kupaju me Svetim vinom Obraćam se vinogradima Okrećem se suncu Opevam pesmama Oslanjam se na burad napunjenim grožđem Oblizujem se usnama napitkom mednim Obraćam se gorama i brdima Predajem se Opijena tebi Doći ću opet Da uberem breze Za oprost Dok mi pogled po nebu luta Kada vino belo točim Gledam tvoje crne oči Tada uzmem vino crno Pijem srcem Ustima grejem Stišćem Gutam sladim I ponovo ispočetka Iz bureta vino vadim (C) Ljubica Vukov Davčik PUTANJOM DUGE DO SNA Utkaj u mene srmu ljubavi za večnost njenu... Obućiću haljinu belu ogrnuću plašt od zlatnog lišća kesena.. Na prst obaviću mesečev krak pod travom polako utapkaću korak... Na glavu od cveća isplešću venčić raširenim rukama mahaću otplivati do Tiskog cveta rasutog po žuto-srebnoj pučini Tise... Bosim nogama zagaziću u mulj sa kamenja i peska i zakoračiti ka dubini da razmrsim talas što se viru svio spleo kao i ljubav moja.... Zaplivaću hladnoća će me ohladiti na čas bodriti da do kraja druge obale stignem... Nastaviću da hodam po putanji duge... Kraj reke na žbun divljih kupina ću se ubosti krv ću usnama ispiti, zaustaviti.. Uskim puteljkom ću se uspeti na dolmu strnjika će me po tabanima bockati skakutaću ko izgubljena košuta.. Bez čamca i skele iz Sente u Banat u zvezdanoj noći stigla sam svojim snovima.... (C) Ljubica Vukov Davčik Pero Zubac govori *MOSTARSKE KIŠE* KAD BI POEZIJA MOGLA DA
ULEPŠA I POPRAVI SVET ...
- preporuka za štampanje pesničkog triptihona Ljubice Vukov Davčik Dugo već s pažnjom pratim pesnički govor Ljubice Vukov Davčik i iz jednog njenog prethodnog triptihona, pesničkog troknjižja imao sam radost da probiram pesme za moje antologije. U ranijim njenim pesničkim knjigama posebno su me se dojmile pesme o Tisi i ine u kojima pesnikinja u stihove pretače sećanja na detinjstvo. Kako se radi o liričaru kojem je bitna za poeziju pre svega iskrenost i nepatvorena no opipljiva i vidljiva inspiracija, to će čitalac ovih knjiga jasno nazreti da ova naša pesnikinja piše stoga što joj je pisanje pesama jedini način iskazivanja svojeg viđenja sveta u kojem je stasala i u kojem traje. I kako iskreno opisuje i pretače u strofe treptaje svog drhtavog i uznemirenog (najčešće) srca, tako i pesme koje nastaju bivaju jasne, pitke, čitljive kao što je i nakan pesnikinjin takav. Dakle, radi se o iskrenom pevanju i jasnom iskazu pesničke opredeljenosti za lirski iskaz i naslanjanje na tradiciju našeg pesništva. Nečudo što je u vremenu nenaklonjenom pesmama patriotskim Ljubica Vukov Davčik 'celu jednu knjigu iz triptihona i još stranica iz druge dve knjige posvetila takozvanom rodoljubivom pevanju. To što oseća pesnikinja to jasno kaže u pesmama, ako žali za minulim vremenom pesma daje odgovor i zašto žali, ako registruje zlovreme onda ga i boji takvim rečima, a svoj stav ne skriva i iz toga neskrivanja nastale su pesme kao značajan doprinos našem savremenom patriotskom pesništvu iz vremena opisanog u ovim antologijskim stihovima pesnikinje, godinama bespuća u kojima" dolap užasa ljudi okreću". Ne srećem se često sa pesnicima koji su istovremeno zaljubljeni i u pesničku naraciju i poetsku sažetost pa i hermetičnost forme. A u ovim knjigama se srećemo i sa pesmama i kojima dominira nesputavana pesnička narativnost i onim koje su čista refleksivno pretočena u nekoliko strofa ili u jedinstven odblesak misli u stihovima. U prvoj knjizi "Volim balkansko" čitalac će se sretati sa lazurnim odama zavičajnosti, kao u pemi "Kaži mi" i žalom za minulim vremenom spokojstva kao pesmi "Troglav", jasnim i vrelim u sećanju slikama sreće koja je naslutila nesreću kao u pesmi "Zeleni grad' jasnim iskazima iskrenosti "Volim sve što na Balkan miriše", molitvenim i zavetnim stihovima pesme "Milosnica", sa pesmama punim emocija i topline. Uostalom, u svim pesmama Ljubice Vukov Davčik moglo bi se reći da ima dirljive i bliske čitaocu emocionalnosti. Lepe poetske molitvenosti ima i u pesmi "Vernik povratnik' lepe pesničke nade u pesmi "Feniks" a pesma "Mokra krila" je uzorak kratke izvrsne rodoljubive pesme. U pesmama ćemo sresti srodne poete ali i univerzalni prepis nesreće kao u pesmi "Večne grobnice". Ostao mi je u sećanju prelepi distih iz pesme "Zgarište doma": Ničeg nema, sve je prekrila tišina" .. Čitalački utisak o drugoj knjizi započinjem citatom koji najbolje kazuje umeće naše pesnikinje da ispiše lepe i trajne ljubavne pesme: "Ne prelazi reku mog života možeš se udaviti ne bude li mesečine ... " U mnogo pesmi ove knjige čitalac će naići na univerzalni pev o ljubavi ali i na apartne, samo našoj pesnikinji srodne iskaze o snazi, zovu, smislu ljubavi koja je katkad samo ćarlijanje kao u pesmi .,Mesečina titraja" a katkad zagonetnost i neodgonetnutost kao u pesmi "Drugo doba". Uslovno rečeno, ako je prva knjiga niska patriotskih pesama, a druga lep đerdan pesama o ljubavi, onda je treća knjiga (o ljubavi prema prirodi, deci prijateljima) lepi "svežanj uspomena" i prepevana lirska priča. U njoj će čitalac naići i na žal za odmaklim i na trenutke pesničkog spokojstva i neskrivene nade da će doći i bolja vremena. I za ovu knjigu važi ona, već pominjana, osnovna osobenost o spletu narativnosti i sažetosti, kako pesnikinja u trenutku zapisivanja pesma oseća svet u sebi i vidi snovi dim okom svet oko sebe. U vremenu u kome možda i dominira poezija nastala na lektirama i dobrom zanatu pesmotvorstva, ove knjige raduju svojom lepom iskrenošću, jednostavnošću i toplinom lirskog iskaza. Novi Sad, 27.02.2010.
godine
Pero Zubac Svetlana Djurdjević Jovan Mihajilo ŽENA Žena sve i svuda Žena kruna truda Žena moć i snaga Žena uvek draga Ima divno telo Žena cveće belo Žena je slovo u reči Žene nas srcem leči, Dobiva što hoće Uzima što želi Usne joj rumene Telo joj se beli. Žena nežna mati Žena mome tati Priđem reci - reka teče . Priđem vatri - vatra peče Priđem ženi - žena meni. (C) Jovan Mihajilo Rade Košanin Ljilja, Branko, Života, Pero i Košanin Ljuba i Pero Ljubica Branko i Mića Pero Zubac Sandra Petrović Branko Simić i Sandra Petrović Spale Života Trifunović Zajednička slika Plakat promocije |
|
Poslednji put ažurirano ( Saturday, 25 September 2010 ) |
< Prethodno | Sledeće > |
---|