U Beloj sali KCK, 21.09.2010. godine, u organizaciji Kulturnog centra Kruševac i književnog kluba Mirko Banjević iz Parićina, realizovana je prezentacija kulturološkog projkta *JUHORSKO OKO*. Voditelji programa su bili Tomislav Miletić i Jelena Djordjević, a nastupili su pesnici iz Ćuprije, Paraćina, Ražnja, Gornjeg Milanovca i Kruševca.

Za muzički trenutak bili su zaduženi Branko Simić i Mića Živanović, za svetlosne efekte Marko Višnjić. Specijalni gosti na ovoj prekrasnoj poetsko-muzičkoj večeri bili su vojnici iz kasarne Car Lazar na čelu sa pukovnikom Miloradom Dimitrijevićem.

Zajednička slika učesnika

Voditeljski par - Jelena Djordjević i Tomislav Miletić


Djordje Petković i Ljubodrag Obradović


Publika

Ljubodrag Obradović

СМЕЈ СЕ

Смеј се,
док стојим
у тишини без дна,
а река односи
ваздух мисли у
космос?

Смеј се.
Желим твој смех,
ко земља сунце.

Смеј се.
Волим твој глас,
поругу из језика,
мача без сјаја.

Смеј се.
Убиј ме.

Хоћу ту смрт,
ко огањ суво дрво.

Смеј се.
Ко вода ватру,
угаси ми пепео снова
и иди на југ.

Празнина…
Куд ћу сад очајна ?

У срцу ми зима пара уздах врео,
копа раку бубањ у ноhи.
Севни муњо.
Одлепи мраку сузу из ока.

Не…  Хоћу тишину.
Можда нисам друг.

Вулкану стишај се,
не троши узалуд лаву.

Смеј се…
Помози да победим
силу страсти,
кад име ти Ð¿Ð°Ð»Ð¸ крв,
ствара сламу у мозгу.

Смрт – то је живот за тебе,
дај главу у старост.
То је казна ..
Казна ..
Нема је за тебе.

Смеј се.
Хоћу твој смех,
додир, миловање,
руке, лице, усне,
вечност за час,
само још једном

Вени…
Вени…
Бежите људи.
Оставите га да сам остари.
Кад нећеш мени,
седа косо,
да сузе бар квасе
постоље животном олтару.

Смеј се.
Што да се не смејеш?
Ја ћу да урлам.
Да смрт оде из мозга.
Из игре звезда
вук да роди нову зору.

Убираш што посејеш,
па смеј се.

Смеј се,
тело без меса,
костуру, смрти.
Угаси Ð²Ñ€ÐµÐ»Ð¸Ð½Ñƒ суза,
отвори ми очи
и иди у пропаст.

Љубавнице и пена,
ломљење без пупољака,
стаза песка
у пустињи без циља,
то је твој пут.

Иди.
Не знаш куд?

Човек ÑÐ¸.
Да их ломиш,
док зубе не поломиш!
Да сејеш!

Ништа неће нићи.
Не може!

Чиста је, без дима,
моја… моја…
Блиста без магле,
моја… моја…
Само моја љубав!

Па смеј се
и убиј ме!!!
Смеј се…

Љубодраг Обрадовић

Варијанта за ÐºÐ°Ð·Ð¸Ð²Ð°ÑšÐµ лепшег пола

Песму *СМЕЈ СЕ* говорила је Јелена Ђорђевић


Mića Živanović


BrankoSimić


Biljana Babanić


Slobodan Ivanović


Gordana Miljković


Ljiljana Ivanović

ОКАМЕЊЕНА БОЛ

Можда ћу
Сутра
И ја
Да оставим
Свој отисак
Ту На ивици
Где море пени
Уздахе.

Камена бол.
Окамењено море
Не може да избрише
Траг
Утиснут
Иза сенке
Усред тишине
Поврх звезда
У недрима
Подно дна.

Камена бол
Воштано небо
Сунце исцртано
Воштаном жутом
И руком детета
Отисак у песку
Ту
На ивици
Да се избрише
Или скамени.

Љиљана Ивановић


Jugoslav Ristić


Bora Blagojević


Slobodan Jovanović Stubički


Milka Ižigon

L J U B I Č A S T O

Ljubičasto gledam
Kroz ljubičasti pogled
Ljubičasto mirišem
Kroz ljubičasti miris

Kad rodjena bejah
Ljubičasti dan je bio
Kad me majka uze u naručje
Ljubičasto me poljubi

Ljubičastu snagu mi dade
da Ljubičasto živim
a kad krenu kroz život
Ljubičastu borbu zavoleh

Danas Ljubičasto živim
Iz 1jubičastog snagu crpim
I ljubičasto gledam
I ljubičasto život mirišem

(C) Milka Ižigon

 
Nebojša Petronijević


Radivoje Miladinović Packo

ЈЕДАН ЈОВАН У ЈЕДНОЈ НОЋИ

Закрсти господе, па како им буде.
Нек тамњан мирише док се свећа пали.
И спусти шаку љубави међ људе.
Да би је од мржње лакше препознали.

Ноћас једно дете сузом јастук кваси.
Неми јаук тиња у грчу без гласа.
Тихо му се нада у будућност гаси.
А ниоткуд наде, ни јаве ни спаса.

У страћари што што се на крај града стисла,
Без оца што главом плати родољубље,
У безнађу сграшном без правде и смисла
Осећа да тоне све дубље и дубље.

Мати на постељи смртној ко на одру.
На груди јој мала тек рођена беба.
У дубокој патњи стиска дојку модру
А уста говоре: Хлеба! Само хлеба!

Трећи дан без хлеба, трећи дан без наде.
Он немоћан, слабашан да радом заради.
Учен је поштењу, без жеље да краде.
А мати и сестра му умиру од глади.

Хлеба! Само хлеба! - шапђу усне бледе.
А поглед уздиже ка небу што ћути.
Очајан, немоћан, усред људске беде.
Страшна је бол која и трује и љути.

Радивоје Миладиновић Пацко


Radovan Marković


Ljiljana Bralović


Jelena Miletić


Teodora Lazić


Vitomir Stanojević


Milovan Lekić


Mića Živanović


Milanka Stevanović


Spasoje Ž. Milovanović


Mića Živanović


Svetlana Djurdjević


Nebojša Lapčević


Danica Rajković


Jelena Protić-Petronijević


Ljiljana Pavlović


Ljubodrag Obradović


Živomir Milenković


Ljuba Obradović


Tomislav Miletić


Biljana i Jelena


Pukovnik Milorad Dimitrijević


Goran Babić, Jelena Protić-Petronijević i Ljuba Obradović


Jelena Djordjević









Plakat manifestacije