Културни центар Крушевац - Добродошли! - Glasovi u vetru

Jelena Protić-Petronijević i Grozdana Olujić

Promociju je pratila i video prezentacija KCK

Stablo Dr Danila Arackog ili Šema za čitanje romana GLASOVI U VETRU

Ljubiša Bata Djidić, Grozdana Olujić i Radovan Tomašević

Ljubiša Bata Djidić, Grozdana Olujić i Radovan Tomašević

Voditeljski par: Aleksandar Grašić i Nevena Marković

Jelena Protić-Petronijević, Grozdana Olujić, Zorana Opačić i Dragan Lakićević

PLAKAT

BIOGRAFIJA

Grozdana Olujuć je rođena 30. avgusta 1934. godine u Erdeviku. Gimnaziju je učila u Bečeju. Diplomirala je i magistrirala na Grupi za engleski jezik i književnost na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Književnim radom počela je da se bavi veoma rano. U srednjoškolskim danima objavljivala je svoje radove u Stražilovu i Mladoj kulturi. Prva pripovetka štampana joj je prilikom konkursa za najbolju priču, koji je organizovala Borba 1953. godine.

Grozdana Olujuć, dobitnica je NIN-ove nagrade za najbolji roman („Glasovi u vetru“) u 2009. godini. Osim toga dobitnica je prve nagrade Politikinog zabavnika (1980), nagrade Mlado pokolenje (1980 i 1984), nagrade Zmajevih dečjih igara (1990). Dobila je nagradu Narodne prosvjete za roman „Izlet u nebo“ i nagradu Telegrama za roman „Glasam za ljubav“.

ROMANI

Prvi roman o mladima i za mlade Izlet u nebo objavila je u dvadeset drugoj godini. Štampan 1957. godine, doživeo je i uspeh i osporavanje, prevođen je i prilagođen izvođenju u pozorištu, po njemu je snimljen i film Čudna devojka[4]. Godine 1959. Mlado pokolenje izdaje joj knjigu Pisci o sebi, zbirku književnih razgovora sa našim savremenim piscima. Roman Glasam za ljubav (Prosveta, Beograd, 1962) dobija prvu nagradu zagrebačkog Telegrama za najbolji kratak roman 1963. godine, zatim se prenosi na filmsko platno i na pozorišnu scenu. Romani Ne budi zaspale pse (Prosveta, Beograd, 1964) i Divlje seme (Prosveta, Beograd, 1967) prvi put u literaturu naših krajeva unose urbani život mladih ljudi, njihove probleme, ljubavi i nedoumice. Iako je imao kontradiktoran prijem (od ulaska u najuži izbor za NIN-ovu nagradu do osporavanja), roman Divlje seme, u prevodu na engleski jezik Wild Seed, dobio je u anglosaksonskom svetu sjajne kritike, a kasnije postao i lektira pojedinih američkih univerziteta.

BAJKE

U oblasti književnosti za decu Grozdana Olujić napisala je nekoliko zbirki bajki׃ Sedefna ruža i druge bajke (Zagreb, 1979), za koju je dobila nagradu Politikinog zabavnika, Nebeska reka i druge bajke (Zagreb, 1984), Dečak i princeza, Princ oblaka (1990), Zlatni tanjir, Kamen koji je leteo, Snežni cvet, roman-bajku Zvezdane lutalice (1987). Za njih je dobila domaće i svetske nagrade׃ nagradu Mladog pokolenja, koju je primila dva puta 1980. i 1984, nagradu Zmajevih dečijih igara 1990. godine[5], povelje Zmajevih dečijih igara Zlatni leptir i Stara maslina 2002. godine, nagradu za priču Varalica i smrt iz zbirke Sedefna ruža, koju je osvojila na konkursu za najbolju modernu bajku sveta u organizaciji Svetskog kongresa za umetnost i kulturu (World Congress for Art and Culture), SAD, 1994.

Po bajkama Grozdane Olujić snimljene su ploča i kaseta Sedefna ruža u interpretaciji Mije Aleksića [6], uz muzičku pratnju Laze Ristovskog (PGP, Beograd) i televizijska serija (devet nastavaka od po trideset minuta). Svetsku premijeru na pozorišnim daskama bajke Grozdane Olujić imale su u pozorištu Eg, Albani, država Njujork.

Mnoge priče iz zbirke Afrička ljubičica (Narodna knjiga, 1984) uključene su u niz svetskih antologija u Rusiji, Izraelu, Indiji, Francuskoj, a priča Igra iz ove knjige nagrađena je na konkursu za najbolju svetsku priču u Arnsbergu, Nemačka.

Eseji, prevodi i antologije

Pored većeg broja eseja o Francu Kafki, Tomasu Vulfu, Marselu Prustu i Poetici bajke [7], objavila je i studiju Problem identiteta ličnosti u delu Virdžinije Vulf.

Grozdana Olujić je prevela drame Arnolda Veskera, Jukija Mišime i Sola Beloua, romane savremene književnice iz Indije Amrite Pritam (Taj čovek, Kostur), delo dobitnika Pulicerove nagrade Vilijema Kenedija (Korov) i priredila i prevela pesme za antologiju savremene indijske poezije Prizivanje svetlosti (Rad, 1980).

U izdanju Srpske književne zadruge 2001. godine objavljena je Antologija ljubavnih bajki sveta, prva ove vrste u svetu, u kojoj su se na oko petsto strana, našle najlepše kineske, ruske, srpske, havajske, škotske, indijske, brazilske, estonske, japanske, aljaske narodne bajke, kao i niz autorskih umetničkih bajki Hansa Kristijana Andersena, braće Grim, Šarla Peroa...

Mnogi poznavaoci književnosti su proučavali stvaralaštvo Grozdane Olujić i pisali o njemu. U recenzijama i predgovorima njenih knjiga činili su to i Aleksandar Jovanović, Dragan Lakićević, Ivan V. Lalić...

Saznanje da je bajka lekovita, a bajkovitost neophodna pomaže Grozdani Olujić da, po rečima Slobodana Ž. Markovića „gradi svoju poetsku viziju na temama i motivima uronjenim u savremenost, modernim izrazom i novim stilovima, oslanjajući se na stvaralačko iskustvo svojih prethodnika, a naročito na bogatstvo i razuđenost naše narodne bajke“. (Bajkoviti svet)

Autor Ljuba
Thursday, 24 June 2010
22.06.2010. godine u Beloj sali KCK, u organizaciji Kulturnog centra Kruševac i Narodne biblioteke Kruševac, a u okviru VIDOVDANA 2010, održana je promocija romana Grozdane Olujić GLASOVI U VETRU - dobitnika NINOVE NAGRADE za 2009 godinu. Na promociji su o romanu govorili Dragan Lakićević, Zorana Opačić, Jelena Protić-Petronijević i sama autorka - Grozdana Olujić. Grozdana Olujić, Zorana Opačić i Dragan Lakićević Jelena Protić-Petronijević i Grozdana Olujić Promociju je pratila i video prezentacija KCK Stablo Dr Danila Arackog ili Šema za čitanje romana GLASOVI U VETRU Ljubiša Bata Djidić, Grozdana Olujić i Radovan Tomašević Ljubiša Bata Djidić, Grozdana Olujić i Radovan Tomašević Voditeljski par: Aleksandar Grašić i Nevena Marković Jelena Protić-Petronijević, Grozdana Olujić, Zorana Opačić i Dragan Lakićević PLAKAT BIOGRAFIJA Grozdana Olujuć je rođena 30. avgusta 1934. godine u Erdeviku. Gimnaziju je učila u Bečeju. Diplomirala je i magistrirala na Grupi za engleski jezik i književnost na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Književnim radom počela je da se bavi veoma rano. U srednjoškolskim danima objavljivala je svoje radove u Stražilovu i Mladoj kulturi. Prva pripovetka štampana joj je prilikom konkursa za najbolju priču, koji je organizovala Borba 1953. godine. Grozdana Olujuć, dobitnica je NIN-ove nagrade za najbolji roman („Glasovi u vetru“) u 2009. godini. Osim toga dobitnica je prve nagrade Politikinog zabavnika (1980), nagrade Mlado pokolenje (1980 i 1984), nagrade Zmajevih dečjih igara (1990). Dobila je nagradu Narodne prosvjete za roman „Izlet u nebo“ i nagradu Telegrama za roman „Glasam za ljubav“. ROMANI Prvi roman o mladima i za mlade Izlet u nebo objavila je u dvadeset drugoj godini. Štampan 1957. godine, doživeo je i uspeh i osporavanje, prevođen je i prilagođen izvođenju u pozorištu, po njemu je snimljen i film Čudna devojka[4]. Godine 1959. Mlado pokolenje izdaje joj knjigu Pisci o sebi, zbirku književnih razgovora sa našim savremenim piscima. Roman Glasam za ljubav (Prosveta, Beograd, 1962) dobija prvu nagradu zagrebačkog Telegrama za najbolji kratak roman 1963. godine, zatim se prenosi na filmsko platno i na pozorišnu scenu. Romani Ne budi zaspale pse (Prosveta, Beograd, 1964) i Divlje seme (Prosveta, Beograd, 1967) prvi put u literaturu naših krajeva unose urbani život mladih ljudi, njihove probleme, ljubavi i nedoumice. Iako je imao kontradiktoran prijem (od ulaska u najuži izbor za NIN-ovu nagradu do osporavanja), roman Divlje seme, u prevodu na engleski jezik Wild Seed, dobio je u anglosaksonskom svetu sjajne kritike, a kasnije postao i lektira pojedinih američkih univerziteta. BAJKE U oblasti književnosti za decu Grozdana Olujić napisala je nekoliko zbirki bajki׃ Sedefna ruža i druge bajke (Zagreb, 1979), za koju je dobila nagradu Politikinog zabavnika, Nebeska reka i druge bajke (Zagreb, 1984), Dečak i princeza, Princ oblaka (1990), Zlatni tanjir, Kamen koji je leteo, Snežni cvet, roman-bajku Zvezdane lutalice (1987). Za njih je dobila domaće i svetske nagrade׃ nagradu Mladog pokolenja, koju je primila dva puta 1980. i 1984, nagradu Zmajevih dečijih igara 1990. godine[5], povelje Zmajevih dečijih igara Zlatni leptir i Stara maslina 2002. godine, nagradu za priču Varalica i smrt iz zbirke Sedefna ruža, koju je osvojila na konkursu za najbolju modernu bajku sveta u organizaciji Svetskog kongresa za umetnost i kulturu (World Congress for Art and Culture), SAD, 1994. Po bajkama Grozdane Olujić snimljene su ploča i kaseta Sedefna ruža u interpretaciji Mije Aleksića [6], uz muzičku pratnju Laze Ristovskog (PGP, Beograd) i televizijska serija (devet nastavaka od po trideset minuta). Svetsku premijeru na pozorišnim daskama bajke Grozdane Olujić imale su u pozorištu Eg, Albani, država Njujork. Mnoge priče iz zbirke Afrička ljubičica (Narodna knjiga, 1984) uključene su u niz svetskih antologija u Rusiji, Izraelu, Indiji, Francuskoj, a priča Igra iz ove knjige nagrađena je na konkursu za najbolju svetsku priču u Arnsbergu, Nemačka. Eseji, prevodi i antologije Pored većeg broja eseja o Francu Kafki, Tomasu Vulfu, Marselu Prustu i Poetici bajke [7], objavila je i studiju Problem identiteta ličnosti u delu Virdžinije Vulf. Grozdana Olujić je prevela drame Arnolda Veskera, Jukija Mišime i Sola Beloua, romane savremene književnice iz Indije Amrite Pritam (Taj čovek, Kostur), delo dobitnika Pulicerove nagrade Vilijema Kenedija (Korov) i priredila i prevela pesme za antologiju savremene indijske poezije Prizivanje svetlosti (Rad, 1980). U izdanju Srpske književne zadruge 2001. godine objavljena je Antologija ljubavnih bajki sveta, prva ove vrste u svetu, u kojoj su se na oko petsto strana, našle najlepše kineske, ruske, srpske, havajske, škotske, indijske, brazilske, estonske, japanske, aljaske narodne bajke, kao i niz autorskih umetničkih bajki Hansa Kristijana Andersena, braće Grim, Šarla Peroa... Mnogi poznavaoci književnosti su proučavali stvaralaštvo Grozdane Olujić i pisali o njemu. U recenzijama i predgovorima njenih knjiga činili su to i Aleksandar Jovanović, Dragan Lakićević, Ivan V. Lalić... Saznanje da je bajka lekovita, a bajkovitost neophodna pomaže Grozdani Olujić da, po rečima Slobodana Ž. Markovića „gradi svoju poetsku viziju na temama i motivima uronjenim u savremenost, modernim izrazom i novim stilovima, oslanjajući se na stvaralačko iskustvo svojih prethodnika, a naročito na bogatstvo i razuđenost naše narodne bajke“. (Bajkoviti svet)
Poslednji put ažurirano ( Thursday, 24 June 2010 )