RAJEVSKOM U ČAST - Man. Sv. Roman |
Autor Ljuba | |
Friday, 03 September 2010 | |
Rajevskom u čast 2010 02.09.2010. godine u Gornjem Adrovcu odata je pošta Nikolaju Nikolajeviču Rajevskom (pukovnik) u prisustvu amabasadora Rusije Aleksandra Vasiljeviča Kunuzina i brojnih gradjana i delegacija iz Aleksinca, Kruševca i Srbije. Zatim je, istog dana u 12 časova u Manastiru Sv. Roman u Djunisu, u organizaciji društva Srpsko-Ruskog prijateljsva *PRAVOSLAVLJE* i Kulturnog centra Kruševac, održana je manifestacija *RAJEVSKOM U ČAST* . U prigodnom programu učešće su uzeli kruševački pesnici i književnici Ljubiša Bata Djidić, Ljubodrag Obradović, Mića Živanović, Svetlana Djurdjević, Tomislav Simić i Dr Velibor Lazarević, kao i učenice osnovne škole u Kaoniku Nevena Radosavljević i Kristina Radojković. Specijalni gosti su bili mladi turisti iz jedne novosadske škole, koji su posetili manastir Sv. Roman. Ambasador Rusije (u sredini) - КОНУЗИН Александар Васиљевич ZRIKAVAC Ko zrikavac ponoćni, leluja misao ko vazduhom strela; milovaće te ljubavnici moćni, samo neće klipan kog si volela. Tešiš se sada nadom da će bolje biti, a znaš, zbog istine se propada, ali istina se ne da skriti. Lepo je imati velike misli, želeti plavo nebo i ptice i stajati dugo na kiši, krijući suzne oči i lice. Ali nije lepo kada glasno, lažeš saputnika preostalog i nudiš mu previše strasno, nešto što je već nestalo. Ko zrikavac ponoćni leluja seta obalom tela: pomrli su svi ljubavnici moćni, umreće i klipan kog si volela. (C) Ljubodrag Obradović Tomislav Simić Polaganje venca na grob u kome je sahranjeno srce pukovnika Rajevskog Mića Živanović Velibor Lazarević Ljubodrag Obradović UMESTO REČI Umesto reči, muzika. Umesto milovanja, ponor. Stojim na uglu, igram na vetru, lebdim po svetu svog sećanja. Koliko sam želeo nežnost, koliko sam puta sa prezirom, odbacio budućnost, koliko sam maštao o sreći? Na svetu igraju samo zli. Zanos je bled pokušaj promašenih. U cvetu mladosti, greške su senke nad dušom. Ja neću da priznam poraz. Volim muziku, umesto reči. Trag mi zveči lepotom. Korak mi tutnji tamom. Svetlo zore, nadu donosi. I poraz je ponekad pobeda. I slom budućnost donosi. Umesto reči muzika. Umesto praznih reči: spokoj. (C) Ljubodrag Obradović Kristina Radojković i Nevena Radosavljević Kristina Radojković i Nevena Radosavljević Kristina Radojković i Nevena Radosavljević Svetlana Djurdjević Svetlana Djurdjević Tomislav Simić Tomislav Simić Vladimir Tasić Vladimir Tasić Manastir Sveti Roman Ovaj manastir se nalazi na desnoj obali Južne Morave u blizini Đunisa. Nastanak ovog manastira vezuje se za Sv.Romana, učenika Sv.Ćirila i Metodija, koji se ovde upokojio, verovatno u 10. veku. Naime pošto se njegov grob pročuo kao mesto čudesnih isceljenja, nad nad njim podiže crkvicu (crkva je posvećena Blagovestima). Manastir Sveti Roman je jedna od naših najvećih svetinja, veoma stara, pominje se u hrisovulji koju je 1020. izdao vizantijski car Vasilije 2-gi. Ne zna se kad je zapusteo ali ga je obnovio po predanju, sluga kneza Lazara, slučajno naišavši na grob sv. Romana. U narodu postoji predanje da ga je upravnik ergele kneza Lazara koji je "bolovao od noge", kada se s verom poklonio zidinama napuštenog manastira ozdravio i zato i obnovio. Još u tursko doba je u manastiru bila škola i internat za siromašnu decu do 1918.godine. Tu crkvu ponovo ruše Turci 1448. godine. Današnji izgled crkav aje dobila 1791. godine kada je beg Đorđe Pile uz dozvolu sultana izvršio opravku temelja. Radove su izvodili majstori iz Makedonije, o čemu svedoči zapis na portlu. Knjaz Miloš je 1852. godine pomogao gradnju impozantnog zvonika i darivao jedno zvono. Zvonik ima posebnu prostoriju za isceljenje uglavom umobolnih.U svim važnim bitkama 19 veka, igrao je posebnu ulogu, bio bolnica, štab, pribežište, stratište... O ranijem živopisanju nema podataka. Živopis iz 1795. godine sačuvan je u pevnicama i potkupolama. Smatra se da ispod sloja kreča ima još starijih freski. Novi živopis je radjen 1831. godine. Kapela-grobnica Sv. Romana živopisana je zalaganjem jeromonaha Nikodima. Po zapisu iz 1860. godine ikonostas je imao tri velike prestone ikone i 12 malih u frizu. Postojeći je izrađen 1925. godine i delo je ruskog slikara Andije Becenka. Uz južni blok crkve nalazi se kapela Sv. Romana, a u njoj njegove svete mošti. U porti je grob manaha Simeona Svetogorca (+1889) koji je godinama ukrašavao dvorište manastira raznobojnim kamenjem u obiku mozaika. Tu i grob kapetana Vuča Žikića koji je 1808. godine poginuo na Deligradu. Ovde je sahranjeno srce ruskog plemića Nikolaja Nikolajeviča Rajovskog koji je poslužio kao inspiracija za lik Vronjskog u čuvenom romanu Ana Karenjina ruskog pisca Lava Tolstoja. Manastir je aktivan, ženski i o njemu brinu monahinje (Igumanija Mitrodora). Gosti iz Novog Sada Razgovor sa gošćom iz Novog Sada Zajednička slika sa gostima iz Novog Sada Na mestu gde je poginuo pukovnik Rajevski u Gornjem Adrovcu podignuta je crkva Sv. Trojica, u narodu poznata kao šarena crkva ili crkvi ljubavi, ruska crkva. Plac za gradnju crkve otkupila srpska kraljica Natalija, a da je izgradnju platila grofica Marija, snaha pukovnika Rajevskog. Veliku je ulogu pri gradnji crkve imao je vladika niški Nikanor Ružičić. Ovaj sveti hram je izgrađen i osvećen 2. septembra 1903. godine. Od puta pa do ulaza u hram ističu se drvoredi lipa koje su donesene, kako kaže još jedna legenda, iz sela Razumovske u Ukrajini, sa nekadašnjeg imanja grofa Rajevskih. Sveto slovensko drvo, lipa, natkriljuje na ovom mestu, valjda kao nigde drugde, i legendu i stvarnost o ratu 1876. u kojem je bratstvo po oružju Srba i Rusa ovekovečeno spomenom kakav je ova znamenita crkva. Crkva Sv. Trojica u Gornjem Adrovcu Nikolaj Nikolajevič Rajevski (pukovnik) potiče iz ugledne porodice. Bio je unuk proslavljenog generala Nikolaja Rajevskog, heroja Otadžbinskog rata 1812. godine, (protiv Napoleona, a njegov legendarni ratnički podvig ovekovečio je Lav Tolstoj u romanu „Rat i mir“) po kome je i dobio ime. I njegov otac, koji se takođe zvao Nikolaj Nikolajevič (1801—1843), bio je general-lajtnant. Oženio se Anom Mihailovnom Borozdinoj (1819—1883), za koju se govorilo da je bila lepa, ugledna i obrazovana žena. Otac mu je umro mlad, ostavivši iza sebe dvojicu maloletnih sinova, Nikolaja i Mihaila. Kasnije, Nikolaj i Mihail su završili studije na Moskovskom Univerzitetu (fizičko—matematički fakultet). Nikolaj je još tokom studija pokazivao interesovanje za književnost i istoriju slovenskih naroda (tečno je govorio francuski, nemački, engleski, razumeo srpski). Kasnije se mlađi Mihailo oženio sa devojkom iz ugledne porodice, Marijom Grigorijevnom Gagarin, a stariji Nikolaj se bavio raznim javnim i državnim poslovima. Posle studija oba brata su bili na službi u gardijskom husarskom puku. Rajevski kao tridesetogodišnjak, dobija čin pukovnika, a zatim odlazi u Taškent gde učestvuje u ratnim operacijama (gde je i ranjavan). Nikolaj je, još kao mlad oficir, bio upućen u specijalnu misiju na Balkan i u Srbiju. A prava dragocenost su četiri pisma pukovnika Rajevskog iz 1867. godine prilikom njegovog prvog dolaska u Srbiju. Prvo pismo od 15. maja po starom (30. maja po novom kalendaru) datirano je iz Čačka, dok je potonje od 2/14. juna poslao iz Beograda. Sva je pisao na francuskom jeziku i sva su upućena ministru srpske vojske pukovniku Blaznavcu. Za putovanje u Srbiju i Bosnu u specijalnu misiju odabrao je Rajevskog niko drugi nego ruski car Aleksandar Drugi, a instrukcije dao ministar vojni Miljutin, u Srbiji ga prihvatio srpski ministar Blaznavac. Devet godina kasnije, drugi dolazak pukovnika Rajevskog je 1876.god. kao dobrovoljac u srpsko-turskom ratu. Sa sobom je doveo priličan broj ruskih dobrovoljaca (3000-5000). Po dolasku u Beograd iz Odese, prvih dana avgusta meseca 1876. odmah se javlja na moravski front u štab generala Černjajeva na Deligradu. Černjajev je jedno vreme na Rajevskog gledao sa podozrenjem, na šta se Rajevski nije obazirao. General Mihail Grigorič Černjajev ubrzo dodeljuje Rajevskom komandu nad određenim združenim odredima. Prvu bitku na tlu Srbije Rajevski je vodio za selo Moravac, dok je najslavnija pobeda na moravskom frontu bila bitka na Šumatovcu, gde su nebrojeni napadi bili od Turaka ali su svi odbijeni. Ipak na moravskom ratištu tih dana izginulo je oko 9 hiljada srpske vojske (kao i bar 31 ruski oficir) i više od 15 hiljada turske vojske. Odlučujuća bitka za Adrovac bila je i kobna za pukovnika Rajevskog. Turska vojska je započela napad 20. avgusta (1. septembra po novom) koji je trajao od 8 sati ujutro do kasnih večernjih sati. Turci su celo pre podne sa teškom artiljerijom napadali srpske položaje. Po početku bitke general Černjajev je odmah izašao sa štabom na Prćilovački vis. U ranim popodnevnim časovima general Černjajev šalje odred pukovnika Rajevskog kao podršku u Gornji Adrovac. Već negde oko 17 časova glasonoša donosi vest od komandira baterije poručnika Šamanovića, generalu Černjajevu da je pukovnik Rajevski „ovog časa poginuo od neprijateljskog puščanog zrna“. Svega 16 dana bilo je dovoljno da se upiše u istoriju Srbije. Njegovo telo sahranjeno je u porti manastira Sv. Romana, a odatle je posle nekoliko dana preneto u Beograd. Petog septembra ispraćeno je uz velike počasti za Rusiju, posle opela u sabornoj crkvi kome je prisustvovao kralj Milan. Za vreme opela u Sabornoj crkvi činodejstvovao je prvi srpski mitropolit Mihailo sa sedamnaestoricom sveštenika. Pevao je i hor prisutne kozačke legije. Ambasador Rusije (u sredini) - КОНУЗИН Александар Васиљевич |