SADRŽAJ SAJTA
POČETNA
НОВИ САЈТ
DOBRODOŠLI !
O NAMA
Aktuelni program
MILIĆ OD MAČVE
ZLATNA KACIGA
PUTEVI KULTURE
TIN FEST
NOSTALGIJA
KRUŠEVAC PAMTI
KARAOKE OKRŠAJ
SLIKAMO ZA KCK
PROGRAMI KCK
Mesečni programi
Vodič KCK - 18
KONKURSI
OGLASI KCK
BLOG
FEDRARO
STARI SAJT
KABARE KCK
HOR SRPKINJE
BIOSKOPI
Grad adrenalina
VIDEO
PROMOCIJE KNJIGA
SAJAM KNJIGA
PUTEVI KULTURE
GRAD ADRENALINA


AUDIO - VIDEO
BLOG KCK
САЈАМ КЊИГА

LINKOVI











BIOSKOPI
20 ZLATNA KACIGA

Izabrana vest
DETALJNIJE
Administrator
Statistika
OS: Linux h
PHP: 5.4.45
MySQL: 5.7.44-log-cll-lve
Vreme: 12:55
Caching: Disabled
GZIP: Disabled
Članovi: 8
Vesti: 721
Veb veze: 5
Posetioci: 6494088
Ljubica Vukov-Davčik - TRIPTIH PDF Štampaj E-pošta
Autor Ljuba   
Saturday, 25 September 2010
LjubicaTriptih
24.09.2010. godine, u Beloj sali KCK, u organizaciji Kulturnog centra Kruševac, održano je nezaboravno poetsko-muzičko veče, na kome je predstavljena poezija Ljubice Vukov-Davčik. O poetskim ostvarenjima ove poetese u triptihu: Tiso Ljubavi, Volim Balkansko i Putanjom duge do sna, govorili su Pero Zubac i Mr Jovan Mihajilo.

U poetskom-muzičkom prikazu učešće su uzeli pored same Ljubice Vukov Davčik i njeni prijatelji sa sajta poezijascg: Svetlana Djurdjević, Ljubodrag Obradović, Mića Živanović, Spasoje Ž. Milovanović, Života Trifunović, a da veče bude nezaboravno potrudili su se i Rade Košanin - virtouz na fruli, Branko Simić - muzička pratnja i mlada i talentovana vokalna solistkinja Sandra Petrović.

Naravno, na samom kraju aplauz je dobio Pero Zubac za večno-aktulne *Mostarske kiše*... Ko to nije čuo, zaista je mnogo propustio!


Ljubica Vukov-Davčik

SVETO VINO

Kupaju me
Svetim vinom

Obraćam se vinogradima
Okrećem se suncu
Opevam pesmama
Oslanjam se na burad napunjenim grožđem
Oblizujem se usnama napitkom mednim
Obraćam se gorama i brdima
Predajem se
Opijena tebi

Doći ću opet
Da uberem breze
Za oprost
Dok mi pogled po nebu luta

Kada vino belo točim
Gledam tvoje crne oči
Tada uzmem vino crno
Pijem srcem
Ustima grejem
Stišćem
Gutam sladim
I ponovo ispočetka
Iz bureta vino vadim

(C) Ljubica Vukov Davčik

PUTANJOM DUGE DO SNA


Utkaj u mene
srmu ljubavi
za večnost njenu...
  
Obućiću haljinu belu
    ogrnuću plašt od zlatnog
    lišća kesena..
Na prst obaviću
mesečev krak
pod travom polako
utapkaću korak...

   Na glavu od cveća
   isplešću venčić
   raširenim rukama mahaću
   otplivati do Tiskog cveta
   rasutog po žuto-srebnoj
   pučini Tise...

Bosim nogama zagaziću
u mulj sa kamenja i peska
i zakoračiti ka dubini
da razmrsim talas
što se  viru svio spleo
kao i ljubav moja....

   Zaplivaću
   hladnoća će me ohladiti
   na čas
   bodriti da do kraja
   druge obale stignem...
Nastaviću da hodam
po putanji duge...
   Kraj reke na žbun divljih
   kupina ću se ubosti
   krv ću usnama ispiti,
   zaustaviti..

Uskim puteljkom
ću se uspeti na dolmu
strnjika će me
po tabanima bockati
skakutaću ko
izgubljena košuta..
 
  Bez čamca i skele
    iz Sente u Banat
    u zvezdanoj noći
    stigla sam
        svojim snovima....

(C) Ljubica Vukov Davčik 



Pero Zubac govori *MOSTARSKE KIŠE*

KAD BI POEZIJA MOGLA DA ULEPŠA I POPRAVI SVET ...
- preporuka za štampanje pesničkog triptihona Ljubice Vukov Davčik

Dugo već s pažnjom pratim pesnički govor Ljubice Vukov Davčik i iz jednog njenog prethodnog triptihona, pesničkog troknjižja imao sam radost da probiram pesme za moje antologije. U ranijim njenim pesničkim knjigama posebno su me se dojmile pesme o Tisi i ine u kojima pesnikinja u stihove pretače sećanja na detinjstvo. Kako se radi o liričaru kojem je bitna za poeziju pre svega iskrenost i nepatvorena no opipljiva i vidljiva inspiracija, to će čitalac ovih knjiga jasno nazreti da ova naša pesnikinja piše stoga što joj je pisanje pesama jedini način iskazivanja svojeg viđenja sveta u kojem je stasala i u kojem traje. I kako iskreno opisuje i pretače u strofe treptaje svog drhtavog i uznemirenog (najčešće) srca, tako i pesme koje nastaju bivaju jasne, pitke, čitljive kao što je i nakan pesnikinjin takav.

Dakle, radi se o iskrenom pevanju i jasnom iskazu pesničke opredeljenosti za lirski iskaz i naslanjanje na tradiciju našeg pesništva. Nečudo što je u vremenu nenaklonjenom pesmama patriotskim Ljubica Vukov Davčik 'celu jednu knjigu iz triptihona i još stranica iz druge dve knjige posvetila takozvanom rodoljubivom pevanju. To što oseća pesnikinja to jasno kaže u pesmama, ako žali za minulim vremenom pesma daje odgovor i zašto žali, ako registruje zlovreme onda ga i boji takvim rečima, a svoj stav ne skriva i iz toga neskrivanja nastale su pesme kao značajan doprinos našem savremenom patriotskom pesništvu iz vremena opisanog u ovim antologijskim stihovima pesnikinje, godinama bespuća u kojima" dolap užasa ljudi okreću".

Ne srećem se često sa pesnicima koji su istovremeno zaljubljeni i u pesničku naraciju i poetsku sažetost pa i hermetičnost forme. A u ovim knjigama se srećemo i sa pesmama i kojima dominira nesputavana pesnička narativnost i onim koje su čista refleksivno pretočena u nekoliko strofa ili u jedinstven odblesak misli u stihovima.

U prvoj knjizi "Volim balkansko" čitalac će se sretati sa lazurnim odama zavičajnosti, kao u pemi "Kaži mi" i žalom za minulim vremenom spokojstva kao pesmi "Troglav", jasnim i vrelim u sećanju slikama sreće koja je naslutila nesreću kao u pesmi "Zeleni grad' jasnim iskazima iskrenosti "Volim sve što na Balkan miriše", molitvenim i zavetnim stihovima pesme "Milosnica", sa pesmama punim emocija i topline. Uostalom, u svim pesmama Ljubice Vukov Davčik moglo bi se reći da ima dirljive i bliske čitaocu emocionalnosti. Lepe poetske molitvenosti ima i u pesmi "Vernik povratnik' lepe pesničke nade u pesmi "Feniks" a pesma "Mokra krila" je uzorak kratke izvrsne rodoljubive pesme. U pesmama ćemo sresti srodne poete ali i univerzalni prepis nesreće kao u pesmi "Večne grobnice". Ostao mi je u sećanju prelepi distih iz pesme "Zgarište doma": Ničeg nema, sve je prekrila tišina" ..

Čitalački utisak o drugoj knjizi započinjem citatom koji najbolje kazuje umeće naše pesnikinje da ispiše lepe i trajne ljubavne pesme: "Ne prelazi reku mog života možeš se udaviti ne bude li mesečine ... "

U mnogo pesmi ove knjige čitalac će naići na univerzalni pev o ljubavi ali i na apartne, samo našoj pesnikinji srodne iskaze o snazi, zovu, smislu ljubavi koja je katkad samo ćarlijanje kao u pesmi .,Mesečina titraja" a katkad zagonetnost i neodgonetnutost kao u pesmi "Drugo doba".

Uslovno rečeno, ako je prva knjiga niska patriotskih pesama, a druga lep đerdan pesama o ljubavi, onda je treća knjiga (o ljubavi prema prirodi, deci prijateljima) lepi "svežanj uspomena" i prepevana lirska priča. U njoj će čitalac naići i na žal za odmaklim i na trenutke pesničkog spokojstva i neskrivene nade da će doći i bolja vremena. I za ovu knjigu važi ona, već pominjana, osnovna osobenost o spletu narativnosti i sažetosti, kako pesnikinja u trenutku zapisivanja pesma oseća svet u sebi i vidi snovi dim okom svet oko sebe.

U vremenu u kome možda i dominira poezija nastala na lektirama i dobrom zanatu pesmotvorstva, ove knjige raduju svojom lepom iskrenošću, jednostavnošću i toplinom lirskog iskaza.

Novi Sad, 27.02.2010. godine
Pero Zubac


Svetlana Djurdjević


Jovan Mihajilo

ŽENA

Žena sve i svuda
Žena kruna truda
Žena moć i snaga
Žena uvek draga

Ima divno telo
Žena cveće belo
Žena je slovo u reči
Žene nas srcem leči,
Dobiva što hoće
Uzima što želi
Usne joj rumene
Telo joj se beli.

Žena nežna mati
Žena mome tati
Priđem reci - reka teče .
Priđem vatri - vatra peče
Priđem ženi - žena meni.

(C) Jovan Mihajilo


Rade Košanin


Ljilja, Branko, Života, Pero i Košanin


Ljuba i Pero


Ljubica


Branko i Mića


Pero Zubac


Sandra Petrović


Branko Simić i Sandra Petrović


Spale


Života Trifunović


Zajednička slika




Plakat promocije
Poslednji put ažurirano ( Saturday, 25 September 2010 )
 
< Prethodno   Sledeće >