Почетна страна
СУСРЕТИ СЕЛА 2020- МЗ ЛАЗАРЕВАЦ
СУСРЕТИ СЕЛА 2020
КУД "ЦАР ЛАЗАР" ЛАЗАРЕВАЦ
КУД "ЦАР ЛАЗАР" ЛАЗАРЕВАЦ- ВИДЕО СНИМАК
Јавни час Школе говора и глуме- Друга година- млађа група
Čekajući teatar- Četvrti deo
Priča o dve, tri Medeje
Danas se vraćamo još dalje u prošlost, u Antičku Grčku i Atinu, prvu prestolnicu drame. Kada se drama Medea pojavila, ona je tada bila progresivno, revolucionarno delo koje je uzdiglo mladog Euripida na pijadestal uz ostale velikane njegove epohe.
Medea, strašna i veličanstvena, nosilac radnje, najveći zlikovac a i pobednik na samom kraju. Medea čarobnica, najljudskija ličnost dotadašnje tragedije i jedan od prototipa glumačke umetnosti. Popularna do dana današnjeg.
Filmskih adaptacija na ovo antičko remeg-delo bilo je tuce a ovde ćemo izdvojiti dva koja su i najuspelija i najviše pažnje privukla. Oba podjednako dobra a hronološki prvo:
Medea (1969) u režiji Pijera Paola Pasolinija
Ovaj je od dva filma bliži originalu, možda baš zbog mediteranskog temperamenta koji su režiser i cela filmska postava delili sa autorom drame. Marija Kalas u ulozi Medeje je zavodljiva, moćna, puna strasti i razjarena. Raskoš boja i kostima svakom događaju pridodaju dodatnu veličinu a sam kraj završava se eksplozivno, sa velikom lomačom.
Drugi film je:
Medea (1988) u režiji Lars Von Trira
Koji je hladan, sporog ritma, tih. Ništa neobično za ovog režisera. Niti je neobično što je Lars Von Trir one najužasnije stvari u drami, u svom filmu učino još užasnijim.
Kristin Olsen u filmu igra Medeju umornu, usamnjenu, Medeju koja iza sebe ima najbolje svoje godine. A opet strašnu u svom tihom besu i očaju.
Film je u koloru a sve boje mogu da se podvedu u spektar sivog. Prikaz konstantne ravnice koja guši.
ПРЕПОРУКА КЦК- ДЕЗИНФЕКЦИЈА КУЛТУРОМ
ПРЕПОРУКЕ КЦК 14
КЊИГА
Љубичасто мастило, поезија, аутор Петру Крду. Превод са румунског:
Крушевачка филозофско- књижевна школа- предавање
ИЗЛОЖБА СЛИКА ДИЈАЛОГ СА ПРИРОДОМ ВЛАДАНА РАНЂЕЛОВИЋА
Легат Милића од Мачве
Изложба слика ДИЈАЛОГ СА ПРИРОДОМ Владана Ранђеловића званично је отворена у понедељак 15. јуна 2020.године у Легату Милића од Мачве.
На самом почетку присутнима се обратила Виолета Капларевић, директорка Културног центра.
Аутор је говорио о свом стваралаштву, и подсетио присутне на важност повратка природи.
На сликама су заступљени мотиви цвећа, пејзажа, птица... Аутор истиче да настоји да својим стваралаштвом (и одабиром мотива и колоритом) позитивно утиче на публику.
Изложба је по Конкурсу за излагачку сезону у Галерији КЦK.
Мр Владан Ранђеловић (1975), дипломирао је 1999. године на сликарском одсеку у класи проф. Хилмије Ћатовића и магистрирао 2001. године на вајарском одсеку у класи проф. Зорана Каралејића, Факултета уметности у Приштини. Члан је УЛУС-а од 2000. године. У периоду од 2001-2004. године радио је као асистент на премету Цртање I на Факултету уметности у Приштини финасиран од стране Републичког фонда за таленте Републике Србије.
Од 2004 – 2018. године радио је у ГТШ “Неимар”, ТШ “12.фебруар” у Нишу на предметима Ликовна култура и Слободоручно цртање, а 2018. године изабран је за доцента на предметима Цртање и Сликање , Факултета уметности у Нишу. Активно је излагао на самосталним и групним изложбама у земљи и иностранству. До сада је приредио 42. самосталне изложбе и учествовао на преко 150 групних изложби. Учесник је преко 50 ликовних колонија.
Изложба ће бити отворена до 25.јуна.
Марија Стојадиновић
Небојша Лапчевић
Čekajući teatar- Treći deo
Čekajući teatar
Treći deo
Pozorište, to jest drama nam je bliže nego što mislimo. Mnogi od nas su odrasli na pričama koje je stvarao teatar, i baš kao što našim mislima lutaju mitovi drevnih naroda, tako je i umetnost pozornice našla put u ono što danas nazivamo ljudskim stanjem.
Neke priče su dobre i zato ih ne treba menjati. Treba ih ogrnuti u dostojno ruho.
U našem trećem delu čekanja teatra, po treći i poslednji put, osvrnućemo se na Šekspira i na njegovu posthumnu saradnju sa jednim od najvećih filmskih giganata, Diznijem.
Šekspira u Diznijevim crtanim filmovima ima mnogo, bilo to da su minijature ili citati iz njegovih drama, poznatog dramskog pisca Dizni koristi kao začin i to veoma uspešno. Primera ima mnogo i za samo pobrojati tako da ćemo se, iz puke studioznosti, fokusirati na jedan film, današnji klasik i delo koje rado iznova gledamo.
Kralj Lavova (Lion King) 1994
Kralj Lavova je među omiljenim crtanim filmovima svih vremena a scenario mu je pisan po tragediji, Hamletu. Kraj je izmenjen doduše, na sreću dece širom sveta jer u Diznijevoj verziji ne umiru svi, ali svi ostali elementi prvobitne priče su tu: izdaja, bratoubistvo, izgnanstvo, osveta, svrgavanje tiranije.
To nije jedini elemenat Šekspirove tragedije u crtaću. Skar, lik glavnog negativca u Kralju Lavova, koji bi u negativu drame “Hamlet” bio Hamletov stric i tadašnji kralj, Klaudije, u crtaću nadilazi svoju pozorišnu ulogu i u sebi nosi još po nekog negativca iz drugih Šekspirovih komada: Magbeta svakako i Ričarda III itekako. Kada bi Ričard III zapevao, to bi izgledalo onako kako to Skar radi.
Kralj Lavova 2: Sambin ponos (1998)
Nastavak Kralja Lavova, nije ništa manje šekspirijanski, samo što je tu još komplikovanije uvideti koji je elemenat odakle uzet. U ljubavi glavnih likova ima elemenata i Romea i Julije i Otela.
Trik je bio dati životinjama veličinu kakvu je obavezno morao imati lik u tragediji sve do osamnaestog veka a lavovi lako nose veličinu.
Промоција нових туристичких е-аутобуса
Крушевац је данас добио још једну атракцију – три електрична аутобуса који ће бесплатно превозити грађане и пружити могућност туристима да сагледају лепоте града из нове перспективе. Бесплатно разгледање Крушевца Е – возилима има две линије „ Колибри 1“ и „ Колибри 2“ и ради се о кружним рутама. „Колибриће" су донирале две компаније као привредни субјекти који успешно послују на територији града Крушевца – „Штампа систем" доо Београд и „Телекомуникација" доо Блаце. Њима се захвалила градоначелник Јасмина Палуровић, истакавши да је сврха донације промоција туризма и туристичког производа „Разгледање града Крушевца“, а захвалност је изразила и директору БИЕ Братиславу Гашићу, уз чије залагање је и реализована.
