Ljudmila Razumovska u Kruševcu
Autor Ljuba   
Saturday, 11 April 2009
LjudmilaRazumovska
У четвртак 09.04. 2009. године, у галерији Културног центра Крушевац, одржана је Трибина Људмиле Разумовске, једне од најпознатијих драмских писаца савремене  Русије. На трибини су поред Људмиле учешће узели и Миодраг Динуловић - уредник драмског програма КЦК, Љубодраг Обрадовић - директор КЦК, Лидија Ужаревић - уредник КЦК, као и Југославка Катић - професор Руског језика и званични преводилац.

Људмилу Разумовску је примио и градоначелник Крушевца Драган Аздејковић, а Културни центар Крушевац, као домаћин и организатор гостовања, је за гошћу припремио целодневни програм са посетом Цркви Лазарици, галерији Милића од Мачве, позоришту итд...

Интересовање публике за излагање драмског писца било је изузетно, тако да je сама трибина трајала више од 90 минута.


Учесници трибине: Миодраг Динуловић, Љубодраг Обрадовић,
Људмила Разумовска,  Лидија Ужаревић и Југославка Катић


Са пријема код градоначелник Крушевца Драгана Аздејковића  


Са књижевницом се у порти Цркве Лазарице дружио и познати
крушевачки књижевник Љубиша Бата Ћидић


Поглед из задњег реда


Посетиоци трибине


Бранко Симић и Људмила Разумовска


Јелена Протић-Петронијевић и Људмила Разумовска


Љубодраг Обрадовић и Људмила Разумовска


Љуба, Људмила и Југославка


Љуба, Људмила и Југославка


Миодраг Динуловић и Људмила Разумовска


Небојша, Лидија, Људмила и Југославка


Владимир Попадић и Људмила Разумовска


Љуба поздравља гошћу

Људмила Разумовска рођена је 2. фебруара 1946. године у Риги.

Дипломирала је глуму на високом позоришном институту ГИТИС у Москви , на коме су своје студије окончали и наши најпознатији драмски уметници Мирослав Беловић, Стево Жигон и Огњанка Милићевић.

Разумовска се први пут оглашава као драмски писац у Лењинграду 1980. године са комадом Под истим кровом. Током постдипломских студија у Москви 1978/79. г. пише своју најпознатију драму Драга Јелена Сергејевна, чије извођење забрањује Министарство културе Совјетског Савеза због „лажног и мрачног приказа тежњи совјетске омладине“

Након четири године ова драма доживљава сензационалан успех у Русији. Следе и бројне премијере у иностранству. Само у СР Немачкој тих осамдесетих година прошлог века Јелена Сергејевна се приказивала на деведесет позоришних сцена.

Праизведба Сергејевне у Србији, изведена је 5. новембра 1989. године на сцени Бојан Ступица у Југословенском драмском позоришту у Београду. Редитељ представе био је Горчин Стојановић.

Своју Крушевачку премијеру овај текст доживео је у режији Небојше Брадића 3. априла 1990. године. Јелену Сергејевну тумачила је Љиљана Токовић, а улоге ученика играли су: Слађана Несторовић, Небојша Вранић, Драган Маринковић и Јован Петровић.

Од Јелене Сергејевне која се и данас изводи на српској сцени /Суботичко позориште/ па до драме Кући која настаје 1995. године / која је такође извођена у Србији/ Људмила Разумовска пише комаде: Медеја /1981/ , Врт без земље /1982/, Сестра моја водена вилица /1985/ - тренутно на репетроару позоришта Бошко Буха у Београду, Ваша сестра и робиња /1989/, Маја /1989/...

Драма Кући ушла је у петнаест антологијских позоришних комада савремене руске драме по избору театролога Јована Ћирилова, које је под називом Гвоздени век објавио Zepter book world из Београда 2000.године.

Потписник ових редова имао је прилику да у преводу Југославке Катић прочита релативно нову , код нас необјављену, драму госпође Разумовске Владимирски трг, која на врло потресан начин сведочи судбину двоје старих људи, који у амбијенту распршених транзиционих снова, тајно оживљавају младалачку заљубљеност и доносе одлуку да започну бољи и срећнији живот.

Уместо исхода драме, бележим мисао Јована Ћирилова са маргина предговора антологије Гвоздени век:

„Нешто заиста гвоздено, хладно, тамно бије из обих драма. И сама потреба руских писаца да опишу то гвоздено доба , одаје ону класичну руску душу која је имала бар мало сажаљења за своје јунаке.И можда, мало наде......И да ли има смисла писати о очају, ако се нада не подразумева?

У нади да ће Владимирски трг наћи своје заслужено место на српској сцени, изражавам велику захвалност Југославки Катић која нам је омогућила да се сретнемо са нашом данашњом гошћом, а госпођи Разумовској се најдубље захваљујем на одлуци да посети Културни центар у Крушевцу.

Крушевац, 09.априла 2009. године.

За сусрет са Људмилом Разумовском
приредио
Миодраг Динуловић
уредник драмског програма КЦК
Poslednji put ažurirano ( Saturday, 11 April 2009 )