Културни центар Крушевац - Добродошли!

Spale: Preuzimajući na sebe obavezu da sve nas uvedem u umetničko stvaraloštvo Snežane Čkojić, posebno sa njenom poezijom, našao sam se pred problemom, koji verujem da imaju svi tzv. promoteri, kritičari, recenzenti umetnika koji tek treba da potvrde svoj kvalitet. Ovde pre svega mislim na činjenicu da Snežana ima dve zbirke pesama iza sebe, da joj je poezija objavljivana u većem broju književnih časopisa, da je zastupljena u četiri zbornika, da iza sebe ima nekoliko solističkih koncerata u Valjevu, Beogradu i Getenborgu. Ali, s obzirom da tek ima 25 godina i da joj pravo i puno umetničko stvaranje tek predstoji, te da se o njenim umetničkim istupima još uvek nedovoljno i pomalo stidljivo govori, dakle, najblaže rečeno, osećam se kao nekakav proricalac sudbine, gatalac, gledač u kafu... (gledač u pasulj... prim.urednika).

Istovremeno, kao čovek koji se na ovaj ili onaj način bavi teorijom i kritikom umetnosti, pokušao sam da pronađem nekakve merljive elemente koji će da potvrde moju slutnju da je Snežana Čkojić pesnikinja čija poezija predstavlja dogadjaj u srpskom kulturnom području.

Za neku socio-kulturnu činjenicu pretpostavlja se da predstavlja događaj ukoliko po svom značaju prevazilazi uobičajeni horizont očekivanja, ukoliko se naslućuju posledice njenog pojavljivanja.

Ali pre nego odgovorim na ovo pitanje, podsetiću se činjenice da je svaki pesnik deo jednog lanca pesnika pre njega i kao takav moguće ga je kontekstualizovati. Odavno je, naime, potvrđeno da je svako stvaralaštvo svojevrsni mimezis sa greškom, uneobičavanje iskustava tradicije.

Na kojim iskustvim stvara Snežana Čkojić? Koji se prepoznatljivi motivi kriju u njenim stihovima? Koje teme se nameću u njenoj poeziji?

Najkraće rečeno, Snežana Čkojić stvara na iskustvu savremene poezije, maglovito prepoznate kao jednoj od naracija postmodernističke ideologije, poetike, estetike i etike. U Snežaninoj poeziji postmodernistička sumnja u postojanje subjekta, u postojanje refernta, u postojanje totalne naracije, ostvaruje se u mitološkom i neomitološkom iznalaženju dubinske, arhetipske strukture preuzimanja kodova u različitim naracijama sadašnjeg trenutka, otvara čitav niz može se slobodno reći egzistencijalnih, institucionalnih pa i metafizičkih pitanja:

Međutim, ni u ovoj kao niti u bilo koj drugoj svojoj pesmi, Snežana ne daje odgovor. Ona postavlja pitanja i dozvoljava sasvim subjektivnu konotaciju potencijalnog čitaoca.

Mogućnost iznalaženja gotovo neograničenog broja kodova za tumačenje njenih stihova zapravo je najveći kvalitet njene poezije. Kada ovo kažem, mislim na onaj proces unormljavanja, naturalizacije stihova i pronalaženje njihove referencijalne vrednosti koju svaki čitalac poduzima. Iskustvo izvanumetničkog referenta u Snežaninoj poeziji se raspada, razlaže, raščlanjava u tolikoj meri da prelazi u irealno. Istovremeno, njeni stihovi nisu ni svojevrsno modernističko izbegavanje tzv realnosti i svodjenje na igru rečima. Kao što sam rekao, njena realnost krije se u mitologiji i iskustvima radjanja, iskustvu početka, nevinosti i gubljenja nevinosti:

POETSKA TIŠINA


Najstarijoj pesmi
se ne može razumeti jezik.
Ne spoznaje se između uglova
na policama i nije za pevanje...

Ona je mučiteljica lažnog za čula!
A laž eliksir bučnih. Pramenovi navučeni na kožu tla
su isuviše prijatni
da bi se hteli strgnuti...
Usta obdarena ćutnjom nemaju pokret
a da se ne zagrcnu u istini.
Crkva tu nije zid, ni četiri zida.
Svetac.
Slika.

Nasilno oprana površina
već bi izbledela...

Više nema stih
arija što su je stari znali
o vasioni u pokretu etera.
(Sada je iluzija ponosnih)
TO JE ODVAJANJE TELA!
Kao najviši zakon pesnika
o kreativnoj slobodi
udahnuta je jedino
u petskoj tišini sna.

(C) Snežana Čkojić,
Valjevo 2008
www.geocities.com/snezana_ckojic



Snežana Čkojić,

Rođena 3. aprila 1984. godine, u Valjevu.
Dipolomirala na Višoj Ekonomskoj školi,
odsek informacione tehnologije, smer Elektronsko poslovanje.

Objavila zbirku pesama "Duša hodi kroz vetar",
Valjevo, 2007.

Pored poezije veliki je ljubitelj opere, i vanredni učenik Muzičke škole.
Živi i radi u Valjevu.