PUTEVI KULTURE |
---|
GRAD ADRENALINA |
---|
|
AUDIO - VIDEO |
---|
BLOG KCK |
---|
САЈАМ КЊИГА |
---|
|
LINKOVI | |||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
BIOSKOPI |
---|
20 ZLATNA KACIGA |
---|
Izabrana vest |
---|
DETALJNIJE |
---|
|
Statistika |
---|
OS: Linux h PHP: 5.4.45 MySQL: 5.7.44-log-cll-lve Vreme: 15:02 Caching: Disabled GZIP: Disabled Članovi: 8 Vesti: 721 Veb veze: 5 Posetioci: 6454507 |
Vladan Rakić - Bela sala KCK |
Autor Ljuba | |
Tuesday, 09 November 2010 | |
11.11.2010. godine u 19:00 u Beloj sali Kck održana je promocija dve pesničke knjige Vladana Rakića: FRAGMENTI VREMENA i U SVETLO UPISAN. O knjigama su govorili Milica Jeftimijević - Lilić i Zoran Djurić, stihove je čitao sam autor, a celu koncepciju promocije je osmislila i vodila Lidija Užarević, urednik KCK. Bilo je to lepo i nadahnuto pesničko veče, propraćeno odličnom muzikom. Milica Jeftimijević i Vladan Rakić Na promociju stvaralaštva Vladana Rakića došao je Ljubiša Bata Djidić ПИШУЋИ МИСАО, МИСЛЕЋИ ЊЕН ПЕВ Фрагмент I (Сварогу - владару Васионе) И ми Свога за се' имамо. Дошао је међу нас Да снесе свој пламен. У дело се претворио. Дело обукао Па као дело хода. У колевци од груди Дете просневно носи. Дете од воде, земље, ватре И ваздуха занутрено И Љубављу повијено. Жеља му је одузимање Јер давање је створове Сувише размекшало Па не умеју да узимају смерно. Грабеж их у томе спутава. Сунце им је голи усуд А грабежљиве звери милостиња. Пев је дететов У мисао дародавну утопљен У сунце к'о јутро у дан усправљен У Бога јединог уденут ... Јер, Бог реч израђа и ослобађа И смех пушта да би тугу земну Поросио утолио и покосио. У превазилажењу себе Је сва мудрост и спас - чу се Његов испешњени глас Који и рику И животиње надјача. Пев рођеног Певача! Пев је Његов божанско оруђе А смисао је Надљуђе! Цео је смисао у целину земље усађен. И док извијао је живота оду Враћају се бића у природу. А знање им је природе и земље дар Знање је света Надвладар. Знање у памет када уђе Најгласније је и најмоћније Надљуђе и Светољуђе. Само оно напред води и тера И Човека ствара и од звера. Знање и као праведност и врлина Самлевена је из Људскости млина. Знање је и певање среће Која брегове отвара А планете покреће! Човек са знањем Се и над провалијом Као на ужету креће И не зна шта је то подизања суша. Он знањем свемир моћни куша А свемир му је Бесмртна Душа. Надзнање је човеково победно стање -Вечни склад и свега свлад. Надзнање је и вечни рад И вечита знојна мука Која се Вером и Трудом Да обухватити око струка. А Вера је Утроба Срца Срца што ликује-не грца. Јер, Вера је и највећа нада Овде, свуда, увек к'о сада ... Али за то је потребно још хаоса И Хелиоса по себи и свуда. Само тако се тврдну и камене -стамене се права муда! А из хаоса се победна Галаксија рађа Хаос свих планетних ширења И космичких астралних свађа ... .......... Тамни остатак се још зове Човек. Пропешачио је и уста своја И смрт трансверзалну зелену своју Да би се настанио и наставио Да би се умирања водено најео Да би песму коса у светлу нашао Склупчану под непце Великих Кола... И урлик се измолио Из среће и разданог бола... Он се наставио Изнадљудно се заставио Јер, сувише су спори ови векови Што се вуку испод сенки и тамнине И сувише су мокре и силне Његовог духа Самнине. Кроз Самнине и Пламтине ноћи Он је наумио к'о конац кроз иглу проћи. Знање је као знамен Знање је вечности камен! Са знањем под руку Он пева и лута Суверено к'о мисао изнад Апсолута. Владан Ракић Pa izvolite - Život i kultura idu ruku pod ruku! |
|
Poslednji put ažurirano ( Sunday, 14 November 2010 ) |
< Prethodno | Sledeće > |
---|