MORAVSKI CAROSTAVNIK 2010 |
Autor Ljuba | |
Sunday, 26 September 2010 | |
Treću
godinu zaredom, na Zapadnoj Moravi u selu Bela Voda, 05.09.2010.
godine, realizovana je jedinstvena pesničko-kulturna manifestacija
*MORAVSKI CAROSTAVNIK*
čiji je idejni tvorac Dr Velibor Lazarević, a koju zajednički
organizuju Kulturni centar
Kruševac, Vukova zadužbina, KUD Ratko Jovanović i MZ Bela Voda. Na manifestaciji, koja Moravu pretvara u scenu, učestvovali su pesnici: Ljubiša Bata Djidić, Dragan Jovanović-Danilov, Ljubodrag Obradović, Borislav Blagojević, Jelena Protić-Petronijević, Veroljub Vukašinović, Radivoje Miladinović Packo, Aleksandar Drndarević Singer, Nebojša Lapčević i drugi... Naravno, pored pesnika tu su bili i akdemski vajari i slikari koji su realizovali SIMPOZIJUM VAJARA I SLIKARA *RADE BOROVIĆ*, kao i vrsni muzičari, tako da je program bio originalan, sveobuhvatan i neponovljiv... Pa izvolite, pogledajte detalje i uživajte... Radivoje
Miladinović Packo
ОДА ВОДИ Оно што је ваздух, животна ведрина,
Оно што је вино крв Божијег Сина, Оно што је воће извор сваке сласти; То је извор вода љубави и страсти.
Вода је богатство сјајније од злата.
Вода је дар неба: награда и плата. Вода је крштеље и знамеља разна; То је све на свету: награда и казна. Извориште душе у сузи се скрива И крв кроз срце светом водом плива. На извору живом и црква се зида, Јер вода је Живот, флуид свих флуида. Радивоје Пацко Миладиновић На Госпојину 2008 год. Sa simpozijuma vajara i slikara *RADE BOROVIĆ* Jelena Protić Petronijević Nebojša Lapčević Dragan Jovanović-Danilov Bora Blagojević Veroljub Vukašinović Radivoje Miladinović Packo Skeledžija Jelena Protić-Petronijević i Dr Velibor Lazarević Mića Živanović Jelena Protić-Petronijević Vojin Aleksić Ljubodrag Obradović SEĆANJE Polja su danas druga, pejzaž isti, a nov. U dušu se uvlači neka tuga, srce zamara tupa bol. Morava šumi, šum sve jači. Lebdeo sam tu od sreće. Danas to ništa ne znači, zemlja se danas drugačije okreće. Ispod vrbe zidao sam zamak, sad tu kopriva klija i raste. Moje misli obuzeo neki mrak, niotkud više ni jedne laste. Nigde vetra, sve mirno. Gledam oko sebe prazno. Ko li mi to u srce dirno i nestao nečujno, mazno? Da li neka žena ili moja mašta? Ne! Za sve sam samo ja kriv, a srce sebi najteže prašta. Koračam! Morava šumi, još sam živ! Neću proživljenu mladost da kockam. Ideale braniću, mada je vreme drugo. A to što srce pomalo bocka, sastavni je deo života dugog. (C) Ljubodrag Obradović Moravski Carostavnik 2010 Dragan Jovanović-Danilov Radivoje Miladinović Packo Ljubiša Bata Djidić Radivoje Simić Bora Blagojević Nebojša Lapčević Aleksandar Drndarević Singer Grupa *BISERI* Grupa *BISERI* Veroljub Vukašinović Vatromet na Moravi ЛЕГЕНДА О КНЕЗУ ЛАЗАРУ
Цар Душан Силни, имао је две сестре, једну, која је била старија од њега и другу, која је била млађа. Обе су живелe на њeговом двору. Старија сестра је била задужeна да се стара о царској трпeзи, а млађа да надгледа царскe одаје. Старија сестра је била снажне телеснe грађе, овалног, по мало грубог лица, плавих очију и јако изражене браде. Била је стамена, смирена особа, јаке воље и изузетнe снаге. Да није била жена, личила би на старијег брата Душановог. На Душаноном двору, као и на свим тадашњим дворовима, сплеткарило се и коване су разнe завере. Тако се десило да су сплеткари оцрнили код цара и његову старију сестру, подметнувши јој да је хтела да га отрује. Пошто је у то време Душан објавио свој законик, а по њему је царска породица била недодирљива, Цар Душан је дао да јој се суди. Камарила, која је била у лику прве владе, коју су чинила дванаест најзнаменигијих краљева и кнезова, пресудила је да је крива и осудила су је да се баци са највише куле у водени јарак, који је окруживао зидине дворца. Казна јс одмах извршена, а осуђеница није имала право жалбе. Тако је завршила најстарија сестра Душанова. Много година касније, Цар Душан је ишао неким послом у Дубровник да би наплатио закупнину за два острва, која је дао под закуп Млетачкој републици. У повратку требало је да заноћи у селу Грбље у Боки Которској. Грбљанском кмегу је дојављено да ће Цар да заноћи у његовом селу и да припреми конак и вечеру за цара и његову пратњу. Домаћица кметова је преузела на себе да спреми вечеру за цара, а да се остали побрину за пратњу и коње. Када је цар дошао, постављена је трпеза и он је почео да вечера. У једном тренугку пробавши јело, застао је зачуђен и запитао ко је спремао за њега вечеру. Рекли су му да је то спремила кметова жена, а он је загражио да му је доведу. Када су жену извели пред цара, држала је за руку дечака од неколико година. Цар је видевши је поскочио изненађен. -Ти!? - Да ја сам брате. - Сазнао сам доста касније да је све била смишљена интрига, али је било касно да било шта учиним. Опрости ми ако можеш. - Већ сам ти опростила. - Кажи како да ти се одужим и надокнадим ти сву бол и патњу коју сам ти нанео. - Мени је овде добро. Имам дом и мужа. Мени ништа не треба. Одужи се њему, рече и показа на свога сина. - Како се зове? - Питао је цар. - Лазар, Лазар Гребљанонић - рекла је смерно, док су јој се сузе сливале низ лице. Душан Силни је прихватио дечака. После Уроша и Гроздане, био му је то најближи рођак. Цар Душан је имао обичај да при свом двору за разна задужења поставља првенцe својих великаша. Они су на неки начин били залога за поштовање апсолутне власти Душанове. Лазар је неколико година био задужен за царску ергелу. Кад је стасао, цар је на темељима Илирског града Круше саградио тврђаву и оженивши га са Милицом ћерком кнеза Вратка (Југ Богдана) поклонио је са припадајућом земљом Лазару и унапредио га је у кнеза. Према легенди, на Косову је храбро бранећи Србију и српство, погинуо Лазар Гребљановић, Душанов сестрић, а не Лазар Хребељанонић, син Прибца Хребељановића. Радивоје Пацко Миладинонић
|
|
Poslednji put ažurirano ( Sunday, 26 September 2010 ) |