Данас,
24. марта 2011.
године, навршава се тачно 12 година од почетка
НАТО агресије на Савезну Републику Југославију. На данашњи дан, 24.
марта
1999. године у 20:00 сати, борбени авиони 19 земаља-чланица НАТО
Алијансе, са Америком на челу, без одобрења СБ УН, извршило је агресију
на СРЈ, како из њеног ваздушног простора авио-ударима, тако и
крстарећим "ТОМАХАВК" пројектилима испаљених са ратних бродова и
подморница стационираних у Јадранском мору. Пуних 11 недеља, односно 78
дана, трајала је даноноћна кампања бомбардовања територије СРЈ. На мети
агресора биле су болнице, фабрике, друмски и железнички мостови,
аеродроми, ПТТ и телевизијски
центри,
радио-телевизијски предајници, резиденцијални објекти,
амбасаде, објекти Минисарства унутрашњих послова и Војске Југославије,
али и колоне народа "у збегу", као што је био случај на путу
Ђаковица-Пећ, Приштина-Подујево-Куршумлија, или варошке четврти у
Алексинцу, Ћуприји и Сурдулици, где ни близу нема, нити је било војних
објеката.
Проф Драгиша Милошевић - подсећање на НАТО агресију
Јелена Ђорђевић и Небојша Лапчевић
Одавање поште жртвама НАТО агресије
Јелена Ђорђевић и Небојша Лапчевић
Бела сала КЦК је била дупке пуна
Ксенија Алексић
Јелена Ђорђевић и Небојша Лапчевић
проф Драгиша Милошевић
Љубиша Бата Ђидиђ
Спасоје Ж. Миловановић
АМАНЕТ
то што нишаниш у мене
ја сам се играо као к'о мали
једино
болест ниједну
нисам прележао
и што сам лежао
под себе сам жене
метао
да ме не жуља паперје снова
ако ме пустиш
на задушни дан
свећу ти палим
сигурно
а и не мораш
децом сам земљу децио
и кад год ми се хтело
ракијом сам воћном
Месец мирисао
а ону песму
што сам смислио
и није битно
како ће се завршити
првим сам је радницима
разданио
и печатним воском
низ Мораву
пустио
морем се доливала
доливала
па се светом просула
И сад
Морава
мојом песмом
далеку неку обалу плави
у њој је све ово
и још ти има ту
и градова
и пропланака
и шумова шумовитих
и именом сваким
сваку сам љубав позвао
да се Морава хвали
што она није
ја сам
у њу довукао
и тебе
што не знаш
и мене што знам
добро је да 'оће да нас прими овакве
а ти то што нишаниш
у мене
ја сам се играо к'о мали
са Моравом
© Спасоје Ж. Миловановић
Живомир Миленковић
Вељко Стамболија
Мића Живановић
BREZA
Breza na vetru leluja.
Pupoljci žude da se otvore.
Srbiju sad šiba oluja,
Srbiju hoće da pokore.
Pada mrak na sanjano,
čemer duše obuzima...
Srbiju, ko brezu, ne damo,
sila sveta nas ne zanima.
A svaka bomba koja padne,
na krvlju natopljeno tlo,
samo je znak da će da propadne,
kad te tad, svetski poredak nov.
Ljubodrag Obradović
09.04.1999. godine
Небојша Лапчевић
Крца, Шегрт и Влада
Маша и Деско
Радојица Милосављевић, Десимир Павловић и Владимир Тасић
Проф Драгиша Милошевић - подсећање на НАТО агресију
 24.03.2011. године
у организацији Арт клуба СПС-а Крушевац и Културног центра Крушевац,
тачно у 12 часова, пред препуном Белом салом КЦК, одржана је
академија МОЖЕ
ЛИ ПРАВДА ДА САВЛАДА БЕЗУМЉЕ?
На академији о НАТО агресији говорио је проф Драгиша Милошевић, а песници Ксенија Алексић, Љубиша Ћидић, Спасоје Ж. Миловановић, Живомир Миленковић, Вељко Стамболија, Мића Живановић, Љубодраг Обрадовић и Небојша Лапчевић, су стиховима насталим у време агресије подсетили на сву суровост сваког рата. У пригодном програму учестовали су и ученици Музичке школе у Крушевцу и најмлађи полазници Балетске школе КЦК. Програм су водили Јелена Ђорђевић и Небојша Лапчевић, видео презентацију осмислила је и водила Јелена Ивановић , а у техничком тиму који је бринуо о звуку, светлу, фотографији и реализацији, били су Бранко Симић, Марко Вишњић, Мики Прокопенко и Рајна Алексић - Маринковић. |
Данас,
када
располажемо комплетним подацима и евиденцијом свега што је
агресор порушио, испада да је 85% порушених
објеката имало искључиво цивилну намену, односно да је реч о објектима
од општег интереса.
Зато се с правом можемо запитати - "SUI PRODEST" -"Чему то служи", односно "Коме то треба", и одмах можемо дати одговор: Не служи ничему, а требало је албанским сецесионистима и њиховим менторима са запада у реализацији идеје комадања Србије, њено дробљење и уништење Срба као национа на овим просторима. Ту чињеницу недвосмислено потврђују и наметнути тзв. преговори Срба и Албанаца у Рамбујеу, фебруара 1999.године уз, наводно, неутрално посредовање западних савезника, тачније Америке.Ти, назови преговори у Рамбујеу, остаће упамћени као преседан у историји светске дипломатије, где су амерички империјалистички интереси легализовани уз благослов остатка света. Већ је тада било јасно да отворене претње Ричарда Холбрука 1998. године, нису биле производ његових личних фрустрација, већ утврђени ставови Стејт дипартмента, Ке-д-орсеја и Форин офиса. А одлука је била јасна: Србију и српски народ требало је уништити по сваку цену, а за реализацију те злочиначке замисли требало је искористити, наводну хуманитарну катастрофу и егзодус албанског живља на Косову и Метохији.
У тим првим данима НАТО- агресије на нашу земљу, Крушевац са околином није био на удару, и ако је готово целодневно био под знаком ваздушне опасности почев од првог оглашавања сирена 24 .марта у 20,10 сати. За читав о време трајања агресије, наш град је био под овим знаком ваздушне опасности укупно 53 дана 9 сати и 55 минута.
Први објекти на територији нашег Округа, односно града Крушевца, који су били мета НАТО - агресора су ЈП "Градска топлана" са 2, и ИМК "14.0ктобар" са 2 пројектила типа GBU-15, велике разорне моћи. Ракетирање ових објеката извршено је у понедељак, 12.априла 1999. године у 02,55 сати, на други дан великог хришћанског празника Васкрса.
Већ сутрадан, 13.априла, скоро у исто време, у 02,57 сати, са два (2)пројектила типа GBU-12 срушен је стари бивољски мост, гвоздене конструкције, на путном правцу Крушевац-Сталаћ. Два дана касније, тачније, 15.априла 1999.године, у 00,20 сати, са 2 пројектила типа GBU-15, срушен је челични мост на Западној Морави код села Јасика, а затим у временском интервалу од 04,50 до 05,05 сати, на град су испаљена још 7 пројектила типа GBU-15 и GBU-12, и то по 2 на Геронтолошки центар и, поново на ИМК "14.0ктобар", а З пројектила на градско насеље "Лазарица", на приватне стамбене објекте у улицима Мише Митровића и Моравској.
Нови, бетонски мост на реци Расини, поред већ порушеног челичног моста, срушен је 1.маја 1999. године, у 01,10 сати са 2 пројектила типа GВU-12. Исте ноћи, са 2 пројектила типа GBU-15 порушен је челични мост на Јужној Морави код Ћуниса, а дан пре њих срушен је, такође мост челичне конструкције, У Трстенику, погођен са 5 пројектила истог типа. Овај мост је ракетиран у 14,10 сати, тако да је било и жртава.
Поред насумичног испаљивања убојних пројектила, без конкретног циља, као што је било случајева по селима Јошје, Рибаре, Каоник, Себечевац, Тулеш, Здравиње и друга, агресор је, 14.маја, у 14,20 сати, са 2 пројектила типа GBU-15 ракетирао погоне "Трајал Корпорације", док је 1 пројектил истог типа, завршио у ораницама недалеко од моста на Расини на путном правцу Крушевац- Ћунис.
Најкрвавији удар НАТО - агресора на овим нашим просторима, догодио се у недељу, 30. маја 1999. године, на дан Св.Тројице (Духова), у Варварину, када је у 1З,20 сати, са 4 пројектила типа GBU-15 , у два налета, срушен челични мост на путном правцу Варварин- Ћићевац, преко реке Велике Мораве.У овом непријатељском авио-налету, страдало је 10, а теже и лакше повређено 40 лица искључиво цивила.
Током 78-дневне кампање бомбардовања СРЈ, од стране НАТО-алијансе, на подручју Расинског управног округа, пало је укупно 68 најразорнијих и запаљивих пројктила, 1 касетни контејнер са пропагандним лецима у селу Шанац, 30. маја, као и три одбачена авио резервоара за гориво и то 2 у селу Разбојна (СО Брус) и 1 у селу Капиџија (СО Крушевац). Са ових простора смртно је страдало 57 особа од чега 13 цивила, 37 припадника ВЈ и 7 припадника МУП-а. Рањено је 134 лица - 62 цивила, 63 припадника ВЈ и 9 припадника МУП-а.
Нека је вечна слава свим недужним жртвама!
Зато се с правом можемо запитати - "SUI PRODEST" -"Чему то служи", односно "Коме то треба", и одмах можемо дати одговор: Не служи ничему, а требало је албанским сецесионистима и њиховим менторима са запада у реализацији идеје комадања Србије, њено дробљење и уништење Срба као национа на овим просторима. Ту чињеницу недвосмислено потврђују и наметнути тзв. преговори Срба и Албанаца у Рамбујеу, фебруара 1999.године уз, наводно, неутрално посредовање западних савезника, тачније Америке.Ти, назови преговори у Рамбујеу, остаће упамћени као преседан у историји светске дипломатије, где су амерички империјалистички интереси легализовани уз благослов остатка света. Већ је тада било јасно да отворене претње Ричарда Холбрука 1998. године, нису биле производ његових личних фрустрација, већ утврђени ставови Стејт дипартмента, Ке-д-орсеја и Форин офиса. А одлука је била јасна: Србију и српски народ требало је уништити по сваку цену, а за реализацију те злочиначке замисли требало је искористити, наводну хуманитарну катастрофу и егзодус албанског живља на Косову и Метохији.
У тим првим данима НАТО- агресије на нашу земљу, Крушевац са околином није био на удару, и ако је готово целодневно био под знаком ваздушне опасности почев од првог оглашавања сирена 24 .марта у 20,10 сати. За читав о време трајања агресије, наш град је био под овим знаком ваздушне опасности укупно 53 дана 9 сати и 55 минута.
Први објекти на територији нашег Округа, односно града Крушевца, који су били мета НАТО - агресора су ЈП "Градска топлана" са 2, и ИМК "14.0ктобар" са 2 пројектила типа GBU-15, велике разорне моћи. Ракетирање ових објеката извршено је у понедељак, 12.априла 1999. године у 02,55 сати, на други дан великог хришћанског празника Васкрса.
Већ сутрадан, 13.априла, скоро у исто време, у 02,57 сати, са два (2)пројектила типа GBU-12 срушен је стари бивољски мост, гвоздене конструкције, на путном правцу Крушевац-Сталаћ. Два дана касније, тачније, 15.априла 1999.године, у 00,20 сати, са 2 пројектила типа GBU-15, срушен је челични мост на Западној Морави код села Јасика, а затим у временском интервалу од 04,50 до 05,05 сати, на град су испаљена још 7 пројектила типа GBU-15 и GBU-12, и то по 2 на Геронтолошки центар и, поново на ИМК "14.0ктобар", а З пројектила на градско насеље "Лазарица", на приватне стамбене објекте у улицима Мише Митровића и Моравској.
Нови, бетонски мост на реци Расини, поред већ порушеног челичног моста, срушен је 1.маја 1999. године, у 01,10 сати са 2 пројектила типа GВU-12. Исте ноћи, са 2 пројектила типа GBU-15 порушен је челични мост на Јужној Морави код Ћуниса, а дан пре њих срушен је, такође мост челичне конструкције, У Трстенику, погођен са 5 пројектила истог типа. Овај мост је ракетиран у 14,10 сати, тако да је било и жртава.
Поред насумичног испаљивања убојних пројектила, без конкретног циља, као што је било случајева по селима Јошје, Рибаре, Каоник, Себечевац, Тулеш, Здравиње и друга, агресор је, 14.маја, у 14,20 сати, са 2 пројектила типа GBU-15 ракетирао погоне "Трајал Корпорације", док је 1 пројектил истог типа, завршио у ораницама недалеко од моста на Расини на путном правцу Крушевац- Ћунис.
Најкрвавији удар НАТО - агресора на овим нашим просторима, догодио се у недељу, 30. маја 1999. године, на дан Св.Тројице (Духова), у Варварину, када је у 1З,20 сати, са 4 пројектила типа GBU-15 , у два налета, срушен челични мост на путном правцу Варварин- Ћићевац, преко реке Велике Мораве.У овом непријатељском авио-налету, страдало је 10, а теже и лакше повређено 40 лица искључиво цивила.
Током 78-дневне кампање бомбардовања СРЈ, од стране НАТО-алијансе, на подручју Расинског управног округа, пало је укупно 68 најразорнијих и запаљивих пројктила, 1 касетни контејнер са пропагандним лецима у селу Шанац, 30. маја, као и три одбачена авио резервоара за гориво и то 2 у селу Разбојна (СО Брус) и 1 у селу Капиџија (СО Крушевац). Са ових простора смртно је страдало 57 особа од чега 13 цивила, 37 припадника ВЈ и 7 припадника МУП-а. Рањено је 134 лица - 62 цивила, 63 припадника ВЈ и 9 припадника МУП-а.
Нека је вечна слава свим недужним жртвама!
Проф
Драгиша Милошевић
Јелена Ђорђевић и Небојша Лапчевић
Одавање поште жртвама НАТО агресије
Јелена Ђорђевић и Небојша Лапчевић
Бела сала КЦК је била дупке пуна
Ксенија Алексић
Јелена Ђорђевић и Небојша Лапчевић
проф Драгиша Милошевић
Љубиша Бата Ђидиђ
Спасоје Ж. Миловановић
АМАНЕТ
то што нишаниш у мене
ја сам се играо као к'о мали
једино
болест ниједну
нисам прележао
и што сам лежао
под себе сам жене
метао
да ме не жуља паперје снова
ако ме пустиш
на задушни дан
свећу ти палим
сигурно
а и не мораш
децом сам земљу децио
и кад год ми се хтело
ракијом сам воћном
Месец мирисао
а ону песму
што сам смислио
и није битно
како ће се завршити
првим сам је радницима
разданио
и печатним воском
низ Мораву
пустио
морем се доливала
доливала
па се светом просула
И сад
Морава
мојом песмом
далеку неку обалу плави
у њој је све ово
и још ти има ту
и градова
и пропланака
и шумова шумовитих
и именом сваким
сваку сам љубав позвао
да се Морава хвали
што она није
ја сам
у њу довукао
и тебе
што не знаш
и мене што знам
добро је да 'оће да нас прими овакве
а ти то што нишаниш
у мене
ја сам се играо к'о мали
са Моравом
© Спасоје Ж. Миловановић
Живомир Миленковић
Вељко Стамболија
Мића Живановић
BREZA
Breza na vetru leluja.
Pupoljci žude da se otvore.
Srbiju sad šiba oluja,
Srbiju hoće da pokore.
Pada mrak na sanjano,
čemer duše obuzima...
Srbiju, ko brezu, ne damo,
sila sveta nas ne zanima.
A svaka bomba koja padne,
na krvlju natopljeno tlo,
samo je znak da će da propadne,
kad te tad, svetski poredak nov.
Ljubodrag Obradović
09.04.1999. godine
Небојша Лапчевић
Крца, Шегрт и Влада
Маша и Деско
Радојица Милосављевић, Десимир Павловић и Владимир Тасић