Radoje Savić, Goran Radomirović, Ljubodrag Obradović i Siniša Maksimović
Vlasta Radovanović - autobiografija
Rođen sam u Kruševcu 1926. god. Otac mi je bio zanatlija, a majka domaćica. Školovao sam se do sedmog razreda gimnazije u Kruševcu. Sedmi razred sam položio u Osmoj muškoj gimnaziji u Beogradu. Posle demobilizacije maturirao sam u Kruševcu, na kursu za ratom ometene učenike. Na grupu Čista filozofija Filozofskog fakulteta upisao sam se 1948. godine. Apsolvirao sam 1952. godine. Iste godine sam upisao Pozorišnu režiju na Pozorišnoj akademiji. Diplomirao sam 1955. godine, ispitnom predstavom u Dubrovačkom kazalištu, gde sam odmah dobio angažman. U Dubrovačkom kazalištu sam radio tri godine, a kad sam dobio dvogodišnju stipendiju za postdiplomske studije, vratio sam se u Beograd i zaposlio kao asistent na Pozorišnoj akademiji na odseku Gluma. U sledećem izbornom roku sam izabran za docenta. Kada je osnovana Grupa za dramaturgiju, izabran sam za vanrednog profesora za predmet Filmski i televizijski scenario. Radni vek pedagoga završio sam 1986. godine kao redovan profesor.
Kao pedagog odlikovan sam najvišim prznanjem, Velikom poveljom Univerziteta umetnosti.
Režirao sam četiri igrana filma, “Kad golubovi dolete”, “Lov u mutnom”, “Halo taksi” i “Groznica ljubavi” kao i četrdeset i dve predstave u Dubrovniku, Splitu, Zenici, Kruševcu, Atelju 212, a u Zvezdara teatru sam režirao svoju dramu “Malo ljubavi malo mrznje”...
Kada se raspalo Kruševačko pozorište, a glumci se preselili u druga pozorišta, upravnik Momir Bradić, upravnik amaterskog pozorišta i predsednik opštine Slobodan Jovanović su mi predložili da režiram dve prestave na osnovu kojih bi Kruševac ponovo dobio profesionalno pozorište. Prihvatio sam taj izazov i sa troje profesionalnih glumaca, Borom Mihajlovićem, Lekom Bošnjancem, Ljiljom Đoković, grupom amatera entuzijasta i nekoliko gostovanja glumaca iz Beograda režirao predstave “Smrt Majke Jugovića”, “Car Lazar” i “Olivera” na osnovu kojih je Kruševac ponovo oformio profesionalno pozorište. Prve dve prestave sam režirao volonterski, bez honorara.
Za svoj prvi scenario “Saša” dobio sam Zlatnu arenu na festivalu u Puli. Film je u Sovjetskom Savezu dve godine bio najgledaniji inostrani film… Prva jugoslovensko - američka koprodukcija (Avala film Beograd - Braća Korman Kalifornija) snimljen je po mom senariju “Operacija Ticijan”, sa našim i američkim glumcima, na srpskohrvarskom i engleskom jeziku… Na konkursu Fonda za unapređenje kinematografije Srbije dobio sam nagradu za scenario “Inspektor”. Istu nagradu dobio sam za scenario za dečji film “Kad golubovi dolete”, koji sam i režirao. Na prestižnom međunarodnom festivalu u Teheranu pod pokroviteljstvom carice Farah Dibe, film je izabran u glavni program… Za scenario “Diverzanti” dobio sam nagradu publike na Festivalu u Puli, za scenarije “ Drugarčine” i “Lov u mutnom”, nagrade Veliki ekran za najgledanije filmove, a za “Halo taksi”, istu nagradu za scenario i za režiju. Realizovani su mi scenariji: “Hajdučka vremena” (koscenaristi Branko Ćopić i Arsen Diklić), “Groznica ljubavi”, “Stići pre svitanja” i “Velika frka” (koscenarist Ljuba Radovanović)…
Mos-film Moskva je oformio međunarodni scenaristički tim za pisanje scenaja za četiri ratna dugometražna filma pod zajedničkim naslovom “Oslobođenje Evrope” (prvi “Kurska bitka”, četvrti “Pad Berlina”). Jugoslovenski scenaristi u tom timu smo bili Arsen Diklić i ja.
Šest godina sam bio umetnički savetnik, a dve godine generalni direktor Avala-filma.
Za beogradsku televiziju sam napisao scenario za seriju “I to se zove sreća” i četrdeset i dve epizode za igranu edukativnu seriju “Savetovalište za roditelje”, a za Televizuju Novi Sad, sa Arsenom Diklićem, scenario za prvu seriju koju je snimila ta televizija, “Baza na Dunavu”…
Napisao sam i tri romana: “Saša”, “Kad golubovi dolete” i “Glumac”.
Dragan Jovanović - biografija
Rođen je 4. октобра 1965. godine u Beogradu, gde je završio osnovnu i srednju školu. Na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu , diplomirao je glumu 1990. godine u klasi Milenka Maričića. Živi i radi u Beogradu.
Uloge u pozorištu:
Od 1990. stalni je član JDP-a u Beogradu, gde je igrao i igra u predstavama “Baal” (Tedi), “Dozivanje ptica” (đavo), “Pozorišne iluzije” (Adrast), “Čikaške perverzije” (Barni), “Bure baruta” (Sveta), “Beogradska trilogija” (Kića), „Molijer, još jedan život“. Sa nekolicinom svojih kolega osniva pozorišnu grupu “The Kuguars”, i pod tim nazivom kao kolektivnu režiju potpisuju predstave “Hajde da se igramo”, “Smešna strana istorije”, “Smešna strana muzike”. U Budva Grad teatru igrao je u predstavi „Bura“ (Trinkulo). U Zvetdara teatru je prvi put zaigrao u predstavi “Život Jovanov” (Frano), onda slede “Čaruga” (Prpić mali), “U plamenu strasti” (Aleksa), “Smešna strana muzike”. U Madlenijanumu režirao predstavu „Don Kihot“ i igrao naslovnu ulogu.
Filmografija
1988. Ortaci, Šta radiš večeras, Balkan ekspres 2,
1989. Najbolji, Balkan ekspres 2,
1990. Zaboravljeni, Početni udarac, Baal, Sveto mesto,
1991. Metla bez drške,
1992. Crni bombarder, Zagreb-Beograd preko Sarajeva
1993. Kaži zašto me ostavi, Vizantijsko plavo, Metla bez drške, Napadač,
1994. Ni na nebu, ni na zemlji, Dva sata kvalitetnog programa, Biće bolje, Amnezija,
1993-1994 Srećni ljudi,
1995. Svadbeni marš, Dvoboj za troje, Otvorena vrata, Paket aranžman,
1996. Šovinistička farsa 3,
1997. Tango je tužna misao koja se pleše,
1998. Hrana za glavu, Lajanje na zvezde, Srešljen, Bure baruta,
1999. Ranjena zemlja,
2000. Senke uspomena,
2001. Normalni ljudi, Bumerang, Lola,
TV serijama:
“Zaboravljeni”, “Srećni ljudi”, “Korak do sna”, “Lisice”,”Otkrivalica”,”Laku noć deco”, “Metla bez drške” , „Stižu dolari“, ,,Moj rođak sa sela’’, ,,Porodično blago’’, ,,Bela lađa’’,
Nagrade:
- Dobitnik je nagrade “Zlatno zvono” koju dodeljuju deca Novog Sada, i nagrade “Zlatna povelja” za ulogu Barnia u predstavi “Čikaške perverzije”,
- Plaketa za glumačko ostvarenje večeri u predstavi ,,Dobro došli u Srbiju'' na festivalu ,,Nušićevi dani'' u Smederevu, 2007. godine
Kao pedagog odlikovan sam najvišim prznanjem, Velikom poveljom Univerziteta umetnosti.
Režirao sam četiri igrana filma, “Kad golubovi dolete”, “Lov u mutnom”, “Halo taksi” i “Groznica ljubavi” kao i četrdeset i dve predstave u Dubrovniku, Splitu, Zenici, Kruševcu, Atelju 212, a u Zvezdara teatru sam režirao svoju dramu “Malo ljubavi malo mrznje”...
Kada se raspalo Kruševačko pozorište, a glumci se preselili u druga pozorišta, upravnik Momir Bradić, upravnik amaterskog pozorišta i predsednik opštine Slobodan Jovanović su mi predložili da režiram dve prestave na osnovu kojih bi Kruševac ponovo dobio profesionalno pozorište. Prihvatio sam taj izazov i sa troje profesionalnih glumaca, Borom Mihajlovićem, Lekom Bošnjancem, Ljiljom Đoković, grupom amatera entuzijasta i nekoliko gostovanja glumaca iz Beograda režirao predstave “Smrt Majke Jugovića”, “Car Lazar” i “Olivera” na osnovu kojih je Kruševac ponovo oformio profesionalno pozorište. Prve dve prestave sam režirao volonterski, bez honorara.
Za svoj prvi scenario “Saša” dobio sam Zlatnu arenu na festivalu u Puli. Film je u Sovjetskom Savezu dve godine bio najgledaniji inostrani film… Prva jugoslovensko - američka koprodukcija (Avala film Beograd - Braća Korman Kalifornija) snimljen je po mom senariju “Operacija Ticijan”, sa našim i američkim glumcima, na srpskohrvarskom i engleskom jeziku… Na konkursu Fonda za unapređenje kinematografije Srbije dobio sam nagradu za scenario “Inspektor”. Istu nagradu dobio sam za scenario za dečji film “Kad golubovi dolete”, koji sam i režirao. Na prestižnom međunarodnom festivalu u Teheranu pod pokroviteljstvom carice Farah Dibe, film je izabran u glavni program… Za scenario “Diverzanti” dobio sam nagradu publike na Festivalu u Puli, za scenarije “ Drugarčine” i “Lov u mutnom”, nagrade Veliki ekran za najgledanije filmove, a za “Halo taksi”, istu nagradu za scenario i za režiju. Realizovani su mi scenariji: “Hajdučka vremena” (koscenaristi Branko Ćopić i Arsen Diklić), “Groznica ljubavi”, “Stići pre svitanja” i “Velika frka” (koscenarist Ljuba Radovanović)…
Mos-film Moskva je oformio međunarodni scenaristički tim za pisanje scenaja za četiri ratna dugometražna filma pod zajedničkim naslovom “Oslobođenje Evrope” (prvi “Kurska bitka”, četvrti “Pad Berlina”). Jugoslovenski scenaristi u tom timu smo bili Arsen Diklić i ja.
Šest godina sam bio umetnički savetnik, a dve godine generalni direktor Avala-filma.
Za beogradsku televiziju sam napisao scenario za seriju “I to se zove sreća” i četrdeset i dve epizode za igranu edukativnu seriju “Savetovalište za roditelje”, a za Televizuju Novi Sad, sa Arsenom Diklićem, scenario za prvu seriju koju je snimila ta televizija, “Baza na Dunavu”…
Napisao sam i tri romana: “Saša”, “Kad golubovi dolete” i “Glumac”.
Dragan Jovanović - biografija
Rođen je 4. октобра 1965. godine u Beogradu, gde je završio osnovnu i srednju školu. Na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu , diplomirao je glumu 1990. godine u klasi Milenka Maričića. Živi i radi u Beogradu.
Uloge u pozorištu:
Od 1990. stalni je član JDP-a u Beogradu, gde je igrao i igra u predstavama “Baal” (Tedi), “Dozivanje ptica” (đavo), “Pozorišne iluzije” (Adrast), “Čikaške perverzije” (Barni), “Bure baruta” (Sveta), “Beogradska trilogija” (Kića), „Molijer, još jedan život“. Sa nekolicinom svojih kolega osniva pozorišnu grupu “The Kuguars”, i pod tim nazivom kao kolektivnu režiju potpisuju predstave “Hajde da se igramo”, “Smešna strana istorije”, “Smešna strana muzike”. U Budva Grad teatru igrao je u predstavi „Bura“ (Trinkulo). U Zvetdara teatru je prvi put zaigrao u predstavi “Život Jovanov” (Frano), onda slede “Čaruga” (Prpić mali), “U plamenu strasti” (Aleksa), “Smešna strana muzike”. U Madlenijanumu režirao predstavu „Don Kihot“ i igrao naslovnu ulogu.
Filmografija
1988. Ortaci, Šta radiš večeras, Balkan ekspres 2,
1989. Najbolji, Balkan ekspres 2,
1990. Zaboravljeni, Početni udarac, Baal, Sveto mesto,
1991. Metla bez drške,
1992. Crni bombarder, Zagreb-Beograd preko Sarajeva
1993. Kaži zašto me ostavi, Vizantijsko plavo, Metla bez drške, Napadač,
1994. Ni na nebu, ni na zemlji, Dva sata kvalitetnog programa, Biće bolje, Amnezija,
1993-1994 Srećni ljudi,
1995. Svadbeni marš, Dvoboj za troje, Otvorena vrata, Paket aranžman,
1996. Šovinistička farsa 3,
1997. Tango je tužna misao koja se pleše,
1998. Hrana za glavu, Lajanje na zvezde, Srešljen, Bure baruta,
1999. Ranjena zemlja,
2000. Senke uspomena,
2001. Normalni ljudi, Bumerang, Lola,
TV serijama:
“Zaboravljeni”, “Srećni ljudi”, “Korak do sna”, “Lisice”,”Otkrivalica”,”Laku noć deco”, “Metla bez drške” , „Stižu dolari“, ,,Moj rođak sa sela’’, ,,Porodično blago’’, ,,Bela lađa’’,
Nagrade:
- Dobitnik je nagrade “Zlatno zvono” koju dodeljuju deca Novog Sada, i nagrade “Zlatna povelja” za ulogu Barnia u predstavi “Čikaške perverzije”,
- Plaketa za glumačko ostvarenje večeri u predstavi ,,Dobro došli u Srbiju'' na festivalu ,,Nušićevi dani'' u Smederevu, 2007. godine
Izveštaj o realizaciji XIX konkursa Festivala ZLATNA KACIGA
Zlatna kaciga je postao najznačajniji srpski Međunarodni festival humora i satire i jedan od prestižnih evropskih festivala. Ime Kruševca, i Kulturnog centra se prenosi svetom putem konkursa i kataloga Festivala. Zato je Zlatna kaciga postala svojevrstan most kulturne saradnje između stvaralaca iz naše zemlje i inostranstva, što može da služi na čast Kruševcu i srpskoj kulturi.
Na konkurs XIX Festivala Zlatna kaciga, sa temom SPAS, 350 autora iz 45 zemalja sveta, sa svih kontinenata, poslali su 575 radova i 1032 aforizma.
Žiri za karikaturu u sastavu: Neđeljko Ubović, Milanko Kaličanin i Novica Kocić, jednoglasno je doneo odluku da Zlatnu kacigu dobije Mihail Zlatkovsky iz Rusije, II nagradu Milenko Kosanović iz Subotice, a III nagradu Javad Takjoo iz Irana.
Žiri za pisanu formu, u sastavu: Ljubodrag Stojadinović, Petar Lazić i Ivko Mihajlović, takođe jednoglasno, doneo je sledeće odluke:
- Zlatnu kacigu za priču dobio je Tomislav Drvar iz Sombora, za pesmu Jelena Kujundžić iz Majura, a za aforizam Savo Martinović iz Beograda.
Nagradu ,,Rade Brka’’ za priču dobio je Dragiša Pavlović Rasinski iz Kruševca.
Nagrade će biti uručene 1. aprila 2011. godine, na završnoj večeri Festivala.
Na konkurs za mlade do 18 godina, na temu ZUBI, stiglo je 202 karikature, 56 stripova, 1 priča, 53 pesme i 20 aforizama.
Žiri u sastavu: Momir Dragićević, Maja Olić i Radoje Savić, jednoglasnoje doneo odluku da nagradu za karikaturu dobije Aleksa Vujsić iz Zemuna, za strip Đorđe Bogavac iz Niša, a za pisanu formu Andrija Isailović iz Trstenika. Pored odluke o nagradama, žiri je izabrao po pet najboljih učesnika iz sve tri kategorije, za koje su, u januaru ove godine, održane Mater clas radionice sa uglednim predavačima.
Zlatna kaciga je postao najznačajniji srpski Međunarodni festival humora i satire i jedan od prestižnih evropskih festivala. Ime Kruševca, i Kulturnog centra se prenosi svetom putem konkursa i kataloga Festivala. Zato je Zlatna kaciga postala svojevrstan most kulturne saradnje između stvaralaca iz naše zemlje i inostranstva, što može da služi na čast Kruševcu i srpskoj kulturi.
Na konkurs XIX Festivala Zlatna kaciga, sa temom SPAS, 350 autora iz 45 zemalja sveta, sa svih kontinenata, poslali su 575 radova i 1032 aforizma.
Žiri za karikaturu u sastavu: Neđeljko Ubović, Milanko Kaličanin i Novica Kocić, jednoglasno je doneo odluku da Zlatnu kacigu dobije Mihail Zlatkovsky iz Rusije, II nagradu Milenko Kosanović iz Subotice, a III nagradu Javad Takjoo iz Irana.
Žiri za pisanu formu, u sastavu: Ljubodrag Stojadinović, Petar Lazić i Ivko Mihajlović, takođe jednoglasno, doneo je sledeće odluke:
- Zlatnu kacigu za priču dobio je Tomislav Drvar iz Sombora, za pesmu Jelena Kujundžić iz Majura, a za aforizam Savo Martinović iz Beograda.
Nagradu ,,Rade Brka’’ za priču dobio je Dragiša Pavlović Rasinski iz Kruševca.
Nagrade će biti uručene 1. aprila 2011. godine, na završnoj večeri Festivala.
Na konkurs za mlade do 18 godina, na temu ZUBI, stiglo je 202 karikature, 56 stripova, 1 priča, 53 pesme i 20 aforizama.
Žiri u sastavu: Momir Dragićević, Maja Olić i Radoje Savić, jednoglasnoje doneo odluku da nagradu za karikaturu dobije Aleksa Vujsić iz Zemuna, za strip Đorđe Bogavac iz Niša, a za pisanu formu Andrija Isailović iz Trstenika. Pored odluke o nagradama, žiri je izabrao po pet najboljih učesnika iz sve tri kategorije, za koje su, u januaru ove godine, održane Mater clas radionice sa uglednim predavačima.
Urednik Festivala
Radoje Savić
Radoje Savić
