Културни центар Крушевац - Добродошли! - Violeta AleksiÄ‡

28.07.2011. godine sa poÄetkom u 20:30 u restoranu Koliba odrÅ¾ano je Poetsko-MuziÄko veÄe *NEGDE U MOJOJ PESMI* pesnikinje Violete Salkice AleksiÄ‡... Za muziÄki trenutak pobrinuo se Miki PetroviÄ‡, poznati kruÅ¡evaÄki muziÄki umetnik... UÄestvovali su pesnici: Ljuba ObradoviÄ‡, Spasoje Å½. MilovanoviÄ‡, Svetlana DjurdjeviÄ‡ i autorka Violeta AleksiÄ‡... Ovo veÄe zajedniÄki su organizovali Kulturni centar KruÅ¡evac i Restoran *KOLIBA*, a sve je osmislila i nadahnuto realizovala Jelena DjordjeviÄ‡ - organizator KCK... Pa izvolite, pogledajte kako je to bilo i uÅ¾ivajte...

Violeta Salkica AleksiÄ‡ i Jelena DjordjeviÄ‡

A NEMA TE

Opet te nema ...

Uzalud pitam lutalice noÄ‡i gde se tvoje stope kriju
i laÅ¾em kad kaÅ¾em da svejedno mi je,
samo sebe i druge zavaravam ...

Nema te,
ni u mraÄnim ulicama tudjih tajni,
ti se uvek veÅ¡to od mene krijeÅ¡,
dok te ja oÄajniÄki traÅ¾im,
kad teÅ¡ko mi je,
tebe opet,
u inat meni,
nema ...

Â© Violeta Slkica AleksiÄ‡

Ljubodrag ObradoviÄ‡ govori o knjizi *NEGDE U MOJOJ PESMI*
pesnikinje Violete Salkice AleksiÄ‡...

U POEZIJI JE TO TAKO - stihovi te dirnu, il te ne dodirnu!

Oduvek je bilo pesnika koji su savrÅ¡eno znali da se pesmom ne moÅ¾e promeniti svet, ali to sebi nikad nisu hteli da priznaju i svim svojim biÄ‡em su verovali da je to ipak moguÄ‡e i ta vera i nada ih je u Å¾ivotu vodila i pokretala na velika pregnuÄ‡a i stvaralaÅ¡tvo... Violeta svakako spada u tu grupu odabranih pesnika koji Å¾ive za umetnost, pa otvoreno i kaÅ¾e VIVA LA ARTE, u uvodnoj reÄi svoje knjge poezije *NEGDE U MOJOJ PESMI* !

Jer Äinjenica je da poezija u sebi ima snagu da one koji u nju veruju i prepuste se njenim Äarima, ponese i uznese u jedan bolji, sanjani svet, u kojem je i sam Å¾ivot onaj sanjani i samim tim prihvatljiv!

Ja liÄno, oduvek sam verovao da je neko pesnik ako napiÅ¡e samo jednu pravu pesmu! A kada mi je Jelena predloÅ¾ila da proÄitam neke od pesama Violete AleksiÄ‡ i pripremim se za uÄeÅ¡Ä‡e u ovoj promociji, nasumice sam izabrao desetak pesama, iskopirao ih i prepustio se Äari isÄitavanja i isÄekivanja koji Ä‡e me vetar iz njih poneti. VeÄeras znam da je Violeta pesnik...

ZaÅ¡to ti priÄam svoju priÄu?
HoÄ‡eÅ¡ li zaista razumeti o Äemu zborim,
da li Ä‡eÅ¡ shvatiti kad usporim,
svoj korak na utrci,
ovog sunovrata!?

Ne volim saÅ¾aljenja
i ne trebaju mi laÅ¾ne ruke prijateljstva
na ramenu.
NiÅ¡ta to ne menja!
To su samo reÄi reÄene,
u vetar uzaluda na kamenu!

Jer u poeziji je to tako, stihovi il te dirnu, il te ne dodirnu!!! Å to se mene tiÄe, priznajem, poezija Violete Salkice AleksiÄ‡, je prostrujala mojim venama i svrstala me u oboÅ¾avace koji Ä‡e rado iÅ¡Äitavati njene stihove i otvoriti vrata sajta PoezijaSCG, Äiji sam ja vlasnik i urednik, za lepotu i sjaj koji iz Violetine poezije zraÄi.

U to ime Å¾elim da i sve Vas ponese lepota ovog trenutka i dubina koja zraÄi iz jednostavnih i jasnih stihova i da Violetu nagradite aplauzom da istraje na putu kojim je krenula, a to je put u srce umetnosti, Å¡to joj i ja najiskrenije Å¾elim! Å½IVELA UMETNOST!!!

Ljubodrag ObradoviÄ‡

Spasoje Å½. MilovanoviÄ‡ je izgovorio sledeÄ‡e stihove

KOLIBA

Dobro veÄe kolibo, nisi me joÅ¡ zaboravila?!
Ja sam onaj pegavi momÄiÄ‡,
Å¡to svojim glasom donesoh novost u tebe.
Ostario sam, veÄ‡ odavno mi niko nije tepao kao detetu,
lutao sam, moja kolibo po mnogim palatama srebra
i nudiÅ¡e mi velik bogatluk da budem deo njih,
u svakoj bejaÅ¡e hladno.
Srebro ne ume da greje kao Å¡to zna oganj,
na sred unutraÅ¡njosti tvoje,
gde smo svi skupa jeli iz jedne posude.
Pa i ako u tebi, odavno veÄ‡,
viÅ¡e niko ne kiti prostor sjajem glasova,
Äesto sam sanjao drvene perde gde se ko deran verah.
Stari krevet i kolevka, moja prva radost
i tvoja dobrodoÅ¡lica mom rodjenju,
hiljade udobnih duÅ¡eka nisu mogli zameniti,
meku tvrdoÄ‡u otomana mog detinjstva ..
Dobro veÄe kolibo, moj jedini i najdraÅ¾i dome,
hvala ti Å¡to me Å¡kripom svojih zardjalih vrata,
primaÅ¡ u svoja nedra.
Hvala ti Å¡to si saÄuvala sve ono Å¡to mi je znaÄilo.
VraÄ‡am ti se usahao,
od bednog sjaja svog dragog kamenja,
vraÄ‡am u zrakastu toplinu praÅ¡ine tvoje,
Å¡to me je Äekala verno,
svih ovih godina.

Â© Violeta Salkica AleksiÄ‡

Ljubodrag ObradoviÄ‡

Violeta, Jelena i Svetlana DjurdjeviÄ‡

Violeta Salkica AleksiÄ‡ i Jelena DjordjeviÄ‡

Za muziÄki trenutak pobrinuo se Miki PetroviÄ‡

Violeta Salkica AleksiÄ‡ i Jelena DjordjeviÄ‡

PLAKAT

Autor Ljuba
Wednesday, 27 July 2011
28.07.2011. godine sa poÄetkom u 20:30 u restoranu Koliba odrÅ¾ano je Poetsko-MuziÄko veÄe NEGDE U MOJOJ PESMI pesnikinje Violete Salkice AleksiÄ‡... Za muziÄki trenutak pobrinuo se Miki PetroviÄ‡, poznati kruÅ¡evaÄki muziÄki umetnik... UÄestvovali su pesnici: Ljuba ObradoviÄ‡, Spasoje Å½. MilovanoviÄ‡, Svetlana DjurdjeviÄ‡ i autorka Violeta AleksiÄ‡... Ovo veÄe zajedniÄki su organizovali Kulturni centar KruÅ¡evac i Restoran KOLIBA, a sve je osmislila i nadahnuto realizovala Jelena DjordjeviÄ‡ - organizator KCK... Pa izvolite, pogledajte kako je to bilo i uÅ¾ivajte... Violeta Salkica AleksiÄ‡ i Jelena DjordjeviÄ‡ A NEMA TE Opet te nema ... Uzalud pitam lutalice noÄ‡i gde se tvoje stope kriju i laÅ¾em kad kaÅ¾em da svejedno mi je, samo sebe i druge zavaravam ... Nema te, ni u mraÄnim ulicama tudjih tajni, ti se uvek veÅ¡to od mene krijeÅ¡, dok te ja oÄajniÄki traÅ¾im, kad teÅ¡ko mi je, tebe opet, u inat meni, nema ... Â© Violeta Slkica AleksiÄ‡ Ljubodrag ObradoviÄ‡ govori o knjizi NEGDE U MOJOJ PESMI pesnikinje Violete Salkice AleksiÄ‡... U POEZIJI JE TO TAKO - stihovi te dirnu, il te ne dodirnu! Oduvek je bilo pesnika koji su savrÅ¡eno znali da se pesmom ne moÅ¾e promeniti svet, ali to sebi nikad nisu hteli da priznaju i svim svojim biÄ‡em su verovali da je to ipak moguÄ‡e i ta vera i nada ih je u Å¾ivotu vodila i pokretala na velika pregnuÄ‡a i stvaralaÅ¡tvo... Violeta svakako spada u tu grupu odabranih pesnika koji Å¾ive za umetnost, pa otvoreno i kaÅ¾e VIVA LA ARTE, u uvodnoj reÄi svoje knjge poezije NEGDE U MOJOJ PESMI ! Jer Äinjenica je da poezija u sebi ima snagu da one koji u nju veruju i prepuste se njenim Äarima, ponese i uznese u jedan bolji, sanjani svet, u kojem je i sam Å¾ivot onaj sanjani i samim tim prihvatljiv! Ja liÄno, oduvek sam verovao da je neko pesnik ako napiÅ¡e samo jednu pravu pesmu! A kada mi je Jelena predloÅ¾ila da proÄitam neke od pesama Violete AleksiÄ‡ i pripremim se za uÄeÅ¡Ä‡e u ovoj promociji, nasumice sam izabrao desetak pesama, iskopirao ih i prepustio se Äari isÄitavanja i isÄekivanja koji Ä‡e me vetar iz njih poneti. VeÄeras znam da je Violeta pesnik... ZaÅ¡to ti priÄam svoju priÄu? HoÄ‡eÅ¡ li zaista razumeti o Äemu zborim, da li Ä‡eÅ¡ shvatiti kad usporim, svoj korak na utrci, ovog sunovrata!? Ne volim saÅ¾aljenja i ne trebaju mi laÅ¾ne ruke prijateljstva na ramenu. NiÅ¡ta to ne menja! To su samo reÄi reÄene, u vetar uzaluda na kamenu! Jer u poeziji je to tako, stihovi il te dirnu, il te ne dodirnu!!! Å to se mene tiÄe, priznajem, poezija Violete Salkice AleksiÄ‡, je prostrujala mojim venama i svrstala me u oboÅ¾avace koji Ä‡e rado iÅ¡Äitavati njene stihove i otvoriti vrata sajta PoezijaSCG, Äiji sam ja vlasnik i urednik, za lepotu i sjaj koji iz Violetine poezije zraÄi. U to ime Å¾elim da i sve Vas ponese lepota ovog trenutka i dubina koja zraÄi iz jednostavnih i jasnih stihova i da Violetu nagradite aplauzom da istraje na putu kojim je krenula, a to je put u srce umetnosti, Å¡to joj i ja najiskrenije Å¾elim! Å½IVELA UMETNOST!!! Ljubodrag ObradoviÄ‡ Spasoje Å½. MilovanoviÄ‡ je izgovorio sledeÄ‡e stihove KOLIBA Dobro veÄe kolibo, nisi me joÅ¡ zaboravila?! Ja sam onaj pegavi momÄiÄ‡, Å¡to svojim glasom donesoh novost u tebe. Ostario sam, veÄ‡ odavno mi niko nije tepao kao detetu, lutao sam, moja kolibo po mnogim palatama srebra i nudiÅ¡e mi velik bogatluk da budem deo njih, u svakoj bejaÅ¡e hladno. Srebro ne ume da greje kao Å¡to zna oganj, na sred unutraÅ¡njosti tvoje, gde smo svi skupa jeli iz jedne posude. Pa i ako u tebi, odavno veÄ‡, viÅ¡e niko ne kiti prostor sjajem glasova, Äesto sam sanjao drvene perde gde se ko deran verah. Stari krevet i kolevka, moja prva radost i tvoja dobrodoÅ¡lica mom rodjenju, hiljade udobnih duÅ¡eka nisu mogli zameniti, meku tvrdoÄ‡u otomana mog detinjstva .. Dobro veÄe kolibo, moj jedini i najdraÅ¾i dome, hvala ti Å¡to me Å¡kripom svojih zardjalih vrata, primaÅ¡ u svoja nedra. Hvala ti Å¡to si saÄuvala sve ono Å¡to mi je znaÄilo. VraÄ‡am ti se usahao, od bednog sjaja svog dragog kamenja, vraÄ‡am u zrakastu toplinu praÅ¡ine tvoje, Å¡to me je Äekala verno, svih ovih godina. Â© Violeta Salkica AleksiÄ‡ Ljubodrag ObradoviÄ‡ Violeta, Jelena i Svetlana DjurdjeviÄ‡ Violeta Salkica AleksiÄ‡ i Jelena DjordjeviÄ‡ Za muziÄki trenutak pobrinuo se Miki PetroviÄ‡ Violeta Salkica AleksiÄ‡ i Jelena DjordjeviÄ‡ PLAKAT
Poslednji put ažurirano ( Sunday, 31 July 2011 )