| PUTEVI KULTURE |
|---|
| GRAD ADRENALINA |
|---|
|
|
| AUDIO - VIDEO |
|---|
| BLOG KCK |
|---|
| СÐЈÐМ КЊИГР|
|---|
|
|
| LINKOVI | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
| BIOSKOPI |
|---|
| 20 ZLATNA KACIGA |
|---|
| Izabrana vest |
|---|
| DETALJNIJE |
|---|
|
| Statistika |
|---|
|
OS: Linux h PHP: 5.4.45 MySQL: 10.11.11-MariaDB-cll-lve-log Vreme: 01:49 Caching: Disabled GZIP: Disabled Članovi: 8 Vesti: 721 Veb veze: 5 Posetioci: 7036004 |
| Komemoracija Ljiljani Stevanović |
|
|
|
| Autor Ljuba | |
| Wednesday, 11 May 2011 | |
|
10.05.2011.године у Белој Ñали КЦК у Крушевцу, одржана је комеморација поводом преране Ñмрти Љиљане Стевановић, руководиоца радне јединице БИОСКОПИ у Културном центру Крушевац, која је Ñахрањена 07.05.2011. године на новом крушевачком гробљу. У приÑуÑтву породице, пријатеља и колега из Културног центра Крушевац о Љиљани Стефановић говорили Ñу Љубодраг Обрадовић, директор КЦК и Јелена Протић-Петронијевић, уредник КЦК. Љиљана Стефановић О ЉИЉÐÐИ - Љубодраг Обрадовић Ðаша драга колегиница Љиљана Стевановић, рођена Јанковић, родила Ñе 27. јуна 1969. у Гњилану. ПораÑла је у Ñелу Доња Будрига, недалеко од Гљилана, крај оца Цветана, мајке Смиљане и браће ВлаÑтимира и Зорана. Дипломиралаје на ФилозофÑком факултету Универзитета у Приштини, на ОдÑеку за филозофију-Ñоциологију. Љубав из ÑтудентÑких дана круниÑана браком Ñа БратиÑлавом Стевановићем довела је Љиљану у Крушевац. И тако некако, поÑредÑтвом љубави, Љиљана Ñе обрела у Културном центру Крушевац где је од Ñредине деведеÑтих радила као Ñарадник СОС Ñлужбе помоћи у породици, а затим у књижари. Од 2001.године поÑтављена је на меÑто rруководиоца Радне јединице биоÑкопа ЕВРОПРи КРУШЕВÐЦ. Тај поÑао обављала је, према речима колега и претпоÑтављених, на одговоран и домаћинÑки начин и у великој мери је заÑлужна што је ова делатноÑÑ‚ Ñачувана у Крушевцу, ÑƒÐ¿Ñ€ÐºÐ¾Ñ Ð³Ð°ÑˆÐµÑšÑƒ у многим градовима у Србији и шире. Губитак одличне Ñараднице и доброг човека, некога коме је тек предÑтојало да иÑкаже најбоље резултате, према очекивањима Ñвих наÑ, тешко је прихватити. Ð£Ð¿Ñ€ÐºÐ¾Ñ Ñ‚Ð¾Ð¼Ðµ, Љиљаје оÑтавила трагове по којимаје Ñледимо као Ñарадника и пријатеља. Верујемо да ће Ñинови Стефан и Филип такође Ñледити њен пример вредне и изнад Ñвега чеÑтите оÑобе. ОÑтаје нам да пожелимо мир њеној души и да је памтимо по добру. Љубодраг Обрадовић РЕЧ О ЉИЉИ СТЕВÐÐОВИЋ – Јелена Протић Петронијевић Добри људи увек одлазе прерано.Као и они које волимо. Љиља Стевановић је отишла пре него што Ñмо Ñтигли да је довољно упознамо и пре него што је уÑпела да иÑкаже Ñве могућноÑти које је Ñигурно поÑедовала и које Ñмо наÑлућивали. Ðли уÑпела је да оÑтави утиÑак на оне који Ñу је волели и поштовали. Већ Ñам имала прилике да кажем да је за мене она била пример жене Ñа КоÑова у најбољем ÑмиÑлу те речи. Карактерна, чеÑтита, упорна, оштра, озбиљна, али и Ñпремна на Ñмех и дружење. Лепа, виÑока, уÑправног хода, увек брижљиво дотерана и обучена. Ðли одмерена и елегантна. Ових дана ми Ñе чини да је видим на улици како иде Ñа поÑла или на поÑао и Ñамо што не Ñтанем да је повезем. Ðли то није она. Возила Ñам је чеÑто, увек кад Ñу нам Ñе путеви укрштали. Љиља увек Ñа оÑмехом, разговор Ñа њом је био пријатан, имала је шта да каже, имала Ñвој Ñтав, али и ширину и разумевање за људе. Ðије оÑуђивала никога, миÑлим да је таквом Ñтаву доприноÑило и њено образовање, дипломирала је на групи за Ñоциологију и филозофију. Радила је директно Ñа људима, знам колико Ñе трудила да буде праведна, објективна, колико је времена проводила у биоÑкопима. Тај поÑао је Ñхватала крајње одговорно, када Ñу биле премијере популарних домаћих филмова, или понеки Ñтрани блокбаÑтер, оÑтајала је до краја поÑледње пројекције, дежурала је, па и Ñтајала на улазу и прегледала карте... Радовали Ñмо Ñе и она и ја и други радници КЦК када би нам Шотрини филмови донели неку зараду и утеху у општем Ñтању кризе биоÑкопа у Србији. Дочекивале Ñмо и иÑпраћале познате глумце и редитеље... И Манду, и Бјелогрлића, и Катарину Радивојевић, Радмилу Живковић и Сергеја Трифуновића... ПоÑебно Ñу на Љиљу леп утиÑак оÑтавили млади глумци из филма ÐПСОЛУТÐИХ СТО које је водила на вечеру и који Ñу Ñе понашали као прави тинејџери. Љиља је уÑпевала да ублажи бубице и хировита понашање тзв.звезда које Ñу очекивале боље уÑлове приказивања филмова, бољи звук, уређенији биоÑкоп. Знам колико Ñе Љиља радовала Ñваком реновирању и улагању у биоÑкопе. Борила Ñе за то Ñвим Ñнагама. И било је уÑпеха ÑƒÐ¿Ñ€ÐºÐ¾Ñ Ð¾Ð³Ñ€Ð°Ð½Ð¸Ñ‡ÐµÑšÐ¸Ð¼Ð° Ñа Ñвих Ñтрана. Одлазили Ñмо најчешће Љиља, Радоје Савић и ја у Београд, Ðови Сад и Ðиш на ÑаÑтанке Удружења приказивача и тако Ñе информиÑали о правом Ñтању у биоÑкопима Србије. Љиља је била заинтереÑована и трудила Ñе да Ñазна што више од иÑкуÑнијих људи из тог поÑла, чак и о техничким детаљима. Уздала Ñе и у Љубу Панића и оÑтале кинооператере, на људе из наших биоÑкопа и веовала у њихову умешноÑÑ‚ и Ñналажење да Ñе поправи и оно за шта је потребна нова техника и више улагања, а било нам је недоÑтупно да набавимо. Краће речено, гледала је биоÑкопе као Ñвоју кућу. И знам да Ñу њени чланови породице трпели због тога што је чеÑто, нарочито увече није било код куће. И Ñупруг Браца, Ñинови Стефан и Филип и Ñвекрва, знали Ñу да је Љиља веома озбиљно Ñхватала поÑао који је дуго чекала. Ðа меÑту координатора, или шефа биоÑкопа била је заиÑта одговоран човек, а ја бих могла да додам да је за пет година Ñарадње међу нама владало разумевање без иједног непријатног тренутка, чак и онда када можда ниÑмо о Ñвему иÑто миÑлиле. ОÑтаје ми Ñамо да верујем да је заÑлужила рајÑка наÑеља, а знам да је нећу заборавити, јер Ñмо имале нешто више од Ñарадње. Имале Ñмо пријатељÑтво. Рправих пријатеља има мало и они Ñе не заборављају. Јелена Протић-Петронијевић |
|
| Poslednji put ažurirano ( Wednesday, 11 May 2011 ) |
| < Prethodno | Sledeće > |
|---|