Културни центар Крушевац - Добродошли!

Iz bogatog repertoara nacionalnog ansambla KOLO

Peka i Ljuba

Sima i Radojica

ВИДОВДАНСКО КОЛО

Један од догађаја ВИДОВДАНА 09 био је наступ Националног ансамбла КОЛО. Овај концерт изведен је у сарадњи Општине Крушевац са Министарством културе Републике Србије као део пројекта СРБИЈА У СРБИЈИ, под слоганом КУЛТУРА У П(РЕ)ОКРЕТУ. Организатор је Културни центар Крушевац.

Сведочимо да је те суботе, 20.јуна, увече све врвело од покрета, игре, етно шара и извандредне свирке. Концерт је требало да се одржи на Слободишту, простору који окупља обично више хиљада људи. После премишљања и контактирања метеоролошких служби ипак је одржан у Хали спортова у Крушевцу, пред пробраном публиком која је учеснике обилато обасипала аплаузима, на шта су они одговарали бисевима, додатним тачкама, осмесима, шармом...

Претходили су сусрети и договори, јер је требало прилагодити наступ простору Слободишта, позорници и амфитеатру под ведрим небом, који је оставио посебан утисак и на директора Националног ансамбла КОЛО, Радојицу Кузмановића још кад је пре петнаестак година ту наступао као играч. Велики подстицај представља и бројна публика која се ту окупља.

На заказани састанак на Слободишту дошли су: Радојица, Бане- технички директор , а уз њих и некадашња чланица КОЛА, Јелена, такође посвећена овом ансамблу, супруга Радојице Кузмановића. Љуба Обрадовић, директор КЦК, Бранко Симић као техничка подршка и ја, срели смо се са њима на брежуљку изнад позорнице, прегледали гардеробе бункерског типа, сходно простору у који су укопане. Све је чишћено и сређено за ту прилику. Запослени на Слободишту, радници Народног музеја љубазно су нас дочекали, било је потребно позвати и екипу Електродистрибуције, затим грађевинаре за постављање додатне скеле због сценографије на којој су извођачи инсистирали. Обећали смо да ћемо све то обезбедити, остало је још неколико дана до концерта.

Позвали смо сараднике из КОЛА на пиће пре него што крену за Београд. Ноћ је загасила врелину јунског дана. У башти КЦК чула сам необичну причу о професоналцима који се боре за оно што раде као врхунски спортисти, уз свесне жртве, али и уз велико задовољство после изведених концерата, уз сјајна дружења, сусрете, путовања, па и многе бракове склопљене међу члановима ансамбла. Испоставља се да иза насмешених лица и беспрекорне игре стоје свакодневне вишечасовне пробе, презнојавања, умешност и инвентивност кореографа, појединачна креативност и издржљивост, обавезна дружељубивост и спремност да се отрпи много тога ...Наиме, по речима дугогодишњих играча, Радојице, Банета и Јелене, колико ће ко трајати у фолклору зависи од индивидуалних способности, после тридесете играчи најчешће нису у пуној форми али има и оних који дочекају пензију, наравно играјући нешто мање захтевне тачке... Од силног скакања трпи цео организам, срце посебно, али они остају верни КОЛУ до краја, а садашњи директор гледа на овај ансамбл као на репрезентацију у којој ради 87 стално запослених, од тога 20 играчких парова.

Да је у питању врхунски професионални однос уверили смо се и тог 20.јуна када је читава машинерија покренута да би се одржао концерт у трајању од 90 минута. Као утакмица.

Намерно помињем у овом тексту оно што се најчешће не помиње, а то су муке организатора. После опсежне припреме на Слободишту, схватили смо да нас време највероватније неће послужити, прогнозе су тако рекле упркос врелом дану који је претходио заказаном концерту. Састајали смо се неколико пута те суботе као кризни штаб, али је одлука пала да се иде на сигурно, у Халу спортова. Многа очекивања су била изневерена, Слободиште није само сцена, него пријатан простор, излазак у природу, посебан доживљај и за посетиоце и за учеснике. У поподневним часовима почели су да пристижу камиони са опремом, озвучење, расвета, сценографија, затим костими, све је имало свој устаљени ред. У Хали спортова помагали су војници на цивилном служењу у КЦК, затим Извиђачи, радници КЦК и Чабра, фолклорац-сениор вешт у овим пословима као и Бранко Крстић, поменути технички директор Бане, који се без зазора попео на превисоке мердевине, скоро без ослонца, да постави сценографију- огромно платно са насликаном Грачаницом.Позитивна атмосфера, воља, ентузијазам били су ту, што је и нама, забринутим организаторима, поправљало расположење.

Отворили смо сва врата на Хали спортова, уместо климатизације која је застарела, или не постоји. Испоставило се да је то била спарина пред велики пљусак и олују који су се сручили непосредно пред концерт. Наша очекивања су била оправдана. Извођачи су били задовољни што је избор пао на затворен простор. Звук се расипа на отвореном и оркестар муку мучи са инструментима због влаге. Прави утисак се постиже ипак у затвореном простору. Публика се распоредила по хали спортова, више од хиљаду људи. Ивана Еклемовић је припремала певаче, Радојица је давао интервју за медије, Бане се осмехивао, оркестар је заузимао место предвођен младим маестром, Ненадом Станићем, виолинистом, кореограф Ненад Вулетић је окупљао играче који су се појединачно разгибавали...

После поздрава и најаве на почетку концерт је експлодирао као ватромет у више сјајних тачака, понео нас таласима најбоље изворне музике не само српским, него и балканским звуком, ритмом, покретом и костимом. О вештини и брзини пресвлачења и шминкања да и не говоримо. Велики празник за очи, велико уживање за слушање. Ако смо ми, као организатори у току концерта доживели ту лепоту и осетили енергију коју су извођачи поделили са нама, свакако је и публика. И ансамбл и оркестар имали су неколико бисева. Јасно је, ово је наша фолклорна репрезентација. Желимо им да и даље побеђују.