Почетна страна
ПРИЧА О КНЕЗУ ЛАЗАРУ И ЊЕГОВОЈ ПОРОДИЦИ
У Белој сали КЦК одржан је дечији уметнички програм ,,Прича о Кнезу Лазару и његовој породици". Овај колаж програм је резултат сарадње Културног центра Крушевац са школама у циљу подршке и помоћи талентованим ученицима и пружања могућности наступања деце на великим сценама попут Беле сале. Причу о Кнезу Лазару, изводили су ученици трећег разреда ОШ ,,Деспот Стефан" из Горњег Степоша и првог и трећег разреда подручног одељења из Гаглова ОШ ,,Владислав Савић Јан", док су ученици првог разреда ОШ ,,Вук Карадзић" били гости и кроз колаж програм своје знање употпунили о породици о историји Србије.

Са свечане Академије - 30 година Културног центра Крушевац
Културни центра Крушевац обележио је Дан установе и јубилеј - три деценије од оснивања. До сада, пуних тридесет година, својим бројним програмским, едукативним, забавним, драмским, музичким, фестивалским и филмским садржајима, као и радом са младима кроз бројне секције и креативне радионице, оправдали смо вискоко и значајано место, не само, у култури града Крушевца већ и на културној мапи Србије.
Традиционално, Дан Културног центра Крушевац обележен је свечаном академијом, изложбеним, филским, драмским и музичким садржајима.
Свечану академију коју је водила наша позната глумица, крушевљанка Митра Младеновић, дефинитивно је обележила велика захвалност оснивачу, сарадницима, доброчинитељима и посленицима културе града Крушевца, којима је директорка Културног центра Крушевац Виoлeта Капларевић доделила захвалнице. Традиционална награда Слово љубве, ове године додељена је дечијем песнику Момиру Драгићевићу. На самом почетку академије емитован је филм о Културном центру Крушевац, а након официјелног програма крушевачкој публици изведена је представа ,,Нас две" у извођењу Наталије Кецман и Ане Радоњић - Зое Кида.
Руководство Културног центра Крушевац најавило је веома интензивне инфраструктурне радове и програмске делатности као свој даљи развојни пут.
Вече посвећено Томи Здравковићу
30 година Културног центра Крушевац

Поводом обележавања тридесет година од оснивања Културног центра Крушевац и Дана установе - 18. фебруара, одржан је концерт песама Томе Здравковића у извођењу Ненада Милевског, коме је предходио култни домаћи филм "Тома". Љубитељи стваралаштва и музике Томе Здравковића уживали су у вечерњој пројекцији филма и музичкој ретроспективи песама које су обележиле једно време и оставиле траг који не бледи.
REPERTOAR BIOSKOPA “KRUŠEVAC” Od 19. 2. do 28. 2. 2022.
Прослaва 30 година Културног центра Крушевац
У четвртак и петак, 17. и 18. фебруара, Културни центар Крушевац обележиће Дан установе и јубилеј - три деценије од оснивања. Подсећања ради, Културни центар Крушевац основан је 1992. године удруживањем Дома омладине и пионира „Младост“ и друштвеног предузећа „Крушевац филм“. До сада, пуних тридесет година, својим бројним програмским, едукативним, забавним, драмским, музичким, фестивалским и филмским садржајима, као и радом са младима кроз бројне секције и креативне радионице, показао је да представља стожер и да заузима значајано место у култури града Крушевца и околине.
Традиционално, Дан Културног центра Крушевац биће обележен свечаном академијом, изложбеним, филским, драмским и музичким садржајима.
У четвртак, 17. фебруара, у Биоскопу Крушевац од 17 сати, Културни центар Крушевац својим суграђанима поклања пројекцију филма "Тома", након које ће се од 20 сати одржати концерт песама Томе Здравковића у извођењу Ненада Милевског.
У петак 18. фебруара, такође у Биоскопу Крушевац, од 19 сати свечаном академијом, биће обележен Дан Културног центра, након које ће, такође, као поклон крушевљанима и гостима, бити изведена представа "Нас две" у извођењу Наталије Кецман и Ане Радоњић - Зое Кида.
Број места је ограничен у складу са мерама COVID 19
С поштовањем,
Културни центар Крушевац
Повеља Слово љубве 2022.
Поводом три деценије од оснивања, великог јубилеја Културног центра Крушевац и Дана установе биће додељена традиционална годишња награда “Слово љубве”. Ова престижна награда додељује се сталним сарадницима КЦК, за рад и посвећеност ширењу културе и уметности.
Награда се састоји од Повеље са именом и презименом лауреата и текстом песме „Слово љубве“ Деспота Стефана Лазаревића, као и новчане награде.
Овогодишњи добитник награде „Слово Љубве“ је песник Момир Драгићевић.
Момир Драгићевић је рођен 1947. године у Силбашу. Детињство је провео у Крушевцу, где је завршио Основну школу и Гимназију а Правни факултет у Београду.
Радио је у Општинској управи општине Крушевац на различитим пословима.
За директора Установе у култури ,, Пионирски парк'' именован је 1997. године и ту је радио до априла 2001. године, када прелази у Културни центар Крушевац, где је био уредник дечијег програма и Међународног фестивала хумора и сатире ,, Златна кацига'' за младе до 18 година.
Момир Драгићевић уметник и песник је као директор Установе у култури ,,Пионирски парк'' осмишљавао и улепшавао детињство бројним генерацијама крушевачких малишана, луцидним и надасве маштовитим програмима као например: Дечји рибопец на градској фонтани, а потом на језеру Ћелије, Васкршње дечје радости, Екопролећница, Бициклијада, Сладоледијада, Ролер деј, Трке са тротинетима са полигоном спретности, Школско звонце (писци у ђачким клупама), ''Таргет'' по склоништима у време НАТО агресије на нашу земљу, Квиз знања ''Отаџбина се брани знањем'' као замена за школске дане такође у ратне дане 1999. године. Затим је организовао ''Изложбу играчака'' (1998. године) старих и нових у кући Симића јер су играчке и игра незаобилазни фактор у развоју и васпитању сваког детета. Момине песме су заступљене у Буквару, Музичким читанкама, Лектири за III разред основних школа, у бројним антологијама и зборницима савремене поезије за децу и младе, јер су се доказале бранећи себе својом инвенцијом, искуством и невидљивим нитима везује се за свет деце. Момино стваралаштво се изучава на факултетима и високим школама (Учитељском факултету у Лепосавићу, Учитељском факултету у Бограду, Академији за образовање васпитача у Алексинцу и др). Одбрањено је неколико дипломских радова студената у Алексинцу и Лепосавићу. Поменућемо неколико објављених књига, а има их укупно 26: За кике и кликере, Чарапица брбљивица, Збрда Здола, Распевани тобоган, Пахуља у шалу (коаутор са супругом Снежаном), Баш ме брига, Јабуке у шлафроку, Слаткотека, Ди-џеј деда (двојезичка македонско-српско издање) Клик-клак, Школско звонце, Школска табла, Папарацо (музичка књига) и др.
Момине песме су компоноване и освајале бројне награде на фестивалима музике за децу: Златно звонце (Нови Сад), Београдско пролеће, Мајска песма у Нишу, Распевано пролеће у Панчеву, Златна пчелица у Нишу, Пролећна песма у Куршумлији, Светосавски фестивал у Зрењанину, Наша радост у Подгорици, Златна пахуља у Рожају, Ђурђевдански фестивал у Бања Луци, TI AMO (Онести-Румунија), Дечији фестивал у Крушевцу итд. Песме објављује у: Змају, Багдали за децу, Витезу, Џивџану (Грачаница) Тик-Таку, Дечјим новинама (Горњи Милешевац) Велико Двориште, Политика за децу, Осмијех (Подгорица), Колибри, Момчило, Свитак, Ђак, Табла, Путеви културе, Другарче (на бугарском) итд.
Добитник је бројних награда : Светосавска награда Културног центра Крушевац, Повеља Капетан Миша Настасијвић, Златна значка КПЗ Србије, Златан прстен Деспота Стефана Лазаревића (''Багдалин'' прстен), Михаило Ћуповић (Удружења књижевника Србије), Бранислав Лазаревић (''Багдала за децу''), Расински цвет, Октобарска награда града Крушевца, Агенција ’’SKY VISION’’ златни диск за песму ''Ди-џеј деда'' и др. стална сарадња са Културним центром Крушевац, у организацији манифестација ''Песнички фијакер'', сарадња са часописом ''Путеви културе'', песничким сусретима у Културном центру, позоришне новогодишње представе: ''Пахуља у шалу'', ''Деда мразова рокада'', ''Чемако те Деда Мразе'' Духовна веза са песмом ''Слово љубве'' Деспота Стефана Лазаревића је Момина песма ''АРЕНГА ДЕСПОТА СТЕФАНА'' коју је компоновао (Милорад Ђорић) за коју постоји и ТВ спот Радио Телевизије Крушевац.
ODLUKE ŽIRIJA XXX KONKURSA MEĐUNARODNOG FESTIVALA HUMORA I SATIRE ,,ZLATNA KACIGA’’ 2022.
ODLUKE ŽIRIJA
XXX KONKURSA MEĐUNARODNOG FESTIVALA
HUMORA I SATIRE ,,ZLATNA KACIGA’’ 2022.
I TEME
а) JUBILEJ za karikaturu i pisanu formu
- b) JUBILEJ za mlade do 18 godina
II KATEGORIJE
а) Кarikatura
- b) Pisana forma (priča, pesma, аforizam)
- c) Za mlade do 18 godina
˗˗ каrikatura, strip i pisana forma
III BROJ RADOVA
Karikatura i pisana forma (priča, pesma i aforizam)
Ukupno: 225 autora (187 autora za karikaturu i 38 autora za pisanu formu) iz 46 zemalja sveta poslalo je 453 karikature, 20 priča, 23 pesme i 715 aforizama
Mladi su poslali 72 karikature, 4 stripa i 1 pesmu
IV ČLANOVI ŽIRIJA
а) Za karikaturu
- Darko Drljević, predsednik
- Saša Dimitrijević, član
- Branislav Miljković, član
- b) Za pisanu formu
- Aleksandar Stojadinović, predsednik
- Saša Miletić, član
- Bratislav Kostadinov, član
- v) Za mlade do 18 godina
- Bratislav Aleksić, predsednik
- Lidija Dragićević, član
- Snežana Milanović Ćosić, član
V NAGRADE
а) Za karikaturu
- Zlatna kaciga: BENJAMIN ALE ALI, IRAN
- II nagrada: MUHAMED DJERLEK, SRBIJA
- III nagrada: DAMIR NOVAK, HRVATSKA
DIPLOME:
- M.DERHACHOV OLEH, FRANCE
- IVAILO TSVETKOV, BULGARIA
- MARCO RAMOS, PERU
- VALERY MOMOT, UKRAINE
- MIRO GEORGIEVSKI, MACEDONIA
- JUGOSLAV VLAHOVIC, SRBIJA
- ESMAEIL BABAEI, IRAN
Članovi žirija
- Darko Drljević _____________________
- Saša Dimitrijević _____________________
- Branislav Miljković _____________________
- b) Pisane forme
Zlatna kaciga za priču ,,JUBILEJ ORANGUTANA’’
(šifra:TAMIŠ)
autor: DRAGIŠA PAVLOVIĆ RASINSKI, KRUŠEVAC
Zlatna kaciga za pesmu ,,SVI SU DANI JUBILEJI''
(šifra:TAKO JE TO )
autor: SRBA TAKIĆ,VLASOTINCE
Zlatna kaciga za aforizam,, JUBILARNI,DESETI NALOG DA OBUSTAVI NELEGALNO ZIDANJE,INVESTITOR JE OBELEŽIO DODAVANJEM JOŠ JEDNOG SPRATA .
(šifra:TIL)
autor: DJOKICA MILJKOVIĆ, NOVO SELO
Nagrada ,,Rade Brka’’ za priču ,,JUBILARNA GODIŠNJICA’’
šifra: DANGA
autor: MARKO SAMARDJIJA, BAČKO DOBRO POLJE
Diplome;
- za pesmu dobitnik je "JUBILEJ " pod šifrom "Uspomena", autora Momira Vasića iz
Zvornika;,
- za aforizam "STIŽU ME GODINE. SADA JE SVAKA JUBILARNA", dobitnik je
Živko Đuza iz Mrkonjić grada BIH, pod šifrom "ŠIŠANI KUM",
- za aforizam "TRIDESET GODINA SE SVIRA NA NAŠEM TITANIKU. SREĆOM
NEMAMO IZLAZ NA MORE", dobitnik je Sanja Ste Lazović iz Prokuplja, pod šifrom
"JUPITER 2".
Članovi žirija
1.Aleksandar Stojadinović ________________________
- Saša Miletić ________________________
- Bratislav Kostadinov ________________________
- v) Konkurs za mlade do 18 godina
Nagrada za karikaturu i strip:
I mesto Victoria Gurkova, Bugarska
II mesto Anđela Petrović, Čarobni svet crtanja, Pančevo
III mesto Pavle Tešić, Gimnazija Čačak
Specijalne nagrade
Sava Radovanović
OŠ " Mile Dubljević" Lajkovac
Marina Pavlović
OŠ " Mile Dubljević" Lajkovac
Petra Nišević
„Čarobni svet crtanja“ Pančevo
PISANA FORMA
Zahvalnica
Jovana Marković
Članovi žirija
- Bratislav Aleksić ________________
- Lidija Dragićević ________________
- Snežana Milanović Ćosić ________________
U Kruševcu,
11.2. 2022. god.
O D L U K A
ŽIRIJA ZA RADOVE AUTORA DO 18 GODINA
ZA 30. MEĐUNARODNI FESTIVAL HUMORA I SATIRE
ZLATNA KACIGA
Kruševac, 2020
Žiri za radove autora do 18. godina 30. Međunarodnog festivala humora i satire „Zlatna kaciga“, koji je zasedao 10. februara 2022. godine u prostorijama Kulturnog centra Kruševac, doneo je sledeću odluku:
KARIKATURA
I mesto
Victoria Gurkova
Bugarska
II mesto
Anđela Petrović
Čarobni svet crtanja, Pančevo
III mesto
Pavle Tešić
Gimnazija Čačak
Specijalne nagrade
Sava Radovanović
OŠ " Mile Dubljević" Lajkovac
Marina Pavlović
OŠ " Mile Dubljević" Lajkovac
Petra Nišević
„Čarobni svet crtanja“ Pančevo
PISANA FORMA
Zahvalnica
Jovana Marković
Odluke žirija za pisanu formu
Međunarodnog Festivala humora i satire Zlatna kaciga
Žiri u sastavu:
- 1. Aleksandar Stojadinović (predsednik),
- Saša Miletić (član),
- Bratislav Kostadinov (član),
dana 10.02.2022. doneo je sledeće odluke:
Zlatna kaciga za aforizam: “Jubilarni, deseti nalog da obustavi nelegalno zidanje, investitor je obeležio dodavanjem još jednog sprata.” Pod šifrom ''TIL'', autor Đokica Miljković iz Novog Sela.
Aforizam koji je uspeo da poveže nespojivo-jubileje i novopečene bogataše.
Dobitnik ''Zlatne kacige'' za pesmu “Svi su dani jubileji“ pod šifrom ''TAKO JE TO'' je Srba Takić iz Vlasotinca.
U ova teška vremena, ova pesma nas, na svima razumljiv način, poziva da ne zaboravimo dobrotu i otimizam u svakodnevnom životu.
Dobitnik ''Zlatne kacige'' za priču ''JUBILEJ ORANGUTANA"pod šifrom ''TAMIŠ'' autor Dragiša Pavlović Rasinski iz Kruševca.
Alegorijska priča o evoluciji u vrhu vlasti.
Nagrada ''Rade Brka'' za priču ''Jubilarna godišnjica, pod šifrom ''Danga '', autor Marko Samardžija iz Bačkog Dobrog Polja.
Gorka priča, pisana narodskim jezikom, koja govori o urušavanju porodičnih vrednosti i običnom čoveku koji ne uspeva da se snađe u vihoru tranzicije.
Diplome;
- za pesmu dobitnik je "JUBILEJ " pod šifrom "Uspomena", autora Momira Vasića iz Zvornika;,
- za aforizam "STIŽU ME GODINE. SADA JE SVAKA JUBILARNA", dobitnik je Živko Đuza iz Mrkonjić grada BIH, pod šifrom "ŠIŠANI KUM",
- za aforizam "TRIDESET GODINA SE SVIRA NA NAŠEM TITANIKU. SREĆOM NEMAMO IZLAZ NA MORE", dobitnik je Sanja Ste Lazović iz Prokuplja, pod šifrom "JUPITER 2".
Kruševac. 10.02.2022.god.
Članovi žirija
- Alksandar Stojadinović ..............................................
- Saša Miletić ..............................................................
- Bratislav Kostadinov .................................................
ZAPISNIK O RADU ŽIRIJA ZA
KARIKATURU 30. KONKURSA MEĐUNARODNOG
FESTIVALA HUMORA I SATIRE ,,ZLATNA KACIGA''
(KRUŠEVAC – SRBIJA)
Žiri radio u sastavu:
- Darko Drljević, predsednik žirija
- Saša Dimitrijević, član
- Branislav Miljković, član
U prvom krugu selektovanja prispelih radova (453 karikatura od 187 autora iz 46 zemalja) izabrane su karikature koje će ući u katalog Festivala. U drugom krugu selektovanja članovi žirija su iz preostalih radova odabrali svako po 5 radova, čime je napravljen najuži izbor radova. Tako odabranih 10 karikatura članovi žirija su ocenjivali poenima od 1 do 10. Sabiranjem poena dobijen je konačni redosled 10 najuspešnijih karikatura po mišljenju žirija. Taj redosled je prikazan u priloženoj tabeli.
Prvu nagradu (sa 30 poena ) dobio je Benjamin Aleali (Iran), drugu nagradu dobio je Muhamed Đerlek (Srbija), ( 26 poena) a treću nagradu Damir Novak (Hrvatska, ( 21 poen)
Diplome;
1..Derhachov Oleg , France,
- Ivailo Tsvetkov, Bulgaria,
- Marko Ramos, Peru,
- Valery Momot, Ukraine,
- Miro Georgievski, Macedonia,
- Jugoslav Vlahović, Srbija,
- Esmael Babaei, Iran.
KRUŠEVAC, 10.02.2022.GOD
Članovi žirija
- Darko Drljević_____________________
- Saša Dimitrijević ______________________
- Branislav Miljković _____________________
Izložba karikatura Darka Drljevića
Izožba karikatura Darka Drljevića dobitnika Zlatne kacige za karikaturu 2021. godine zvanično je otvorena u četvrtak 10. februara u Galeriji KCK.
Na samom početku obratila se Violeta Kaplarević direktorka Kulturnog centra.
O značaju stvaralaštva Darka Drljevića govorio je Saša Dimitrijević istaknuti karikaturista i član žirija Zlatne kacige za karikaturu 2022.
Izložba će biti otvorena do 23. februara.
Darko Drljevic, rodjen 1962. godine u Kolašinu, Crna Gora.
Predsednik je Udruženja karikaturista Crne Gore i ogranka evropskog Udruženja karikaturista (FECO Montenegro).
Do sada je osvojio 226 nagrada na medjunarodnim takmičenjima. Izlagao na 60 samostalnih i preko 460 kolektivnih izložbi.
Osnivač je i glavni urednik humorističkog magazina ,,Tuš” i organizator velikog medjunarodnog festivala karikature - Kolašin.
Bavi se slikarstvom, ilustracijom, grafikom , ilustrovanjem udžbenika, kao i animiranim filmom.
Radio je za mnoge crnogorske dnevne novine kao sto su ,,Pobjeda”, Publika”, Republika” ,,Dnevne novine”, kao i magazine,,Omladinski pokret” u kojem je započeo svoju karijeru 1984 g. zatim, ,,Osisani jez”, ,,Ilustrovana politika”, ,,Vecernje Novosti”, ,,Blic’’…
Od strane medjunarodnog zemunskog festivala 2000 . godine je proglašen za karikaturistu godine u Srbiji i Crnoj Gori.
Objavio je knjigu karikatura i kratkih priča 2010. godine.
Trenutno radi kao karikaturista –komentator na portalu RTCG i povremeno u dnevnom listu ,,Pobjeda” .
Dobitnik je specijalne nagrade za slikarstvo u Nakcivanu- Azerbejdžan 2013. godine, kao i nagrade ,,selected work “ za akvarel u Katmanduu , Nepal 2017 .
Ilustrovao je mnoge knjige i školske udzbenike. Objavljivao je karikature i u raznim TV emisijama. Bavio se i amaterskim pozorištem. Na festivalu amaterskih pozorišta u Bijelom Polju, za predstavu ,,Conekt” osvojio je specijalnu nagradu za najbolji autorski tekst.
Veliki svetski festival karikature u Zemunu mu je objavio knjigu karikatura –Karikaturista gost 2018. sa dvojezičnim tekstom, a crnogorska nacionalna zajednica u Zagrebu mu je izdala veliku Monografiju, 2018. Godine.
Dobitnik je i najvece opstinske nagrade - Plakete grada Kolašina 2021. godine.
Živi i radi u Podgorici.
Marija Stojadinović
Urednica likovnog programa KCK

















































